Džihad je globalna pretnja ali nije ravnomerno raspoređena i Evropa je lakša meta za teroriste nego recimo SAD piše američki portal „Politiko“, koji glavne razloge za to vidi u lošem socijalnom položaju muslimanske zajednice u Evropi, slabim merama bezbednosti i migrantskoj krizi.
Napade u Briselu – treba posmatrati u evropskom kontekstu otuđenih, mahom nezaposlenih i getoiziranih muslimana kao i slabe bezbednosti koji je dramatično različit od američkog, ocenjuje bivši koordinator Stejt dipartmenta za protivterorizam Danijel Bendžamin u autorskom tekstu za „Politiko.“
On ukazuje da u SAD muslimansku zajednicu čine uglavnom prilično dobrostojeće porodice poreklom iz raznih muslimanskih zemalja s obrazovanjem prosečnih Amerikanaca.
U Evropi muslimanske zajednice su formirali siromašni seljaci koji su tu došli na privermeni rad u industriji i ostali i kada su fabrike zatvorene, pri čemu su i dalje siromašni, bez pristupa obrazovanju i sa mnogo većom stopom nezaposlenosti nego ostali, iznosi se u tekstu.
Iako ogromna većina evropskih muslmana ne želi a ima bilo šta sa ekstremizom, među njima ima više ekstrmista nego među muslimanima u SAD, a taj broj je posebno visok u Belgiji, dodaje autor.
On navodi da je prema izveštaju Sufan Grupe iz decembra, 470 od 660.000 belgijskih muslimana otišlo da se bori u Siriji ili Iraku što belgijsku muslimansku zajedniču čini procentualno najvećim snabdevačem esktremista u Zapadnoj Evropi.
Za razlku od toga iz SAD je u borbu otišlo 250 muslimana iako je muslimanska zajednica u Americi pet puta veća i prema procenama instituta Pju broji 3,3 miliona ljudi.
Drugi razlog veće sigurnosti u SAD su mere bezbenosti koje su u Americi znatno pojačane od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
Kao posledica toga u četiri najveća teroristička napada u Evropi – u Madridu 2004.godine, Londonu 2005. godine, Parizu 2015. godine i Briselu 2016. godine poginulo najmanje 426 ljudi dok je u četiri najveća napada u SAD uključujući Bostonski marton i bombe u San Bernadinu poginulo ukupno 45 ljudi.
Od napada 11. septembra, SAD su na unutrašnju bezbednost potrošile 650 miliona dolara, piše Bendžamin, što je znatno više nego u Evropi, sudeći po izdvajanjima za policiju, graničnu bezbednost i druge agencije.
Belgija je posebno tužan slučaj, navodi autor, zbog pollitičkih sukoba između Flamanaca i Valonaca oko političke reforme i unutrašnje političke krize koja je s prekidima trajala od 2007. do 2011. godine.
Tokom tog perioda zemljom je upravljala tehnička vlada, a nesposobnost Belgijanaca da poboljšaju protivterorističke kapaciteta je stalno nervirala američke funkcionere, podseća autor .
Evropa je pogodnija meta za teroriste i zbog geografskog položaja, slabih spoljnih granica, nepostojećih unutrašnjih granica i migrantske krize koja je dovela milion i po izbeglica, što sve multiplicira opasnosti, zaključuje se u tekstu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com