Pitanje statusa Jerusalima, koje je danas u žiži svetske javnosti, seže do same srži sukoba između Izreala i Palestinaca, a ovaj sveti grad u kojem se nalaze najveće svetinje judaizma, islama i hrišćanstva ima neosporan religijski, ali i politički značaj.
Izraelsko-palestinski mirovni sporazum iz 1993. predviđao je da se o konačnom statusu Jerusalima raspravlja u kasnijim fazama pregovora, ali je glavni kamen spoticanja pitanje izraelskog naseljavanja, navodi danas Bi-Bi-Si, uoči najavljenog saopštenja američkog predsednika Donalda Trampa u kome bi mogao da prizna sveti grad kao prestonice Izraela.
Izrael je od 1967. izgradio u istočnom Jerusalimu desetak naselja, u kojima živi oko 200.000 Jevreja, a koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, premda Izrael to poriče.
Bi-Bi-Si podseća da izraelski suverenitet nad Jerusalimom nikada nije priznat na međunarodnom planu i da sve zemlje svoje ambasade imaju u Tel Avivu.
U trominutnom video-snimku pod naslovom „Zašto je Jerusalim bitan“, podseća da je mnogo puta već viđeno kako i najmanja promena vezana za taj grad i njegovu teritoriju dovodi do sukoba i nasilja, te da je zato sve što se tamo dešava – veoma važno.
Izraelci Jerusalim smatraju svojom nastarijom nepodeljenom prestonicom, a kada je formirana država Izrael 1948, glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima.
Međutim, tek u ratu sa arapskim zemljama 1968. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo Jerusalima u kojem se nalazi čuveni Stari grad, a kasnije su ga i pripojile, ali taj potez Izraela nije dobio međunarodno priznanje, što je posebno frustriralo izraelske zvaničnike.
S druge strane, o svemu tome Palestinci imaju drugačije mišljenje – oni žele istočni Jerusalim kao svoju prestonicu i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestine, u kojima su glavnu ulogu do sada imale SAD, navodi Bi-Bi-Si.
Mnogi stručnjaci su mišljenja da dosadašnji napori da se reši vekovni sukob tako što će se oformiti palestinska granica i država na granicama Izraela prema raspodeli teritorije pre 1967. sada više nemaju smisla.
Bi-Bi-Si podseća i da je trećina stanovništva Jerusalima muslimanske veroispovesti, a da mnogi potiču od porodica koje tu vekovima žive.
Međunarodni zvaničnici već godinama zastupaju stav da se bilo koja promena vezana za Jerusalim mora doneti kroz pregovore dve strane i mora biti obostrano prihvaćena.
Britanski javni servis predviđa da će sada, kada je Tramp odlučio da prizna Jerusalim za prestonicu Izraela, sve biti drugačije.
„Jedan predsednik sada će to promeniti. Tramp je uporan da ambasadu SAD izmesti upravo u Jerusalim i odluku o tome saopštava danas. A najava takve odluke izazvala je pravu buru reakcija među svetskim zvaničnicima, pri čemu je najoštriji juče bio predsednik Turske koji je rekao da će, ako zaista prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, za Tursku to biti crvena linija koju je Tramp prešao“, navodi Bi-Bi-Si.
U svakom slučaju, iz Bele kuće je najavljeno da će Tramp danas saopštiti svoju odluku o Jerusalimu koja će, kako neimenovani američki zvaničnici kažu, biti da će priznati Jerusalim za prestonicu Izraela, što je dokaz više da nova američka administracija ozbiljno razmatra opcije o kakvima ranije nije bilo ni govora, zaključuje britanski javni servis.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com