Zemlje članice UN usvojile su danas Pakt za budućnost, u kome se zauzimaju da će zacrtati „bolju budućnost“ za čovečanstvo zahvaćeno ratovima, bedom i klimatskim zagrevanjem, uprkos protivljenju nekolicine zemalja među kojima je i Rusija.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je 2021. godine pokrenuo ideju tog Samita za budućnost predstavljenog kao jedinstvenu priliku da se promeni tok istorije čovečanstva.
„Otvorili smo vrata sada je na svima nama da prođemo kroz njih, jer ne radi se samo o tome da se složimo nego i da delujemo. I danas vas izazivam da pređete na dela“, rekao je Gutereš danas posle usvajanja pakta.
Cilj „Pakta za budućnost“ je rešavanje velikih izazova 21. veka, od sukoba, do klimatskih promena i ljudskih prava, a usvojen je uprkos primedbama grupe zemalja na čelu sa Rusijom.
Usvajanje teksta naišlo je na kratko odgađanje kada je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin predložio amandman koji naglašava princip nemešanja u unutrašnja pitanja država i poziva UN da izbegnu dupliranje napora.
Primedbe Rusije podržali su Belorusija, Severna Koreja, Iran, Nikaragva i Sirija, ali je amandman velikom većinom odbačen.
Samit o budućnosti koji se održava danas i sutra otvara veliko godišnje okupljanje Generalne skupštine UN gde će se od utorka više od 130 šefova država i vlada obratiti na govornici.
„Niko nije zadovoljan sa tim tekstom“, rekao je pomoćnik ruskog ministra spoljnih poslova Veršinjin, što je u velikoj meri osporeno za govornicom.
Nemački kancelar Olaf Šolc opisao je Pakt kao „kompas“ i ocenio u izjavi novinarma da Rusija ne „želi da ide putem koji je ostatak sveta izabrao“.
U Paktu se vođe obavezuju da će ojačati multilateralni sistem da bi „sledili ritam sveta koji se menja“, da će „štititi potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija“ kojima prete „stalne krize“.“Verujemo da postoji put ka boljoj budućnosti za celo čovečanstvo“ kaže se u tekstu.
Dokument predstavlja na više od 20 strana 56 „akcija“ u domenima od značaja mulitlateralizma preko poštovanja povelje UN i održavanja mira, reforme međunarodnih finansijskih institucija do reforme Saveta bezbednosti UN, ili borbe protiv klimatskih promena, razoružanja i razvoja veštačke inteligencije.
Iako ima „nekih dobrih ideja“ ovde se ne radi o „revoluconarnom reformskom dokumentu koji potpuno reformiše multilateralizam koji je želeo Antonio Gutereš“, rekao je pre usvajanja Ričard Gouan iz Međunarodne krizne grupe.
To mišljenje dele diplomate od kojih su mnogi pogledali u nebo kada su pitani o ambiciji teksta i njegovom uticaju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com