Da li se Amerika približava „idealu” koji toliko prezire – dinastičkom rukovođenju državom?
Prvo su održani izbori na kojima su se takmičili bivša prva dama Hilari Klinton i sin i brat nekadašnjih predsednika Džeb Buš, a onda je pobedio čovek koji je u svoju prelaznu „vladu” ubacio najbliže srodnike.
Troje od petoro dece Donalda Trampa kao i njegov zet nalaze se u njegovom timu za odabir budućih ministara i drugih zvaničnika, iako oni preuzimaju porodični biznis i imaju mnogo da dobiju ili izgube u zavisnosti od politike naredne vlade. Čini se zato da više uopšte nije lako povući jasnu crtu između državnih i interesa Trampove poslovne imperije, ali ni između članova administracije i članova predsednikove familije.
Vlada u senci Ivanke Tramp
Uzmimo kao primer to što je kćerka izabranog šefa Bele kuće redovna na sastancima koje sa stranim zvaničnicima drži njen otac, dok je njen suprug glavni kadrovik sledeće američke administracije. Iako nije izabrana ni na jednu funkciju, nije značajno ime u Republikanskoj stranci niti ima bilo kakvo iskustvo u državnim poslovima, Ivanka Tramp (35) prisustvovala je susretu između svog oca i japanskog premijera. Bila je i na vezi tokom telefonskog razgovora koji je njen otac vodio sa argentinskim predsednikom. Kako primećuje „Vašington post”, ne postoji niti jedno opravdanje zašto je ona prisustvovala državnim sastancima, izuzev što je kćerka 45. predsednika SAD. Ali, ona ne samo da je njegova kćerka, već i njegova naslednica pa njeno prisustvo u ovakvim prigodama stranim državnicima šalje poruku da su američki interesi podjednako važni kao i porodični interesi Trampovih.
Zbog ovoga je Norman Ejsen, koji je bio savetnik Baraka Obame za etička pitanja, u magazinu „Forčun” optužio Trampa za oligarhiju, podsećajući ga da se „mi u Americi ne ponašamo na takav način”. Vlade u kojima lider na najvažnija mesta u državi postavlja članove svoje porodice vezivane su pre za neku od postsovjetskih republika nego za zapadnu hemisferu, ali ima i onih poput profesora prava na Univerzitetu Lojola Rajana Mida koji kaže da ne treba preterivati. Niti je Tramp već predsednik, kaže Mid, niti su njegova deca zvaničnici u vladi: „Čini mi se da se premijer Japana susreo sa jednim građaninom (Trampom) i brojnim drugim građanima (Ivanka Tramp)”.
Ipak, nemoguće je osporiti da porodica koja je i dosad bila milijarderska sada postaje i politički moćna, u Americi i svuda u svetu. Štaviše, na vlast kao da ne dolazi samo pater familijas već i njegovi potomci sa supružnicima. To im daje neverovatnu priliku da Trampovu selidbu u Vašington iskoriste za dodatno lično bogaćenje i ostvarivanje porodičnih političkih programa. Zet budućeg predsednika Džerad Kušner (35), religiozni Jevrejin zbog kojeg je Ivanka Tramp morala da promeni veru, već je dogovorio susret između izraelskog premijera i svog tasta i tražio spoljnopolitičke savete od Henrija Kisindžera. Iako nema nikakve veze sa međunarodnim odnosima, nametnuo se kao glavni Trampov savetnik za Bliski istok koji će navodno izmiriti Izraelce i Palestince. Daleko od toga da je to jedina neobjašnjiva uloga predsednikovog zeta. Nije jasno ni u kom svojstvu on vedri i oblači u budućoj administraciji i, kako iscrpno javljaju tamošnji mediji, odlučuje o tome ko sme da sedi u sledećoj vladi.
Osveta američkog prvog zeta
Već je sproveo prvu čistku. Pod led je došao Kris Kristi, guverner Nju Džerzija i blizak Trampov saradnik u kampanji koji je izbačen iz tima jer se zamerio porodici Kušner. On je 2006. kao državni tužilac dobio slučaj protiv oca Džerada Kušnera koji je zbog toga završio u zatvoru. Zaboravilo se da je Čarls Kušner tada priznao krivicu za protivpravno finansiranje kampanja političara, laganje državnih organa, uticaj na svedoke i izbegavanje plaćanja poreza, pa čak i za nezakonito snimanje ljudi (prostitutku je „namestio” mužu svoje sestre da bi onda postavio kamere u hotelskoj sobi u kojoj su se našli i konačno snimak poslao svojoj sestri). Ljudi bliski Kušneru, međutim, ističu da precrtavanje Kristija sa liste podobnih nema nikakve veze sa ovim slučajem, već sa činjenicom da su Kristijevi najbliži saradnici bili umešeni u skandal sa zatvaranjem saobraćaja na mostu da bi napakostili političkom protivniku.
Porodica Kušner je i sama izuzetno bogata. I oni su, kao i Tramp, u biznisu sa nekretninama i godinama su finansirali kampanje političara Demokratske stranke. Novinar Danijel Golden je u knjizi „Cena prijema: kako američka vladajuća klasa kupuje put ka elitnim fakultetima” napisao da je veoma uticajni demokratski senator Edvard Kenedi (brat Džona Kenedija) u znak zahvalnosti urgirao kod profesora na Harvardu da prime Džerada Kušnera. Takođe se u američkim medijima prenosi i informacija da je Džerad, koji je bio prosečan učenik, primljen na ugledni univerzitet nakon što je njegov otac ovoj ustanovi uplatio donaciju od 2,5 miliona dolara, od kada ga prate priče da mu je tata kupio indeks.
A hoće li mu tast pokloniti mesto u vladi? Tramp razmišlja da uradi tako nešto, iako stručnjaci upozoravaju da bi to bilo u suprotnosti sa američkim zakonima koji saveznim funkcionerima zabranjuju da zapošljavaju srodnike. Ovaj akt je donet nakon eklatantnog primera nepotizma kada je predsednik Džon Kenedi postavio rođenog brata Roberta za ministra pravde. Zato se veruje da će Kušner ostati neformalni, ali najuticajniji Trampov savetnik u Beloj kući, što je, takođe, sporno jer on neće biti ni izabrani ni postavljeni zvaničnik, dakle neće snositi nikakvu odgovornost, a opet će uticati na američku politiku. Tada će se postaviti još jedno pitanje: da li odluke donose zvaničnici vlade u Vašingtonu ili Trampov konsiljere?
Isto bi važilo i da je pobedila bivša prva dama i da je kćerku Čelsi, kojoj bi ostavila humanitarnu fondaciju, uzela za savetnicu o spoljnoj politici i da ju je vodila po sastancima sa stranim liderima koji pomenutom fondu uplaćuju milionske svote. Ali, Hilari Klinton je izgubila izbore, a Amerikanci su dobili još jednu dinastiju poput njene.
(Jelena Stevanović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com