Devojka sa bisernom minđušom

Žanr: drama
Trajanje: 95 min.
Premisa: lepota inspiriše opsesiju

SINOPSIS

Delft, Holandija, 1665. godine. Posle nesreće u kojoj je njen otac, slikar keramičkih pločica, izgubio vid, sedamnaestogodišnja Grit mora da počne da radi kako bi pomogla izdržavanju porodice. Postaje kućna pomoćnica u domu slikara Johanesa Vermera i polako počinje da privlači pažnju velikog majstora. Iako među njima postoji ogromna razlika u obrazovanju, vaspitanju i socijalnom statusu, Vermer spoznaje Gritino intuitivno shvatanje boja i svetla i polako je uvlači u mistični svet svojih slika. Vermer je perfekcionista – često mu trebaju meseci da bi samo dovršio sliku. Njegova oštroumna tašta snalazi se kako bi zadržala visok stil života od zarade koja dolazi samo od Vermerovih malobrojnih slika.

Shvativši da Grit inspiriše Vermera, ona donosi opasnu odluku da dozvoli da se njihov tajni odnos razvije. Ubačena u haotično katoličko domaćinstvo koje vodi Vermerova arogantna supruga Katarina, okružena stalno narastajućim potomstvom, Grit je u stalnoj opasnosti da bude razotkrivena, ili čak i nešto gore od toga. Dvanaestogodišnja Komelija, mušičavo dete koje vidi više nego što bi trebalo, postaje ljubomorna i odlučna u nameri da stvori nevolju. Sama i nezaštićena, Grit se suočava i sa naklonošću Pitera, lokalnog mesara, kao i gospodina Van Ruivena, bogataša i Vermerovog mecene, koji je frustriran činjenicom da mu novac ne obezbeđuje kontrolu nad umetnikom. Dok Grit pada pod Vermerov uticaj, ne može da bude sigurna u njegova osećanja prema njoj. Makijavelista Van Ruiven, uvidevši umetnikovu naklonost ka sobarici, naručuje njen portret. Rezultat će biti jedna od najlepših slika ikad naslikanih – ali po koju cenu.

O FILMU

Producent Endi Paterson i njegova supruga, scenarista Olivija Hejtred, pročitali su roman u formi rukopisa, dva meseca pre nego što je izašao iz štampe. „To je bio redak doživljaj. Pročitala sam knjigu u jednom dahu“, kaže Olivija. „Zaljubila sam se u Grit, u njenu tihu samouverenost, u njenu odlučnost da bude slobodna u svetu u kome je to bilo skoro nemoguće za devojku njenog porekla. Porodično okruženje je varljivo. Od samog početka videla sam knjigu kao filmski triler. Očarana sam načinom na koji je Trejsi iskoristila nekoliko poznatih činjenica iz Vermerovog života i stvorila sjajnu priču o devojci koja je bila inspiracija za sliku.“

Paterson i njegov kolega producent Anand Taker pokušali su da nagovore spisateljicu da im proda prava za ekranizaciju. Iako u to vreme niko nije mogao ni da posumnja kakav će to hit biti, već tada bilo je više zainteresovanih producenata. Trejsi je bila zabrinuta da bi film mogao da bude klasična holivudska melodrama, ali su Paterson i Taker uspeli da je ubede da je njihova ideja da zadrže priču onakvom kakvu ju je ona zamislila. Posebno su vodili računa o tome da se filmska verzija ne završi telesnim zadovoljstvom, jer je sva erotska napetost i ležala u činjenici da je ta veza nemoguća.

O VERMERU
Nekoliko poznatih činjenica o životu Johanesa Vermera potiče od pravnih dokumenata, venčanog lista i izvoda iz knjige rođenih, potvrda o prodaji i dužničkih priznanica, kao i iz testamenta njegovog mecene. Rođen je u Delftu 1632. godine; bio je sin gostioničara i ceo svoj život proveo je u tom gradu od 25.000 stanovnika. Godine 1653. preobratio se u katoličanstvo i oženio se Katarinom Bolnes, katolikinjom iz buržoaske porodice. Imali su jedanaestoro dece koja su preživela i živeli su u kući Marije Thins, Katarinine majke.

Posle završenog pripravničkog staža, Vermer se učlanio u Esnaf sv. Luke kao majstor slikar i time stekao pravo da se profesionalno bavi slikarstvom. Bio je i posrednik u prodaji slika drugih delftskih majstora. Vermerov studio bio je na prvom spratu taštine kuće i vrlo je verovatno da su tu stvorena sva njegova dela. Njegova smrt 1675. u 43. godini, od posledica šloga ili srčanog udara, verovatno je bila izazvana stresom. Porodica mu je sve dublje zapadala u dug prouzrokovan propašću tržišta umetninama, direktnom posledicom višegodišnjeg rata Francuske i Holandije. Rat je prouzrokovao i finansijsku propast njegovih bogatih mecena, a presušili su i izvori zarade od rentiranja nekretnina njegove tašte. Iza velikog majstora ostalo je samo 35 poznatih radova, a među njima „Devojka sa bisernom minđušom“ predstavlja nesumnjivo remek-delo.

O REŽISERU

Piter Veber (reditelj)
Po sopstvenom priznanju filmofil, svoj prvi kratki film – „Zebra Man“, snimio je odmah po završetku filmske škole. Posle toga, radio je kao montažer, počevši saradnju sa producentima Anandom Takerom i Endijem Patersonom na Takerovom prvencu, drami „Saint Ex“, sa Mirandom Ričardson i Brunom Gancom u glavnim ulogama. Slede filmovi „The Temptation of Franz Schubert“ i „Underground“. Njegovo sledeće delo, mini-serija „Man only“, izazvalo je kontroverzne kritike. Serija govori o padu u zločin i korupciju grupe cenjenih članova jedne ekipe u malom fudbalu. Nakon toga, za BBC snima dramu „Stretford Wives“ o osveti žene jednom muškarcu. Sledeći film odvešće ga u surovi svet uličnih džeparoša koji preživljavaju na ulicama današnjeg Londona.

O SCENARISTI

Trejsi Ševalije (romanopisac)
Rođena je u Vašingtonu, a preselila se u Englesku 1984. godine. Studirala je kreativno pisanje na Univerzitetu „East Anglia“ pod patronatom profesora i pisca Malkolma Bredberija i Rouz Tremejn. Njen prvi roman – „Virgin Blue“, štampan je 1997. godine. „Devojku sa bisernom minđušom“ napisala je za vreme trudnoće i predala je dve nedelje pre rođenja sina – u oktobru 1998. Roman je izdat i kod nas i dugo vremena je bio na listi bestselera.

O GLUMCIMA

Kolin Firt (Johanes Vermer)
Klasično školovani britanski glumac iza sebe ima brojne zapažene uloge u filmovima i u pozorištu. Godine 2001. šarmirao je američku publiku ulogom u britanskoj hit komediji „Dnevnik Bridžet Džouns“ („Bridget Jones“s Diary“) pored Rene Zelveger. U filmu igra Marka Darsija, čoveka koji je rival Hjuu Grantu u borbi za naklonost Bridžet Džouns. Proboj ka statusu priznatog glumca napravio je 1995. ulogom u adaptaciji romana „Gordost i predrasude“ („Pride and Prejudice“), koju je radio BBC – dobio je nominaciju za BAFTA nagradu, kao i brojne obožavateljke. Upravo sada imamo priliku da ga vidimo u komediji Ričarda Kertisa „U stvari ljubav“ pored sjajne ekipe engleskih glumaca. Među njegove značajnije uloge spadaju i uloge u filmovima: „What a girl wants“, „Važno je zvati se Ernest“ („Importance of Being Earnest“), „Zaljubljeni Šekspir“ („Shakespear in Love“), „Engleski pacijent“ („The English Patient“), „Valmont“.

Skarlet Johanson (Grit)
Skarlet je postala svetski poznata posle uloge devojčice traumirane incidentom na jahanju u filmu Roberta Redforda „The Horse Whisperer“. Za ulogu u filmu Sofije Kopole „Izgubljeni u prevodu“ („Lost in Translation“) dobila je nagradu za najbolju glumicu na Festivalu u Veneciji, a bila je nominovana za nagradu Zlatni globus 2004. Ova mlada glumica u usponu trenutno je vrlo tražena i mnogo snima, tako da ćemo je ove godine videti u više novih uloga, između ostalih, u filmu „A Love Song“, a zatim i u „An American Rhapsody“. Rođena je u Njujorku; glumom je počela da se bavi u ranom dobu. Sa osam godina debitovala je u pozorišnoj predstavi „Sophistry“. Među poznatije uloge spadaju one u filmovima: „Ghost World“, „The Man Who Wasn“t There“, „North“ i „Just Cause“.

Oficijelni sajt: