Suština sporazuma koji su u decembru 1987. godine potpisali u ime SAD i SSSR-a Ronald Regan i Mihail Gorbačov bila je namera i Vašingtona i Moskve da se nakon dugog hladnog rata Evropa demilitarizuje. Sada se ide ka tome da se Evropa ponovo naoruža na liniji podeljenosti od Baltika do Bliskog istoka, zaključili su gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“.
„U nekom smislu, sve je realizovano kako je sporazumom od pre 31 godine bilo i predviđeno. To je period pred nestanak Varšavskog ugovora, pred raspad Sovjetskog Saveza i na kraju to jeste bio pozitivan sporazum za celokupnu evropsku bezbednost“, rekao je Mitar Kovač, general u penziji.
On dodaje da su se pozitivni efekti Sporazuma osećali sve do pre nekoliko meseci, kada su SAD jednostrano najavile da će iz njega istupiti.
„Mislim da razlozi koji se navode nisu tačni, jednostavno se traži opravdanje koje bi bilo povod za novu militarizaciju Evrope i za dovlačenje novih raketnih projektila srednjeg i kratkog dometa na liniju podeljenosti Evrope, od Baltika pa do Bliskog istoka“, kaže Kovač.
Čitavu priču oko napuštanja Sporazuma javnost u SAD stavlja u širi kontekst, pre svega odnosa predsednika Trampa prema Rusiji. Politički analitičar Obrad Kesić kaže da Trampa taj „usud” prati i progoni od samog izbora za predsednika.
„Tako je i ovo pitanje stavljeno u kontekst da on ima potrebu, zbog svega što se dešava u vezi sa istragom specijalnog tužioca, da pokaže da je jak prema Rusiji i da pokaže u suštini ono što stalno ponavlja — da je zauzeo mnogo jači i stroži pristup prema Rusiji nego prethodni predsednici“, kaže Kesić.
On objašnjava da na taj način Tramp pokušava da se zaštiti od optužbi koje non-stop stižu na njegov račun, od toga da je slab prema Putinu do toga da ga ruski predsednik na neki način ucenjuje. Naš sagovornik iz Vašingtona dodaje i da je u SAD primećeno da je Tramp pod velikim pritiskom vojnog bloka.
„U njegov kabinet ušlo je više generala, pa postoji uverenje da se vojsci gleda kroz prste, pogotovo zato što postoji velika saglasnost i sa protivnicima njegove administracije da treba više para izdvajati za američku vojsku“, kaže Kesić.
Na pitanje koliko je u interesu Sjedinjenih Američkih Država da napuste sporazum, Kesić objašnjava da je Trampov stil da prvo ide radikalno da bi ojačao svoju poziciju, a onda da popusti i prihvati bilo kakav pomak koji može da predstavi kao neki svoj uspeh u pregovorima.
„U suštini, teško je sada procenti do koje mere je Amerika spremna da ugrozi neke mnogo važne interese vezano za bezbednost u Evropi za neke jeftine političke poene koji bi mogli da se postignu sa zaoštravanjem odnosa sa Rusijom“, kaže Kesić i dodaje da sporazum definitivno produbljuje već ozbiljnu krizu u odnosima SAD—Evropa, tako da u suštini ovo jeste faktor koji udaljava Evropu od Amerike, a to je trend koji već postoji od samog dolaska Trampa.
Kovač veruje da će se u nekom momentu, iako zasad Brisel i Vašington ucenjuju Rusiju, naći adekvatno rešenje.
„Trend naoružavanja u smislu novih sistema raketa srednjeg i kratkog dometa trajaće sve do momenta dok eventualno Rusija i Sjedinjene Američke Države ne nađu kompromis i sporazum. Da li će se to desiti za godinu, tri ili pet i dokle će se otići u toj fazi naoružavanja s jedne i druge strane, to je teško prognozirati jer je upravo u sferi politike“, zaključuje Kovač.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com