Republikanac Donald Tramp došao je na korak od pobede na predsedničkim izborima u SAD pošto je osvojio i Pensilvaniju, još jednu od sedam ključnih saveznih država, objavila je agencija Asošiejted pres.
Posle pobede u Pensilvaniji nad kandidatkinjom demokrata Kamalom Haris, Tramp je povećao broj obezbeđenih elektorskih glasova na 267, tri manje od 270, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću.
To znači da Tramp za pobedu na izborima treba da osvoji još samo jednu saveznu državu, što će se izvesno desiti, budući da je i Aljaska, koja važi za uporište republikanaca, među onima u kojima još nije proglašen pobednik.
Pensilvanija je treća od sedam „kolebljivih država“, posle Severne Karoline i Džordžije, u kojoj su AP i drugi vodeći mediji proglasili Trampa za pobednika.
Ako zadrži Aljasku, što se očekuje, Tramp neće morati da osvoji nijednu od preostale četiri „kolebljive države“ (Mičigen, Viskonsin, Arizona, Nevada), a trenutno vodi u svakoj od njih.
Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 267 elektorskih glasova, a Haris 214. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.
Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi u svim državama u kojima nije proglašen pobednik, što je gotovo nemoguće.
Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 26 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 17.
Tramp, bivši predsednik, pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Džordžija, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.
Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).
Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.
U Virdžiniji je bila tesna trka, ali je Haris očekivano pobedila u toj državi koja od 2008. većinski glasa za demokrate, iako je do tada decenijama bila republikanska „tvrđava“.
Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom „kolebljive države“ koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.
Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.
Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata – 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.
Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com