Agi i Ema

Žanr: porodični, dečji
Trajanje: 90 min.

SINOPSIS
Koliko je Mesec udaljen od devetogodišnjeg dečaka Agija? Da li je moguće da se Agi selio čak 18 puta? Primećuju li ujaci da im sestrići rastu? Je li moguće da je Ema viša od Agija za samo tri i po jajeta?
Odgovore na ova i mnoga druga čudnovata pitanja dobićete u filmu „Agi i Ema“ u režiji Milutina Petrovića, snimljenom po istoimenom nagrađivanom romanu Igora Kolarova. Film prati glavnog junaka – Agija, usamljenog devetogodišnjaka čiji roditelji nikada nemaju vremena za njega. Agi je prepušten sam sebi do te mere da roditelje viđa samo na fotografijama. Mama i tata su prezaposleni i potpuno podređeni surovim zakonima savremenog života.
Porodica se često seli, tako da Agi ne uspeva da stekne prijatelje i nauči kako da se ophodi prema ljudima. Međutim, to će se promeniti. Posle jedne selidbe u novi kraj, Agi upoznaje Emu, koja živi u susednoj, oronuloj kući. Ema je vedra i radoznala starica koja Agiju prilazi otvorenog srca i daje mu ono što mu je u tom trenutku najpotrebnije – potpuno prijateljstvo.
Na kreativan i suptilan način ona izvlači Agija iz sveta samoće, u koji je on gotovo nasilno gurnut. Odrasli ih ne primećuju, grde ih ili im se podsmevaju, ali njih dvoje strpljivo i razigrano žive onaj život u kome je čovek važniji od pravila i sistema, a ljubav važnija od beskrajnog posla ili novog automobila. Jedna spavajuća kokoška o kojoj se može tako lepo razmišljati udvoje vredi više od kupljenih igračaka kojima se obezbeđuje alibi za odsustvo roditelja i njihov nedostatak želje za sopstvenim detetom. Onako kako popravljaju Eminu oronulu kuću, koju Agi naziva Začarani zamak, Agi i Ema popravljaju i grade ono što je uvek tako blizu da bude srušeno – ljudskost u svetu prožetom bleštavim sjajem i ravnodušnošću.
O FILMU
Kao član žirija Politikinog „Zabavnika“ za dodelu prestižne književne nagrade za decu, Milutin Petrović je imao prilike da se susretne s romanom „Agi i Ema“. Žiri, čiji su članovi bili i Ivan Tasovac – kako bi režiser rekao, „di-džej klasične muzike“ u ovom ostvarenju, i Igor Bojović (u filmu glumi direktora muzeja), odlučio je da nagradu dodeli upravo romanu Igora Kolarova. Režiser kaže: „Već pri prvom čitanju mi se ‘javilo’ da je to film koji treba da uradim. Veoma intenzivno osećanje. Video sam kadrove. Jasno mi je bilo čak i sve oko produkcionih okolnosti da se takav film snimi. Mislio sam – ovo je jedan moguć srpski film.“
Pisanje scenarija trajalo je dve nedelje. Uz savetovanje s više prijatelja rodile su se još dve verzije. Deo poslednje verzije nastao je u hotelskoj sobi u Visbadenu, tamo gde je, navodno, Dostojevski pisao „Kockara“. Za režisera je to bio veoma romantičan osećaj.
Film je sniman 39 dana, u zimu 2005/2006. Obdanica je trajala kraće nego radno vreme filmske ekipe – manje od deset sati. Stoga je čitava ekipa morala da ustaje dva sata pre izlaska sunca, dolazila na set pre svitanja i spremala prvi kadar pod svetlima reflektora. Snimanja su počinjala u šest ujutru. I, kako režiser primećuje: „Zato svetlo u filmu izgleda tako dobro, nekako skandinavski, a ne onako obično i nezanimljivo kao u većini domaćih filmova.“
Tokom dana snimanja temperatura se kretala od -5 do +2 stepena, uz neprestano mešanje beogradske košave u posao i planove. U jutarnjim satima sve je bilo zamrznuto, dok je tokom dana ekipa morala da se bori s blatom. Stoga ne treba da čudi izjava umetnika da se „dobro režira samo kada se nose one duge kaubojske gaće ispod pantalona“.
Jedini čovek koji knjigu „Agi i Ema“ voli više od Milutina Petrovića jeste Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije. Tasovac je birao muziku za film, tako da se u ovom ostvarenju mogu čuti dela Mocarta, Šuberta, Štrausa, Musorgskog, Šopena, Čajkovskog i Biničkog.
Film je snimam HD kamerom.
O REŽISERU
Milutin Petrović (reditelj, producent, scenarista i montažer)
Pored filma „Agi i Ema“ kao režiser potpisuje više filmskih i televizijskih ostvarenja: „Telefonomanija“, „Dome, slatki dome“, „Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Novogodišnji program“, „Jug-jugoistok“. Osim u svojim filmovima, kao glumac se pojavio i u filmu „Munje!“ Imao je i zapaženu muzičku karijeru. Svirao je klavijature u bendu „Stalker“, a potom se 1986. priključio bendu „Heroji“, koji je osnovao njegov prijatelj i pisac Vladimir Đurić Đura. Iz njihove saradnje proisteklo je nekoliko hit pesama. Uspešan je i kao režiser televizijskih reklama.
O GLUMCIMA
Milena Dravić (Ema)
Rođena je u Beogradu. Filmografija: „Vrata ostaju otvorena“ (1959), „Diližansa snova“, „Zajednički stan“, „Bolje je umeti“, „Uzavreli grad, „Leto je krivo za sve“, „Prekobrojna“, „Biciklisti“, „Lito vilovito“, „Cross Country“, „Poseban tretman“, „W.R. – misterije organizma“, „Sjaj u očima“, „Ledina“, „Zona Zamfirova“, „Boomerang“, „Normalni ljudi“, „Nebeska udica“, „Bure baruta“, „Tri letnja dana“, „Treća sreća“, „Sekula se opet ženi“, „Nije lako s muškarcima“, „Šećerna vodica“, „Moj tata na određeno vreme“, „Laf u srcu“, „Tamna strana sunca“ („The Dark Side of the Sun“).
Stefan Lazarević (Agi)
Rođen je 11. januara 1997. u Beogradu. Učenik je Osnovne škole „Lazar Savatić“ u Zemunu. Od 2001. do 2005. živeo je i pohađao osnovnu školu u Braziliji, na portugalskom i engleskom jeziku. Nakon filma „Agi i Ema“, tumačio je jednu od uloga u filmu za decu „Princ od papira“, a uzeo je i znatno učešće u reklamnom spotu za kompaniju Telenor.
Ana Sofrenović (Agijeva mama)
Ova filmska i pozorišna glumica rođena je u Beogradu, u mešovitoj srpsko-britanskoj porodici. Pored uspešnog bavljenja glumom, ona je i potvrđena pevačica, prevashodno džez i filmske muzike. U toku svoje karijere, naročito filmske, nagrađivana je na mnogim domaćim i inostranim festivalima.
Krajem devedesetih živela je i radila nekoliko godina u Londonu, gde je igrala u nekoliko serija BBC-ja i ITV-a, kao i u nekoliko filmova, ali nije prestala da radi u Srbiji. Januara 2006. godine nastupila je u njujorškom Karnegi holu u okviru koncerta kultne američke kompozitorke i vokaliste Meredit Monk.
Aktivno putuje i prisustvuje mnogim eksperimentalnim radionicama širom sveta koje se bave istraživanjem ljudskog glasa kao bezgraničnog kreativnog prostora, kao i multimedijalnim performansom.
Dragan Mićanović (Agijev tata)
Jedan je od naših malobrojnih glumaca koji se uspešno oprobao u inostranstvu. Naš poznati pozorišni, filmski i televizijski glumac nedavno je završio snimanje filma „Bela grofica“ rame uz rame s Ralfom Fajnsom i Natašom Ričardson.
Filmografija: „Kolač s barutom“ („Layer Cake“, 2004), „Loše društvo“ („Bad company“, 2002), „Točkovi“ (1999), „Lajanje na zvezde“ (1998), „Tango je tužna misao koja se pleše“ (1997), „Ubistvo s predumišljajem“ (1995), „Tamna je noć“ (1995).
Nikola Đuričko (ujak)
Rođen je 9. jula 1974. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer gluma, studirao je u klasi profesora Milenka Maričića i Branislava Mićunovića. Stalni je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, a istovremeno je kao gost igrao i igra i na drugim pozorišnim scenama. Živi u Beogradu. Igrao je u brojnim filmskim i televizijskim ostvarenjima: „Gopođa ministarka“, „Munje“, „Poslednji krug u Monci“, „Otvorena vrata“, „Zemlja ljubavi, istine i slobode“, „Zona Zamfirova“, „Jug-jugoistok“ itd. Dobitnik je nekoliko važnih domaćih nagrada i internacionalnih priznanja.
Lena Bogdanović (ujna)
Rođena je u Novom Sadu. Pored filma „Agi i Ema“, tumačila je uloge u više televizijskih i filmskih ostvarenja. Neka od njih su „Morte di una ragazza perbene“, „Furto del tesoro, Il“, uz Džeremija Ajronsa u filmu „Mathilde“, „Urota“, „Dečak koji je bio suviše nevin“ itd.
Premijera: Treći dečji filmski festival

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com