Nepune dve sedmice pošto su se poslednji ukrajinski vojnici u Marijupolju predali nadajući se razmeni zarobljenika sa ruskom vojskom, Ukrajina bi mogla da izgubi i drugi veliki centar Donbasa, grad Severodonjeck gde se već vode ulične borbe, piše danas Dojče vele (DW).
Severodonjeck i susedni Lisičansk su poslednji veliki gradovi u Luganskoj oblasti koji su još pod kontrolom Kijeva. Po navodima ukrajinskog Generalštaba, Rusiji je cilj zauzimanje Severodonjecka. Ukrajinske snage koje brane tu oblast, rizikuju da budu opkoljene kao u Marijupolju.
Pre rata, Severodonjeck je imao nešto više od 100.000 stanovnika. Taj grad je nastao u sovjetsko vreme u blizini hemijske fabrike Azot, najveće u Ukrajini. Novi grad, na granici Luganske, Donjecke i Harkovske oblasti, ime je dobio pedesetih godina prošlog veka po reci Severski Donjec.
Vlasnik hemijske fabrike Azot je oligarh i medijski magnat Dmitro Firtaš, koji od 2014. godine živi u Austriji. Zbog sumnje na korupciju, Firtašu preti izručenje SAD. Njegova kompanija u Severodonjecku prvenstveno -proizvodi đubrivo, najvećim delom za izvoz.
Poslednjih godina, zbog sukoba u Donbasu, fabrika Azot je, poput mnogih drugih u tom regionu, često prekidala proizvodnju. U Severodonjecku ima i drugih hemijskih fabrika. U susednom Lisičansku nalazi se i rafinerija nafte koja je nekada pripadala ruskim biznismenima, a već dugo ne radi.
Severodonjeck je poznat i po tome što je pre dvadesetak godina tamo bio prvi pokušaj podele Ukrajine. U tom gradu se 28. novembra 2004. godine sastao takozvani „Sveukrajinski kongres poslanika svih nivoa“, na kojem su pre svega učestvovali predstavnici proruske „Partije regiona“.
Ta partija je nastala u Donbasu i dominirala je tim regionom. U vreme prozapadne „Narandžaste revolucije“, zapretila je da će proglasiti autonomiju sa Harkovom, kao svojim centrom. Autonomija je trebalo da obuhvati osam istočnih i južnih ukrajinskih oblasti, kao i Krim i Sevastopolj.
Na kongresu je govorio i tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, koji je kao mlad radio u fabrici Azot. Kasnije je čak proglašen za počasnog građanina Severodonjecka, iako su mu ukrajinske vlasti još tada, zbog separatističkih izjava o Sevastopolju, zabranile ulazak u zemlju.
Inicijatori „Sveukrajinskog kongresa“ 2004. godine su se zaustavili na pretnjama. Međutim, mnogi posmatrači taj sastanak vide kao prvi, neuspeli pokušaj formalnog političkog raskola u Ukrajini.
Drugi pokušaj je usledio deset godina kasnije, tokom proleća i leta 2014. godine. Posle ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, naoružani lokalni separatisti, zajedno s kozacima koji su došli iz Rusije, zauzeli su tri susedna grada: Severodonjeck, Lisičansk i Rubižne.
Most između Severodonjecka i Lisičanska – na suprotnoj obali reke, dignut je u vazduh u maju 2022.
U drugoj polovini jula 2014, ukrajinska vojska je oslobodila region. Severodonjeck je postao regionalni centar vojno-civilne administracije. Iz Luganska su se tamo preselile razne institucije i fakulteti. Sada su se ponovo preselili, ovoga puta u zapadnu Ukrajinu.
Severodonjeck i susedni Lisičansk strateški su veoma važni, jer je taj deo Donbasa veza s ostalim ukrajinskim oblastima. Glavni fokus je na auto-putu koji povezuje Lisičansk sa Bahmutom u Donjeckoj oblasti. Ukrajinska vojska se preko njih snabdeva, a donedavno su tim putem bili evakuisani civili. Međutim, zbog artiljerijskog gaadjanja taj put se sada smatra suviše opasnim.
Zauzimanje Severodonjecka i Lisičanska bi ruskoj vojsci omogućilo dolazak do administrativne granice regiona. Odatle bi onda mogla da napreduje dalje na zapad, ka Kramatorsku, drugom adminstrativnom centru u Donjeckoj oblasti. Kramatorsk je jedan od poslednjih velikih industrijskih gradova u Donbasu koji je još u potpunosti pod kontrolom Kijeva, piše DW.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com