U Hamburgu u Nemačkoj u petak su se prvi put, posle višemesečnog nestrpljivog iščekivanja čitavog sveta, sastali Vladimir Putin i Donald Tramp. Bio je to verovatno najvažniji, premda ne i jedini važan događaj na samitu G20, najintrigantnijem političkom skupu godine koji je u petak i subotu održan uz predsedavanje nemačke kancelarke Angele Merkel.
Čija je očekivanja ispunio Putinov i Trampov sastanak koji je trajao dva sata duže nego što je planirano? Kako je šef Stejt departmenta Reks Tilerson opisao odnos dvojice predsednika, i kako su na to reagovali američki mediji glavnog toka, neformalni portparoli tamošnjeg establišmenta?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Slobodan Janković iz Centra za konzervativne studije i dopisnik „Politike“ iz Nemačke Nenad Radičević.
„Njujork tajms“ je uoči sastanka dvojice predsednika pisao da je glavna briga — razjašnjenja radi, misli se na glavnu brigu vašingtonskog establišmenta — da će Tramp i Putin uspostaviti dobar lični odnos. Citiran je i Majkl Makfol, bivši američki ambasador u Moskvi, koji je rekao: „Ne želimo da izađu s porukom: mi smo prijatelji, neprijatelji su duboka država i mediji“.
Nasuprot tome, uoči sastanka s Putinom, Tramp je preko Tvitera takoreći prkosno poručio da se raduje susretima „sa svetskim liderima, uključujući i sastanak s Vladimirom Putinom… „Mediji lažnih vesti nikada o meni neće istinito izveštavati, ali koga je briga!“.
A onda je svet obišao snimak prvog rukovanja dvojice predsednika na kome su oni delovali prilično raspoloženo i maltene opušteno. Tramp je Putina gotovo drugarski potapšao po ruci i po leđima, na početku sastanka je — na užas vašingtonskog establišmenta — rekao i da mu je čast što razgovara sa svojim ruskim kolegom, kome je uspeo i da zahvali na ruskom, da bi dan kasnije njihov sastanak opisao kao „izvanredan“.
„Tramp pokušava da ispuni svoje predizborno obećanje o obnavljanju saradnje s Rusijom“, komentariše Nenad Radičević. „S druge strane, međutim, on je sasvim svestan državnog aparata u Americi koji svoju spoljnu politiku, naročito u poslednjih nekoliko godina, zasniva na jakom antiruskom stavu po kome ništa što dolazi iz Rusije ne može da bude pozitivno. Zbog toga, kao i zbog američkih medija koji su deo tamošnjeg establišmenta, jako je teško Rusiju preko noći pretvoriti u mogućeg partnera“.
S tim u vezi, oštre reči koje je Tramp uputio Rusiji uoči samita Sputnjikov sagovornik tumači kao „dimnu zavesu američkom establišmentu“. „Iako je formalno najmoćniji čovek u Americi, zbog pritiska kome je izložen on je prinuđen da taktizira“, smatra Radičević.
Upravo zbog tih pritisaka, nadovezuje se Slobodan Janković, tokom ove i naredne godine Tramp neće moći da promeni američku spoljnu politiku. „Do sada on nije uspeo da se izbori sa sistemom i da nametne promenu. Ozbiljna promena će moći da se dogodi samo ako on uspe da preživi svoj prvi predsednički mandat i obezbedi drugi“.
Iako je najpre bilo najavljivano da će se Putin i Tramp sastati samo neformalno — Trampu su to navodno preporučivali i najbliži saradnici, Putin sličnih problema nema — organizovan je formalni bilateralni sastanak, koji je čak potrajao čitava dva sata duže nego što je bilo predviđeno.
„Mnogi detalji govore da je Tramp zaista želeo da napravi dobar kontakt s Putinom i da izbegne pritiske sopstvene administracije“, komentariše Nenad Radičević. „O tome svedoči i činjenica da je on insistirao da na sastanku bude prisutno što manje njegovih saradnika; tamo su bila samo dvojica predsednika, njihovi šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Reks Tilerson, i dvojica prevodilaca. Iako je uobičajeno da prisustvuju ovakvim sastancima, ispred zatvorenih vrata ostali su i savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Makmaster, i njegova glavna savetnica za Rusiju Fiona Hil, koja je inače veoma kritična prema Rusiji i predsedniku Putinu. Američki mediji najavljivali su da će ona prisustvovati sastanku, upravo da bi Tramp time demonstrirao kako nije popustljiv prema Rusiji“.
Govoreći o očekivanjima od sastanka dvojice predsednika, pre nekoliko dana, u intervjuu za list „Izvestija“, zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov delovao je kao realni pesimista. Rekao je da „veoma ozbiljni i uticajni krugovi“ u SAD sprečavaju Trampa da popravi odnose s Rusijom, ali i da, povrh toga, među dvema supersilama postoje „veoma ozbiljne, fundamentalne razlike“ o međunarodnim pitanjima, među kojima je istakao Siriju, kao i razlike u pitanju „strateške stabilnosti“. Znači li to da je nekakvo ozbiljnije približavanje SAD i Rusije, praktično, nemoguće, jer su im interesi nepomirljivo suprotstavljeni?
„Sirija ovde nije spomenuta slučajno“, objašnjava Slobodan Janković. „Lobi unutar SAD koji se zalaže za nastavak rata u Siriji, koji se protivi dogovoru s Rusijom u vezi sa Sirijom, protivi se i svim širim dogovorima između SAD i Rusije“.
I baš zato treba istaći značaj dogovora o primirju na jugozapadu Sirije, koji je postignut na sastanku Vladimira Putina i Donalda Trampa, a koji, posmatran iz ovog ugla, ima mnogo veću simboličku vrednost nego što se to možda čini na prvi pogled.
U svakom slučaju, zaključuje Janković, „jesu suprotstavljeni interesi lobija koji upravljaju Amerikom i politike koju vode Rusija i Kina, ali interesi same Amerike, kao države, i Rusije suprotstavljeni su mnogo manje“.
A to bi trebalo da znači da je umirivanje tenzija među dvema silama, izazvano agresivnom američkom težnjom za totalnom dominacijom, ipak zamislivo. Prepreke za deeskalaciju napetosti — oličene pre svega u vašingtonskom establišmentu, toj američkoj dubokoj državi — jesu ogromne i često se čine nepremostivim, ali jedan od važnih preduslova da se to ipak dogodi izgleda da je u petak ispunjen.
Prema svedočenju Reksa Tilersona, naime, Putin i Tramp su se „povezali veoma brzo“ i stvorena je „pozitivna hemija“ među njima. „Toliko su se uneli u razgovor“, ispričao je novinarima, da nije uspela da ih omete ni Trampova supruga Melanija, koja je u jednom momentu ušla u prostoriju. „Nastavili smo da pričamo još čitav sat posle toga. Nijedan od njih nije želeo da stane“.
I to je, verovatno, i najveći domet dugo iščekivanog sastanka koji je održan u petak u Hamburgu. Više nego dovoljno za zadovoljstvo i oprezni optimizam u pogledu budućnosti, tim pre što su američki mediji glavnog toka i vatreni zagovornici nepopustljive američke hegemonije, kao što je portal „Politiko“, na primer, posle dva i po sata razgovora iza zatvorenih vrata nezadovoljno konstatovali da je „Tramp uručio Putinu impresivnu pobedu“…
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com