Naučnici razmišljaju o uvođenju šeste kategorije za superoluje kakve još nismo videli niti smo za njih spremni, ali dolaze.
Dosad najstrašnija oluja bila je 1790. i ubila je oko 22 hiljade ljudi.
Sve češći razorni uragani rezultat su globalnog zagrevanja, ali su još uvek u tropskim i suptropskim predelima, piše hrvatski „24 sata“.
Najviša, peta kategorija oluje ima vetar brzine više od 250 kilometara na sat. Svojom razornom snagom može da uništi gradove.
Najčešće je reč o snažnim tropskim olujama. Na istoku SAD, u Jugoistočnoj Aziji i na severu Australije, te oluje nazivaju se uraganima, a u Indiji i Kineskom moru zovu se tajfuni.
Za nastanak uragana ili tajfuna treba da imati određene preduslovi i nastaju na velikim područjima okeana, najmanje 250 kilometara udaljeni od kopna.
Naučnici tvrde da su broj i jačina uragana sve veći u odnosu na ranije i da nas ne očekuje svetla budućnost.
„Da bi se razvio uragan ili tajfun, površinska temperatura mora biti iznad 26 stepeni Celzijusa. Vetar koji duva u zadnjih desetak kilometara atmosfere mora biti unutar brzine od 10 metara u sekundi i ne sme menjati smer.
Tad dolazi do razmene toplote i vlažnosti između gornjeg okeana i donje atmosfere — objašnjava prof. dr sci. Branko Grisogono sa zagrebačkog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta.
Zbog rotacije Zemlje počinje i rotacija vetra. Ako su uslovi i dalje nepromenjeni, dakle vlaga, temperatura vode i vetar, oluja prerasta u sve jači tropski ciklon, odnosno uragan.
U središtu oluje pritisak je vrlo nizak, a vetar slab. Dodatno, temperature su u jezgru oluje takođe visoke. Iako vetar jača od periferije prema centru oluje, u samom središtu je vrlo mirno — nastavlja prof. Grisogono.
Ističe kako je potrebno desetak dana da bi se od oluje stvorio snažni tropski ciklon, a postoje primeri i kad je proces trajao više od tog vremenskog okvira.
„U poslednjih 20 godina povećao se broj uragana i tajfuna, pa ih dovodimo u direktnu vezu s globalnim zagrevanjem. Još ne znamo dovoljno kako bismo mogli reći jesu li intenzivniji ili dugotrajniji i postoji li potencijal za širenje izvan tropskih i suptropskih geografskih širina — objašnjava Grisogono, dodajući kako je reč o relativno kratkom vremenskom razdoblju da bi postojali konkretniji rezultati i povezanost, ali naučnici rade i na tome. Merenja postoje tek oko 200 godina, a pretpostavka naučnika je da uragani postoje unazad nekoliko hiljada godina ili barem otkad je klima slična današnjoj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com