Uprkos eskalaciji tenzija između Saudijske Arabije i Irana, do direktnog vojnog konflikta izmejdu dve zemlje neće doći, smatra nemački stručnjak za Bliski istok, Sebastijan Zons.
Spor između Irana i Saudijske Arabije se od 2011. godine, a posebno nakon nuklearnog dogovora 2015. sa Teheranom znatno intenzivirao, rekao je Zons i dodao da se to može uočiti u Jemenu, Siriji, Bahreinu, a sada i u Libanu.
Ako se otvoreno govori o „činu rata“, kako je raketni napad na Rijad proteklog vikenda ocenio saudijski princ Bin Salman, onda je to u svakom slučaju nova dimenzija, smatra nemački stručnjak za Bliski istok i dodaje da bi na to moralo da se odgovori vojnim sredstvima.
„To veoma uznemirava, ako se zna da bi moglo da dođe do direktnih ratnih dejstava“, istakao je nemački stručnjak za Dojče vele.
Na pitanje, koliko dugo i šta je potrebno još da se desi pa da izbije pravi rat između te dve regionalne sile, Zons je odgovorio da se spirala događaja sve brže okreće i da je dostigla novu tačku usijanja.
„Uprkos tome, nadam se da neće doći do direktnog vojnog konflikta između Irana i Saudijske Arabije. Tim dvema zemljama u stvari i nije u interesu da izbije rat – posebno Saudijskoj Arabiji, iako je vojno dobro naoružana, jer ona ne bi mogla da izađe kao pobednica u takvom ratu“, rekao je Zons.
On smatra da će sve ostati ipak samo na ratu rečima, koji neće biti prebačen na pravi front.
Prema Zonsovom mišljenju, region već gori, a direktna konfrontacija između Irana i Saudijske Arabije regione Bliskog i Srednjeg istoka bacio bi u haos.
„Nikome to ne može biti u interesu, ni u regionu, niti van njega. Zato mislim da bi se eskalacija mogla da se nastavi u istom obliku kao i do sada. Igraće se na kartu različitih saveznika, kao što je na primer Hezbolah u Libanu saveznik Irana“, naveo je nemački stručnjak za Bliski istok.
Zons je rekao da je do sada postojala neka vrsta dogovora sa Irancima da se Liban ostavi na miru i Hezbolah je bio deo vlade.
„A sada je, odlaskom Haririja (premijera Libana Saada Haririja), zbačen „prosaudijski klijent“ – ili je možda na pritisak Saudijaca podneo ostavku“, rekao je Zons.
„Objašnjenje može biti da Saudijci sada traže konfrontaciju sa Hezbolahom. Postoje glasine da se Saudijci nadaju da bi Izrael mogao da krene da mobiliše snage protiv Hezbolaha, kako bi se oslobodili tog iranskog saveznika. Samo se mogu nadati da to nije strategija Saudijaca, jer bi to sasvim sigurno dovelo do novih ratnih okršaja i doprinelo daljnoj destabilizaciji regiona“, istakao je Zons.
Na opsaku da je i palestinski predsednik Abas iznenada otputovao u Rijad, nemačkis tručnjak za Bliski istok kaže da može da zamisli da u svemu ovome Liban ima određenu ulogu.
„Ne bih želeo da spekulišem, jer tu ima još raznih faktora. Ne mogu tačno da kažem kakvi su planovi Saudijaca i kakve namere imaju prema Palestincima“, rekao je Zons.
Osvrćući se na nedavno hapšenje pola saudijskog državnog vrha, Zons je rekoa da je to nastavak politike koju je princ Mohamed bin Salman počeo da vodi poslednjih meseci.
„Skidanje sa vlasti prestolonaslednika Mohameda bin Naifa u junu bio je akt kojim je počeo taj proces. Naredni korak bilo je hapšenje uticajnih klerika, a sada se princ okrenuo protiv političara, članova sopstvene porodice i poslovnih ljudi“, sitakao je Zons i ocenio da on želi da konsoliduje vlast jer ne želi da se, kada postane kralj, pribojava nikoga – ni unutar, ni van kraljevske porodice.
Na pitanje da li se princ Mohamed bin Salman usudio na tu ofanzivu zato što iza njega stoji američki predsednik Tramp koji mu daje bezrezervnu podršku, Zons je rekao da Saudijci to kategorično odbacuju, ali da je on mišljenja da to jeste razlog.
„Donald Tramp je svojom prvom posetom Rijadu jasno pokazao da stoji iza Saudijske Arabije. On njima daje znak da mogu da rade šta hoće“, rekao je Zons.
„On toleriše i prihvata činjenicu da to nekada nije u interesu SAD, kao na primer kada je došlo do blokade Katara. Ali sve što se sada događa, događa se uz podršku Donalda Trampa“, istakao je nemački stručnjak za Bliski istok.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com