Božji grad

Žanr: drama/akcija
Trajanje: 130 min.
Premisa: Bori se i nećeš preživeti. Trči i nikada nećeš pobeći!
Festivali i nagrade: Kan 2002 – van konkurencije;
Marakeš 2002 – najbolji reditelj;
San Sebastijan 2002;
Toronto 2002 – najbolji strani film;
Zlatni globus 2002 – najbolji strani film (nominacija)
BAFTA 2003 – najbolja montaža;
Oskar 2004 – četiri nominacije: kamera, reditelj, montaža i scenario

SINOPSIS

Epska priča Fernanda Meirelesa govori o trgovini drogom, ratu bandi, izgaranju u ambiciji i nasilnim odmazdama u najozloglašenijoj faveli Rio de Žaneira. Zasnovan na stvarnim događajima, „Božji grad“ otkriva mračnu stranu brazilskog uličnog života sa strasnom i eksplozivnom energijom.

1960.
Božji grad je dom osmogodišnjeg dečaka Buskapea, koji sanja da postane fotograf, i Dadinja, takođe osmogodišnjaka. Dadinjo učestvuje u oružanim pljačkama za lokalnog gangstera Kabeleira. Sa Kabeleirinim dopuštenjem izvršava svoje prvo ubistvo.

1970.
Buskape se nalazi na tankoj liniji između sitnog kriminala i ispravnog života. Dadinjo već ima nekoliko ubistava iza sebe i vodi bandu kojom vlada putem prevara i bespoštednih izdaja. Shvatajući da prava moć i veliki novac leže u trgovini drogom, on nemilosrdno prati svoj cilj.

1980.
Buskape napokon ispunjava svoju dečačku ambiciju – postaje fotograf. Dadinjo je takođe ispunio svoj san – sa 18 godina postao je najozloglašeniji diler droge u Riju. Sa svojom armijom mladih huligana Dadinjo neosporno vlada, sve dok se Mane Galina ne zakune na osvetu zbog silovanja svoje devojke i reši da ubije Dadinja po svaku cenu. Rat bukti u faveli.

Film ne govori samo o Buskapeu i Dadinju. Pravi protagonisti filma su samo mesto događanja, sa ljudima koji tamo žive, bore se, pobeđuju, gube i umiru.

Ispravan prevod imena glavnih junaka: Buskapi – Raketa; Ze Pekenjo – Mali Ze (Ze potiče od Hoze – Jozef); Dadinjo – Kockica; Kabelera – Velika kosa; Mane Galinja – Mane Pile (Mane potiče od Manuel); Alikate – Mala klešta; Barbantinjo – Žičica.

O FILMU

Meireles 1997. godine čita brazilski hit „Božiji grad“, koji je napisao Paulo Lins, i odlučuje da ga pretoči u film, uprkos zastrašujućoj priči koja uključuje više od 350 karaktera. Kada je scenario koji je napisao Braulio Mantovani bio gotov, Meireles je okupio ekipu sastavljenu od profesionalnih tehničara i neiskusnih glumaca izabranih među mladima koji žive u favelama Rio de Žaneira. Film je postigao ogroman uspeh u Brazilu i počeo da privlači pažnju širom sveta posle prikazivanja na Kanskom filmskom festivalu 2002. godine. „Božji grad“ osvojio je mnogobrojne nagrade na filmskim festivalima širom sveta, kao i nominacije za četiri Oskara 2004. godine, uključujući i nominaciju za najboljeg reditelja – Fernanda Meirelesa.

O REŽISERU

Fernando Meireles (reditelj)
Rođen je 9. novembra 1955. godine u Sao Paulu, u porodici srednje klase. Studirao je arhitekturu na Univerzitetu Sao Paulo. U isto vreme razvija interesovanje za pravljenje filmova. Sa grupom prijatelja počinje da producira eksperimentalne filmove. Osvojili su veliki broj nagrada na festivalima širom Brazila. Posle toga, grupa osniva malu nezavisnu kompaniju – „Olhar Eletronico“.

Posle devet godina rada u nezavisnim medijima i televiziji, Meireles se osamdesetih okreće reklamama i publicitetu. Takođe, postaje reditelj veoma popularnog dečjeg televizijskog šou programa. Ranih devedesetih, zajedno sa Paulom Morelijem i Andreom Barata Ribijerom osniva filmsku producentsku kompaniju „O2“.

Njegov prvi igrani film iz 1998. godine bio je porodični film „The nutty boy: Avantura“. Sledeći njegov film – „Kućne pomoćnice“ iz 2001. godine, otkrio je nevidljivi svet pet brazilskih kućnih pomoćnica u Sao Paulu, njihove snove i želje.

Oficijelni sajt: