Najteže godine za Angelu Merkel tek dolaze, ocenjuje Dojče velea. Ona bi mogla četvrti put da bude izabrana za nemačku kancelarku – ako je uopšte još moguće nešto predvideti, piše u komentaru Folkera Vagenera.
„Ona bi, bez obzira na gubitak podrške u sopstvenim redovima, i verovatno još slabiji SPD, ponovo mogla da oformi veliku koaliciju. Ali, da li bi to zaista bila volja birača, pravi odgovor biračima koji glasaju iz protesta“, konstatuje se u tekstu.
Njen problem je, kako se navodi, što je kao osoba sa svojom Unijom CDU/CSU i dalje broj jedan na narednim parlamentarnim izborima, ali bi bila kancelarka na jednoj prilično polarizovanoj političkoj sceni.
„Dakle, najteže godine za nju tek dolaze. A i pitanje je, da li će Angela Merkel moći sama da odluči o tome kada više neće biti kancelarka“, konstatuje se u komentaru.
U tekstu se napominje da „kraljica Nemačke“ ovaj put polazi iz defanzive, oslabljena, a njena politika je odavno sporna.
U komentaru se navodi da je Merkelina bila priča o uspehu, no danas mnogi više nisu sigurni šta bi mogli da očekuju od nje.
„To je išlo dobro sve dok je svet još bio u redu, u vremenu pre izbegličke krize, pre Bregzita, pre Trampa… Sada mora da se dokaže u olujnim vremenima. Jer, mali broj nezaposlenih, pristojan privredni rast i solidno stanje u državnoj kasi ne umiruju više sve građane. Nemačka, Evropa i svet su se polarizovali. Došla su nemirna vremena, a teških partnera je sve više“, konstatuje Vagener.
S obzirom na sve to, Angela Merkel bi sada, kako piše „Njujork tajms“, više nego ikada, trebalo da preuzme ulogu „poslednje braniteljke liberalnog zapada“.
A da bi to mogla da bude na duge staze, ona mora za to da dobije potrebnu većinu u septembru sledeće godine.
Sve što se dogodilo pre 2015, pre velikog talasa izbeglica u Nemačkoj, više od 10 godina je bilo materijal od kojeg je pisana priča o Angeli Merkel: priča o detinjstvu, mladosti i studiranju u DDR-u, protestantskom poreklu, malo politike, ali zato naznake nekoga ko marljivo stremi ka cilju.
Kada je Helmutru Kolu pao oreol zbog još uvek nerazjašnjene afere oko finansiranja partije, Merkel nastupa hrabro i 2000. godine preuzima vodstvo CDU. To je bio trenutak rađanja mita zvanog Merkel koji na uzlaznoj putanji ostaje sve do leta 2015.
Od tada je stvarnost brža od politike. Ona je više puta zažalila zbog onog što u drugoj polovini 2015. nije htela da vidi i da zaustavi – nekontrolisani dolazak stotina hiljada izbeglica. Već tada se čuo glas: Zna li ona šta radi?
U komentaru se ocenjuje da Merkelova nije uspela da istorijski trenutak skrene u pravcu realne politike. Ona je protiv sebe okrenula CSU, preopteretila savezne pokrajine i posmatrala kako stvarni i iracionalni strah u delovima društva raste i besne građane navodi u desnicarsku partiju Alternativa za Nemačku.
I u svojoj partiji Merkel gubi podršku građanskog konzervativnog krila, a u sestrinskoj partiji iz Bavarske, CSU, u međuvremenu ne žele više svi da je podrže u izbornoj kampanji i lepe plakate.
Ništa drugačija situacija nije ni u Evropskoj uniji kada je reč o gubitku reputacije. Ona je prvo otvorila nemačke granice za stotine hiljada izbeglica i potom, bez prethodnog dogovora sa partnerima u EU, zahtevala da se izbeglice rasporede po zemljama Unije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com