Dobri pastir

Žanr: drama, triler
Trajanje: 167 min.
Premisa: Edvard Vilson veruje u Ameriku i žrtvovaće sve što voli da bi je zaštitio.

SINOPSIS
Edvard Vilson je patriota koji shvata vrednost tajnovitosti. Diskrecija i posvećenost časti uvrežile su se u njemu od tragičnog i posebnog detinjstva. Kao energičnog i osetljivog studenta na Jejlu 1939. regrutuju ga u tajno društvo Lobanja i kosti, čvrsto bratstvo koje služi za razvoj budućih svetskih lidera. Vilsonov oštar um, primerna reputacija i iskreno verovanje u američke vrednosti učinile su da ga kao najboljeg kandidata za obaveštajnu službu primete oni koji nadgledaju najnovije regrute.
Mladi idealista regrutovan je za poslove Kancelarije za strateške usluge (OSS), prethodnice CIA, tokom Drugog svetskog rata. To je odluka koja će izmeniti tok njegovog života i promeniti geopolitički izgled našeg vremena dok Vilson i članovi njihovog tajnog udruženja počinju da stvaraju najmoćniju obaveštajnu agenciju na svetu.
Jedan od osnivača CIA, radeći u srcu organizacije u kojoj se zahteva dvoličnost i ništa se ne uzima zdravo za gotovo, doživljava da njegov idealizam postepeno erodira usled rastućih sumnji, koje su odraz sveta dok ulazi u dugu paranoju hladnog rata. I dok su ovi metodi prihvaćeni kao standardna operativna procedura, Vilson prerasta u jednog od operativnih veterana agencije, sve vreme boreći se sa svojim protivnikom iz KGB-a u globalnoj šahovskoj partiji.
Međutim, Vilsonova čelična posvećenost svojoj domovini ima sve veću cenu. Čak ni sve veća zabrinutost njegove supruge Margaret Klover (Džoli) i sina (Redmejn) ne mogu da skrenu Vilsona sa staze koja će ga navesti da žrtvuje sve redom zbog posvećenosti poslu.
O FILMU
Neispričana priča o rađanju Centralne obaveštajne agencije (CIA) – viđena kroz prizmu života čoveka koji je verovao u Ameriku i koji bi žrtvovao sve što voli da bi zaštitio svoju zemlju – ispripovedana je u filmu „Dobri pastir“. To je epska drama u kojoj igraju sve same zvezde pod režiserskom palicom dobitnika Oskara Roberta de Nira.
Dobitnici Oskara Met Dejmon, Andželina Džoli i Robert de Niro predvode ovu izuzetnu skupinu priznatih glumaca, uključujući i Aleka Boldvina, nominovanog za Oskara, Tami Blančard, Bilija Kradapa, Kir Dalija, ser Majkla Gembona, dobitnike Oskara Vilijama Harta i Timotija Hatona, potom Lija Pejsa, dobitnika Oskara Džoa Pešija, zatim Olega Stefana i Džona Tortura. Scenario za film „Dobri pastir“ napisao je dobitnik Oskara Erik Rot („Forest Gamp“, „Minhen“). „Dobri pastir“ je okupio tim probranih i nagrađivanih autora i iza kamere.
Još od ranih devedestih glumac, režiser i producent Robert de Niro istraživao je predmet koji je postao njegov drugi režiserski poduhvat, nakon priznatog filma „A Bronx Tale“. „Bob je uvek bio zainteresovan za inostrane poslove i načine na koje se sakupljaju informacije“, priča producent filma „Dobri pastir“ Džej Rozental.
Ipak, ovaj dobitnik nagrade Akademije nije želeo da režira uobičajenu fantaziju o špijunskim igrama. Hteo je da snimi film koji bi bio primer pravih temelja obaveštajne službe i da razotkrije način na koji ovi uglavnom anonimni ljudi kontrolišu naš svet, uz visoku cenu koju moraju da plate njihovi lični i profesionalni životi.
Prijatelj koji je znao da je De Niro zainteresovan za CIA upoznao ga je s Miltom Birdenom, penzionisanim veteranom CIA, koji je postao glavni tehnički savetnik na filmu. Bivši agent, koji je vodio operacije CIA u Avganistanu sredinom osamdesetih, pristao je da vodi De Nira širom Evrope i Azije na edukativno putovanje tokom kojeg je trebalo da istraže skrivene oblasti sakupljanja informacija.
Od predela Avganistana do severozapadnih delova Pakistana – potom do Moskve – De Niro i Birden su putovali da bi istražili sve oblasti koje je De Niro želeo da prikaže u filmu. Na putovanjima s Birdenom i tokom istraživanja De Niru postaju bliske informacije koje su bile dostupne samo pojedinim osobama. Kao autor nekoliko knjiga o CIA, Birden objašnjava kako je moguće da otkriva dobro čuvane detalje o obaveštajnim operacijama SAD, a da pri tom ne dovodi u opasnost muškarce i žene koji su još u aktivnoj službi. „Moje pravilo je: nemoj da radiš ništa što bi nekog ili povredilo ili dovelo u opasnost, i ne čini ništa što otežava posao nekome ko još uvek pokušava da ga radi“, kaže on.
„‘Dobri pastir’ je romansirana verzija istorije koja je precizna u skoro svakom detalju. Međutim, kako su filmski stvaraoci oslobođeni potrebe da pokušavaju da budu verni sićušnim detaljima, mnogo više su se približili nekim suštinskim istinama o ovom izuzetnom periodu obaveštajne i kontraobaveštajne službe, kao i izdaji i špijunaži tokom hladnog rata. Nema načina da se shvati sadašnjost bez razumevanja načina na koji smo tu dospeli. A ‘Dobri pastir’ nam o tome govori“, Ričard Holbruk, ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama 1999-2001.
Oficijelni sajt:
The Good Sheperd (2006)
Premijera: 5. jul 2007. godine u Domu sindikata

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com