Dvoličnost

Žanr: psiho-triler
Trajanje: 98 min.
Zemlja porekla: Belgija/Francuska

SINOPSIS

Matijas je 30-godišnjak, vrlo uspešan fotograf, koji vodi naizgled srećan život sa svojom trudnom ženom Kler i sinom Pjerom. Kada je imao šest godina, Matijasa su smestili u sirotište i on nema nikakva sećanja na svoje rano detinjstvo.

Jednog dana dobija pismo od advokata koji ga poziva da dođe. Tu saznaje da je njegova majka, za koju je verovao da je mrtva više od 20 godina, umrla tek nedavno. Kod advokata upoznaje svog brata blizanca, Tomasa, za kog nije ni znao da postoji. Tako njegova sećanja iz detinjstva odjednom postaju velika laž – njegovi roditelji su bili živi i napustili su ga bez ikakvog objašnjenja. Međutim, zašto se on ničega ne seća?

Posle početnog šoka, Matijas i Tomas trude se da se upoznaju i počinju veoma često da se viđaju. Ispostavlja se da je Tomas šarmantna i prijatna osoba koja brzo osvoja simpatije Kler i Pjera. Kada Matijas prizna da mu je nelagodno da prisustvuje porođaju svoje žene, Tomas se dobrovoljno prijavljuje da zauzme njegovo mesto. Za Matijasa se stvari ipak ne uklapaju u potpunosti, iako u početku ne shvata šta je problem. Malo-pomalo Matijas počinje da uviđa da Tomas pokušava da osvoji njegovu ženu i da ga diskredituje u očima njegove žene i sina, možda čak i da ga se oslobodi i zauzme njegovo mesto. Identiteti počinju da blede.

Da li se to zaista događa ili Matijas polako počinje da ludi dok postaje blizak sa svojim bratom? Jedina stvar koja može da mu pomogne jeste sećanje na prošlost i ono što je dovelo do njihovog razdvajanja. Međutim, on nikako da se priseti bilo čega, a niko, posebno njegov brat, ne želi da mu pomogne.

REČ REDITELJA

„U svojim prethodnim filmovima već sam razvio stil blizak fantastičnom trileru s elementima snova. Ovako brižno stvoren klaustrofobični svet odlično funkcioniše u ovom žanru. Filmovi se takmiče u umetnosti prikazivanja straha: kroz iznenađenje, čineći da publika skoči i zadrhti (nijedan roman ne može nas toliko uplašiti da se ukočimo od straha, zato što se osećamo sigurno). U svom filmu je ciljam na to mračno zadovoljstvo.

„Priča o blizancima dopustila mi je da istražim jedan od najinteresantnijih strahova: strah od gubljenja samog sebe. Tu postoji svest da možete da poludite, praznina koja se meri beskrajom. Postojanje tog drugog, identičnog vama, samo pojačava strah koji uzrokuje da se osnove vaše ličnosti uzdrmaju. Izabrao sam da ispričam ovu priču o „unutrašnjem“ strahu, sistematski, iz ugla glavnog protagoniste. Gledalac ni u jednom trenutku ne zna više od samog Matijasa. Pitaju se iste stvari, suprotstavljajući se istim strahovima i nelagodnostima. Sve više i više su zbunjeni, sve dok ne dođe do razotkrivanja, kada elementi slagalice koji su bili razbacani konačno počinju da imaju smisla.

„Treći deo filma liči na trku protiv vremena, kada glavni junak mora da spase svoju porodicu i život koji je stvarao za sebe. Nakon konačnog preokreta, finalna scena čini „srećan kraj“ s uzvišenom dramatičnom ironijom. Ovo je klasičan način rada – izazivanje subjektivnog tretiranja slike i zvuka u cilju pojačavanja identifikacije s glavnim karakterom, baš kao u filmovima „Dijabolik“ ili „Šesto čulo“.“

O REŽISERU

Hari Kliven (reditelj)
Filmografija (izbor): Trouble (Duplicity/2005), Pourquoi se merier le jour de la fin du monde (Why get Married the Day the World Ends?, 2000) For ever Mozart (Jean Luc Godard, 1996), L’amour braque (Andrzej Zulawski, 1984).

O GLUMCIMA

Benoa Mežimel (Matijas/Tomas)
Rođen je 11. maja 1974. u Parizu kao sin bolničarke i bankarskog službenika. Kao dete želeo je da postane vatrogasac. Prvi put glumi u 12 godini u „Život je duga, tiha reka“, a da bi postao glumac, napušta studije u 16. godini. On je zvezda filmova kao što su „Minut tišine“, „Već mrtav“, „Kralj pleše“ s Natali Baje, „Cveće zla“, „Deca veka“ sa Žilijet Binoš, „Učitelj klavira“ s Izabel Iper, „Gnezdo“, „Purpurne reke 2 – anđeli apokalipse“.

Nekoliko godina bio je u vezi sa Žilijet Binoš, koju je upoznao na snimanju filma „Deca veka“. Iz te veze ima ćerku Hanu. Nosi reputaciju mračne, ozbiljne i introvertne osobe. S druge strane, smatraju ga ambicioznim, šarmantnim i talentovanim glumcem koji će označiti sledeće decenije.

Filmografija (izbor): Trouble (Duplicity/2005), Rivieres pourpres II: Les anges de l’apocalypse (Purpurne reke 2 – anđeli apokalipse, 2004), La fleur du mal (The Flower of Evil – Cveće zla, 2003), La Pianiste (The Piano Teacher – Učitelj klavira, 2001), Le Roi danse (The King danses – Kralj pleše, 2000), Les Enfants du siecle (The Children of the Century – Deca veka, 1999), Deja mort (Already Dead – Već mrtav, 1998), Les Voleurs (The children of the night – Deca noći, 1996), La Heine (Hate – Mržnja, 1995).

Nataša Renje (Kler)
Rođena je 11. aprila 1972. godine u Berlinu. Odrasla je u Briselu. S glumom je počela u amaterskim pozorištima pre nego se preselila u Pariz, gde se pojavljivala u brojnim TV dramama. Jedan kratak film doveo ju je u centar pažnje scenariste Paskala Bonisera, koji ju je izabrao za ulogu devetnaestogodišnje devojke zaljubljene u svog profesora srednjih godina u rediteljskom debiju „Encore“ (1996). Rediteljski debi Erika Zonce – „The Dreamlife of Angels“ (1998), izbacio ju je u žižu javnosti. Za ovu ulogu dobila je nagradu za najbolju glumicu u Kanu 1998, Cezara za glumicu koja obećava i evropsku filmsku nagradu za najbolju glumicu.

Filmografija (izbor): Trouble (Duplicity – Dvoličnost, 2005), Le Silence (2004), Vert paradis (Cadets de Gascogne, 2003), Comment j’ai tue mon pere (How I killed my father, 2001), Les Amants criminels (Criminal lovers, 1999), Tempo dell’amore (A time to love, 1999).

Premijera: 8. decembra 2005. godine u bioskopima „Balkan“ i „Akademija 28“ i u Kulturnom centru Novog Sada

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com