Deca špijuni 3

Žanr: dečji avanturistički
Trajanje: 84 min.
Premisa: treća misija, treća dimenzija.

SINOPSIS

Ovoga puta porodica Kortez mora zajedničkim snagama pobediti starog nepobedivog protivnika – Tojmejkera, koga tumači Stalone, dok mlada Karmen ostaje zarobljena unutar virtuelne video-igre.

O FILMU

Pošto je sniman uz pomoć najnovije 3D tehnologije, planirano je da se ovaj nastavak porodične avanture gleda kroz specijalne 3D naočari – na taj način gledaoci će biti još više uvedeni u centar akcije ovog filma. Superuspešni režiser Robert Rodrigez napisao je scenario i režirao sva tri dela filma „Deca špijuni“, a za glavnu ulogu angažovao je svog starog prijatelja Antonija Banderasa, koji je igrao u većini njegovih filmova – „Od sumraka do svitanja“, „Marijači“, „Četiri sobe“ i „Desperado“. Serijal „Deca špijuni“ predstavlja ultimativnu zabavu za sve generacije, pogotovu one mlađe, koje će uživati u bajkovitoj radnji filma koja je istovremeno moderna i nepredvidiva.

O REŽISERU

Robert Rodrigez (reditelj, scenarista, montažer, producent)
Čovek iza koga stoje najkreativniji akcioni filmovi s kraja 20. i početka 21. veka, puni noviteta, Robert je osoba koja je za varijantu „uradi sam“. Pošto je režirao, snimio i menjao skoro svaki svoj film, njegova energija i ideje o pravljenju filma rezultirale su nekim od najdivnijih akcionih filmova u istoriji filma. Rođen u julu 1968. u velikoj porodici, Rodrigez nikada nije imao dovoljno inspiracije, ali zahvaljujući braći i sestrama, zainteresovao se za pravljenje filma u ranim godinama. Super-8 kamerom svoga oca Robert pravi prve korake u autorstvu. Šokiran cenom razvijanja filma, mladi režiser pokazao je znake zbunjenosti. Rodrigez dobija školarinu na Teksaskom univerzitetu. Nastavlja da pravi filmove, uprkos činjenici da ga je škola filma odbacila. Poslednji pokušaj Robert je imao na 16-milimetarskoj traci – „Bedhead“, koji je osvojio nekoliko nagrada i otvorio mu mnoga vrata.

Rodrigez se smatra jednim od najinovantnijih američkih reditelja današnjice. Da bi imao dovoljno novca za snimanje svog prvog filma – „Marijači“ iz 1992. godine, podvrgao se testiranju novih lekova. Već u mlađim danima pokazivao je interesovanje za snimanje filmova, da bi nakon pomenutog debitantskog ostvarenja postao kultni režiser nezavisne scene i niskobudžetne produkcije. Od tada je snimio mnoge filmove: „Od sumraka do svitanja“, „Desperado“, „Četiri sobe“, „Bilo jednom u Meksiku“.

O GLUMCIMA

Silvester Stalone (Tojmejker)
Holivudski akcioni heroj Silvester Stalone (Sylvester Stallone) odgovoran je za kreiranje dvaju likova koji su postali bitan deo američkog kulturnog leksikona: Rokija Balboe, boksera koji savladava sve prepreke da bi postao šampion, i Džona Ramba, neustrašivog vojnika, specijalizovanog za spasavanje od nasilja i osvetu. Oba lika oslikavaju Staloneovo lično iskustvo u životnim bitkama koje je vodio na putu od siromašnog deteta do jedne od najpopularnijih svetskih zvezda. Po sopstvenim rečima, Stalone nije imao baš srećno detinjstvo. Silvester Enco Stalone rođen je 6. jula 1946. na Menhetnu kao dete italijanskih emigranata. Usled nezgode pri porođaju, pojedini nervi na njegovom licu su priklješteni, tako da su delovi mišića njegove usne, jezika i brade ostali paralizovani. Ta nezgoda učinila je da Stalone postane jedna od najprepoznatljivijih ličnosti: njegov nerazgovetan govor, opuštena donja usna i iskrivljeno levo oko godinama su bili glavna tema karikaturista.

Na početku svoje karijere, prihvatao je razne uloge, među kojima su bile i one u nekim od mekih porno-ostvarenja, kao što je „Party at Kitty“s and Studs“, kasnije prozvan „The Italian Stallion“, usled Staloneove popularnosti. Njegov lik i dubok glas bili su razlozi zbog kojih je stalno odbijan na audicijama za uloge. Uspeo je da ugrabi priliku i pojavi se u filmu Vudija Alena „Bananas“ (1971), a bio je potpuno obeshrabren nakon što je odbijen za ulogu u filmu „Kum“. Umesto da potpuno odustane od filmskog sveta, počinje da piše razna scenarija, a nakog nekog vremena dobija ulogu u filmu „Rebel“ (1973). Godinu dana kasnije (1974), oženio se glumicom po imenu Saša Čak i sa njom se preselio u Kaliforniju. Manju pažnju skreće scenarijom za film „Lords of Flatbush“ (1974).

Napokon, iz njegovog pera izlazi scenario koji će mu otvoriti vrata ka sve većim ulogama: nastao je Roki. Mnoge produkcijske kuće smatrale su da je scenario dobar i Stalone je ugovorio glavnu ulogu za sebe, kao i deo ostvarenog profita od filma. Producenti Irvin Vinkler i Robert Čartof prihvatili su njegove uslove i 1976. Roki postaje jedan od najvećih svetskih filmskih hitova svih vremena; osvojio je i nekoliko Oskara: za najbolji film, reditelja, kao i nominaciju za najbolju mušku ulogu. Nakon Rokija, Stalone se vrtoglavom brzinom našao u Holivudu. Usledio je serijal filmova o Rambu, „F.I.S.T.“ (1979), kao i njegov rediteljski debi u filmu „Paradise Alley“. Slede ostvarenja: „Groznica subotnje večeri“ („Saturday Night Fever“), „Staying Alive“ (1983), „Oscar“ (1991), „Stop! Or My Mom Will Shoot“ (1992), „Demolition Man“ (1993), „Judge Dredd“ (1995), „Copland“ (1997), „Uhvati Kartera“ („Get Carter“, 2000)…

Antonio Banderas (Gregorio Kortez)
Svima poznat zbog svog duha i dobrog izgleda, Antonio je rođen u Malagi, Španija, 10. oktobra 1960. Sin policajca i učiteljice, jedini je španski glumac koji je ostvario uspešnu holivudsku karijeru i sa filmom „Telo“, u kome glumi sveštenika koji iz Vatikana dolazi u Jerusalim da proveri da li je otkriveno Isusovo telo, stigao do pozamašnog honorara od 12 miliona dolara po filmu. Antonio je prvo hteo da bude fudbaler, ali je povredio članak i zauvek odustao od toga. Za glumu se opredelio kada je u rodnoj Malagi video film „Kosa“ Miloša Formana. Upisao se u jednu dramsku klasu i zahvaljujući tome imao predstave po celoj Španiji. Njegov posao u pozorištu i njegove tačke izvođene na ulicama doneli su mu ulogu u Nacionalnom pozorištu Španije. Dok je igrao u pozorištu, Banderas je privukao pažnju režisera Pedra Almodovara, koji je snimio mladog glumca u svom filmskom debiju – „Labyrinth of Passion“ (1982), a zatim 1984. u filmu „Law of Desire“, u kom je Antonio Banderas glumio homoseksualca. Ta uloga primorala ga je na prvi muško-muški filmski poljubac.

Posle pojavljivanja u „Almodovar“s Matador“ (1986), Banderas je dobio ulogu u filmu „Žene na ivici nervnog sloma“ („Women on the Verge of a Nervous Breakdown“) iz 1988. godine. Dve godine kasnije, njegova popularnost počinje da raste ulogom u filmu „Veži me!“, gde je igrao mentalno poremećenog pacijenta koji kidnapuje porno-zvezdu i čuva je vezanu sve dok mu ne uzvrati ljubav. Saradnja sa Almodovarom donela mu je slavu van domovine, a američki proboj usledio je posle uloge neodgovornog Nestora Kastilja u „Kraljevima mamba“ (1992) Arnija Glimčera, koji je o njemu rekao: „Nema žene, muškarca, deteta ni domaće životinje koja se odmah ne zaljubi u Antonija.“ U njega se 1995. godine, na snimanju romantične komedije „Dvostruki zavodnik“, zaljubila i tri godine starija Melani Grifit, sa kojom se venčao 1996. godine. Antonio ne odustaje od života i rada u domovini; želi da mu ćerka govori i španski i engleski jezik i da podjednako bude i Špankinja i Amerikanka.

Selma Hajek
Smatra se da je Selma Hajek prva meksička glumica koja je postala holivudska zvezda još od vremena Dolores del Rio. Zvezda sapunskih opera u rodnom Meksiku, Hajekova je rizikovala svoju dotadašnju karijeru dolaskom u Los Anđeles, gde se borila da je shvate ozbiljno. Šansu joj je pružio Robert Rodrigez ulogom u filmu „Desperado“ (1995), kojim je Hajekova stekla reputaciju jedne od najseksepilnijih i najzaposlenijih glumica Holivuda. Dete iz mešovitog braka (majka Špankinja, a otac Libanac), rođena je u Vera Kruzu, Meksiko, 2. septembra 1966. godine. Odrasla je u katoličkoj porodici, a u internat „Lujzijana“ poslata je sa samo 12 godina. Kako je stalno pravila probleme (sama je priznala da je maltretirala časne sestre), Hajekova se vraća u Meksiko, da bi je konačno poslali u Hjuston (Teksas) da živi sa tetkom, gde je ostala do svoje 17. godine. Kasnije se vraća u Meksiko Siti, gde studira na Odseku za internacionalne komunikacije. Na nesreću svoje familije, odlučila je da odustane od studija i posveti se svojoj davno otkrivenoj ljubavi – glumačkom pozivu. Počinje u lokalnim pozorišnim produkcijama, a karijeru nastavlja na televiziji, gde dobija i glavnu ulogu u popularnoj sapunici „Tereza“. Uspeh serije doneo je Hajekovoj popularnost u domovini, ali u želji za većom popularnošću šokirala je svoje obožavaoce odlaskom iz serije zarad karijere u Los Anđelesu.

Karla Gugino (Ingrid Kortez)
Rođena je 1971. godine na Floridi, a u petoj godini se sa majkom odselila u Kaliforniju. Velika modna agencija otkrila ju je u San Dijegu i poslala je u Njujork sa 15 godina. Ubrzo je počela da odlazi na časove glume. Gledali smo je u filmovima „Zmijske oči“, „Majkl“ i „Rapsodija u Majamiju“, te u serijama „Čikago bolnica“ i „Sokolov greben“.

Aleksa Vega (Karmen Kortez)
Rođena 1988. godine u Majamiju, dosad je glumila u filmovima „Duhovi Misisipija“, „Glimmer Man“, „Devet meseci“ i „Porodični čovek“ (nagrada za najbolju mladu glumicu). Takođe, tumači glavnu ulogu u najnovijoj humorističkoj seriji „The Geena Davis Show“.

Oficijelni sajt: