U iranskom parlamentu je od 190 poslanika 17 žena, a jedna od njih, Sakineh Almasi, koja je na čelu ženskog kokusa i vodi grupu prijateljstva sa Srbijom, kaže da su uslovi za život u Iranu mnogo bolji nego pre samo nekoliko godina.
Kaže i da su žene apsolutno ravnopravne s muškarcima kad se zapošljavaju, da imaju jednaka primanja, a da je živeti u Teheranu sasvim komotno i sigurno, te ovu tvdrnju ilustruje time što njena ćerka, koja je psiholog po obrazovanju, izlazi u ponoć i vraća se kasno kući, bez ikakvog straha i brige da joj se neka neprijatnost može dogoditi.
Između ostalog, Almasi navodi da je u parlamentu sada 17 žena, ali primećuje da, uprkos napretku, to nije dovoljno, te očekuje da će u narednom sazivu parlament biti pola – pola. To bi značilo još vidljivije izjednačavanje žena i muškaraca, a, kako je rekla u izjavi srpskim novinarima u Teheranu, „valjda će parlament tada znati šta radi“.
Almasi, naime, smatra da se sada to telo ne bavi koliko treba pitanjima važnim za sve građane, među njima i time kako da obezbede posao za nezaposlene sunarodnike. Almasi je, inače, hrišćanka, sociolog po obrazovanju, pripada iranskoj Demokratskoj stranci i veliki je pobornik liberalnih ideja, ima čitavu armiju pratilaca na društvenim mrežama, koji je podržavaju u želji da se stvari u Iranu menjaju i nada se da će uskoro posetiti Srbiju kao šefica grupe prijateljstva dve zemlje.
Na društvenim je mrežama i predsednik Irana Hasan Rohani, koji je upravo putem Tvitera nakon reizbora poručio svojim sunarodnicima da će ispuniti predizborna obećanja o stvaranju slobodnijeg društva i poboljšanju ekonomije.
Još jedna poslanica u iranskom parlamentu, Parvaneh Salahshouri, u razgovoru je s grupom srpskih novinara u Teheranu pozvala kompanije iz sveta da ulazu u Iran, kojem je godišnje, prema podacima koje iznose zvaničnici i analitičari, potrebno između 30 i 50 milijardi stranih investicija.
Naime, Salahshouri, koja je članica skupštinskog komiteta za energetiku i takođe Grupe prijateljstva sa Srbijom, kaže da Iran ima ogroman potencijal i može svojim građanima da ponudi mnogo bolje uslove da rade u stvaraju, ali da su za to neophodna nova ulaganja.
Nakon ukidanja dela sankcija Iranu, podseća ona, mnogi su poslovi pokrenuti, pre svega oni u vezi s naftom, ali problem je, recimo, to što SAD i dalje drže zabranu uvoza iranskih tepihe, koji su toj zemlji pre sankcija bili jedan od osnovnih izvoznih artikala.
Žene su, inače, u Iranu, uprkos većem prisustvu u parlamentu (Madzlisu) nego ranije, u nekim sferama, i dalje „u drugom planu“. Osim obavezne marame, studentkinjama je na teheranskom univerzitetu onemogućen pristup određenim delatnostima, uprkos činjenci da ih jednak broj kao i muškaraca diplomira svake godine. Žene u Iranu voze automobile, ali ne i motore, u gradskom prevozu voze se u „svom delu“ autobusa, odvojeno od muškaraca, ako taksiraju mogu da povezu samo ženu, ne i muškarca, ali zato igraju fudbal, istina zabrađene, kakve su i na plažama u letovalištima na Kaspijskom moru ili u Persijskom zalivu.
Potpuno zabrađene i kompletno u crnom su žene poslanice u parlamentu, ali i novinarke koje dođu da odatle izveštavaju. Istovremeno, kako kaže šefica ženskog kokusa u iranskom medzlisu, žene su na nekim najodgovornijim pozicijama u biznisu, mnogo ih je sa zvanjem profesora na univerzitetu…
Grupa srpskih novinara koja je poslednjih dana avgusta boravila u Teheranu i Širazu, a u organizaciji ambasade Irana u Srbiji, u Širazu je u jednom kafeu, u kojem prave baš pravi espreso i kapućino, zatekla četiri mlade Iranke na doručku.
U atmosferi koju vešto „prave“ trojica mladića koji konobarišu, pripremaju ukusna jela, puštaju rok muziku i perfektno govore engleski, te četiri studentkinje arhitekture su opušteno doručkovale i isto tako opušteno razmenile priču i fotografije sa srpskim novinarima. Sve su, naravno, s obaveznom maramom na glavi, ali i s ajfonima kakvima surfuju svi mladi po svetu. Zadovoljne su, uzbuđene zbog onog što ih čeka u životu i njihovoj zemlji, ali kažu da razmišljaju i o odlasku, jer mnogi mladi u Iranu, čak 29 odsto prema statistici, ne mogu da nađu posao.
Odlazak u inostranstvo je zato za takve mlade ljude rešenje, te je opšte poznato da je, recimo u SAD, izuzetno jaka naučna zajednica upravo iranska.
U zemlji koja sada broji više od 80 miliona stanovnika, a čiji je aktuelni predsednik obećao posao za 900.000 ljudi svake godine, mladi se sve više okreću vrednostima koje u njhovoj sredini, a posebno veri, nisu baš „dobrodošle“.
Pa je tako sasvim uobičajeno videti Iranku koja je na sebi iskusila razne estetske zahvate, čak se učini da su sve „urađene“ po istom modelu, jer liče jedna na drugu, ali je isto tako sasvim normalno da se u vrtu muzejskog kompleks usred Teherana vide dve mlade Iranke kako izvode „modni sešn“, i dok jedna pozira druga je primenila sve poze pravog iskusnog fotografa da od svoje prijateljice načini „zvezdu“.
Rado će dozvoliti da ih slikaju, uverene da će to stići „tamo gde treba“, kao što će rado pristati na razgovor o temama poput moderne muzike, odeće, ali i odlaska u svet.
Zato, ako se posetiocu možda i učini da su Iranke suviše „oštre“, čak agresivne dok „tutnje“ bazarom u tolikom broju da se čini da to ruši zakone fizike, treba znati da je to što se školuju, što su na društvenim mrežama, u parlamentu, te što ih je više nego muškaraca u medijima – samo jedna od promena vidljivih golim okom u nekadašnjoj Persiji, kako sve češće Iran nazivaju upravo mladi u toj zemlji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com