Fino uštimovani mrtvaci

Žanr: crna komedija
Trajanje: 92 min.

SINOPSIS

Svakoga dana Risto i Safet, dva lokalna radnika u mrtvačnici, klade se koliko će leševa toga dana primiti. Jednog dana Risto „tipuje“ na četiri leša, dok se Safet kladi na više. Manje od pola sata kasnije, u mrtvačnici je samo jedan leš. To je Ruždija Kučuk, lokalni prevarant. Kako vozovi ne saobraćaju od početka rata u Bosni, on prevozi putnike traktorom koji je dobio kao humanitarnu pomoć od holandske vlade. Nažalost, polja su minirana i on nije u mogućnosti da koristi traktor za obrađivanje zemlje, pa od njega pravi lokomotivu. Zbog pomalo „razbarušenog“ temperamenta, Ruždija pati od neobične bolesti: pada u nesvest i doživljava kratku kliničku smrt svaki put kada dođe u previše emotivnu ili stresnu situaciju. Nesrećnik završava u mrtvačnici jer mu se to desilo kada je uzbuđen otišao u Ministarstvo za saobraćaj s genijalnom idejom da privatizuje deo železničke pruge između svog sela i Sarajeva.

Tek što je Risto počeo da priprema slavlje jer će dobiti svojih deset maraka od opklade, u mrtvačnicu stižu tri nova leša. Rijad Čengić je 29-godišnji arhitekta. Posle rata, napustio je Sarajevo i otišao u Amsterdam da bi tamo nastavio karijeru. U Amsterdamu sreće vršnjaka Darija, takođe iz Sarajeva, koji je na postdiplomskim studijama. Umesto svega nekoliko nedelja, Rijad ostaje u Amsterdamu dve godine. Obojica se vraćaju u Sarajevo jer je Dario dobio priliku da radi kao šef u Ministarstvu za saobraćaj. Rijad nalazi posao u privatnom arhitektonskom birou. Međutim, na poslu mu nije lako jer ga šef mrzi. Tenzija između njih dvojice kulminira jednog jutra kada Rijad dođe nekoliko minuta kasnije i momentano dobije otkaz. Ljut i frustriran, on razbija sve po kancelariji i gine pod veoma neobičnim okolnostima: propada kroz krov zgrade. Sve liči na samoubistvo…

Ministar za saobraćaj, Envera Hadžić, ima oko 45 godina. Posle uobičajenog jutra kod kuće, suočena je s važnim zadatkom koji je toga dana čeka: da postigne dobar dogovor prilikom pregovora s delegacijom EU. Oni su zainteresovani da kupe akcije lokalne železničke mreže. Pre sastanka, ona provodi vreme gledajući na videu jedan od svojih govora i diveći mu se. Užitak gledanja „maestralnog“ nastupa prekida stranac pred vratima: on želi da privatizuje deo železnice. „Kakav idiot“, misli ona. Posle uspešnog sastanka s delegacijom EU, kreće kod svog ličnog masera. Svetlo na semaforu… Telo koje pada na krov njenih kola. Envera Hadžić izlazi iz kola i želi da pobegne. Međutim, niko ne može pobeći svojoj sudbini.

Srećko Piplica, penzionisani oficir JNA, ima 60 godina. Dovršava projekat svog života: kompletiranje konstrukcije aviona na dizel. Srećko želi da postane prvi Bosanac koji je ikada ušao u Ginisovu knjigu rekorda, ali najviše želi da poseti ćerku Franku, koja živi u SAD od početka rata. Avionska karta je veoma skupa, a Srećko nije video ćerku otkako je otišla. On uzleće, leti nad gradom, zbunjuje Rijada Čengića i sleće na glavu Enveri Hadžić. S ovim leševima u mrtvačnici Safet dobija opkladu, ali Ruždija Kučuk se budi i kvari igru…

O REŽISERU

Benjamin Filipović (reditelj i scenarista)
Rođen je u Sarajevu. Diplomirao je filmsku režiju na FAMU u Pragu (diplomski film „Plus, minus – jedan“ doneo mu je Veliku zlatnu medalju Beograda na Festivalu kratkog metra i posebnu nagradu žirija na studentskom festivalu u Karlovim Varima). Usledila su dva kratka filma – „Čežnja za Buenos Ajresom“ i „Mirna“. Godine 1990/91. režirao je svoj prvi dugometražni igrani film – „Praznik u Sarajevu“. Reč je o jednom od poslednjih uspešnih jugoslovenskih filmova, za koji je Filipović dobio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu i koji je svrstan u deset najgledanijih filmova svih vremena u BiH. U isto vreme režirao je TV seriju „Top-lista nadrealista“ za Sarajevsku televiziju.

U toku rata režirao je kultni film „Mizaldo – kraj teatra“, koji je premijerno prikazan na festivalu u Berlinu 1994. godine, posle čega je usledila duga lista festivala na kojoj se našao i festival na Paliću. Jedan je od osnivača TV mreže OBN, na kojoj je radio kao glavni urednik i umetnički direktor. Za ovu kuću režirao je kratki film „Superdobra ideja“, koji mu je 1997. doneo nagradu za najbolji kratki film na festivalu u Barseloni. Godine 1999. režirao je 13. epizodu TV serije „Familija d.o.o.“. Trenutno radi kao profesor na Akademiji dramske umetnosti u Sarajevu i Tuzli. „Fino uštimovani mrtvaci“ su treći igrani film ovog reditelja. Benjamin Filipović je predsednik Asocijacije filmskih radnika BiH i član Evropske filmske akademije (European Film Academy – EFA), kao i Društva filmskih i TV reditelja Nemačke (Bundesverband der Fernseh Filmregisseure in Deutschland).

O GLUMCIMA

Lazar Ristovski (Ruždija Kučuk)
Glumac je, reditelj, producent. Rođen je u Jugoslaviji 1952. godine. Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu. Na sceni se pojavio oko 3.000 puta. Glumio je u više od 40 filmova, TV serija i drama, najčešće u glavnim ulogama. Značajnije uloge ostvario je u filmovima: „San letnje noći“ (2004), „Pad u raj“ (2004), „Mali svet“ (2003), „Mala noćna muzika“ (2002), „Bumerang“ (2001), „Belo odelo“ (1999), „Balkanska pravila“ (1996), „Podzemlje“ (1995), „Tito i ja“ (1992), „Vizantijsko plavo“ (1993).

Ristovski je režirao kratki film „Movie Star“ (1998) i celovečernji film „Belo odelo“, u kome se pojavljuje u ulozi scenariste, producenta i glavnog glumca. Film je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu, Veneciji (gde je nagrađen za najbolju fotografiju), Atini (nagrađen kao najbolji u konkurenciji evropskih filmova) i Gibelini u Italiji (nagrada „Art film“). „Belo odelo“ bilo je naš kandidat za nagradu Oskar. Lazar Ristovski je producirao šest filmova, među kojima su i: „San letnje noći“, „Pad u raj“ i „Mala noćna muzika“. Autor je dveju novela – „Belo odelo“ i „Kako sam osvojio Oskara“.

Irena Mičijević-Rodić (Envera Hadžić)
Rođena je u Beogradu 1972. godine. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Završila je i školu klasičnog baleta. Jednako uspešno nastupa na filmu („Magija“, „Andrea“, „Pun mesec nad Beogradom“, „Mali svet“) i u pozorištu („Hamlet“, „Život Jovanov“, „Kao da je bilo nekad“). Prvi posao dobila je 1991. godine u TV filmu „Velika-mala matura“. Potom počinje da igra na sceni beogradskog JDP-a, a nešto kasnije i na sceni Zvezdara teatra. Godine 1993. odlazi u Španiju, gde je jedno vreme živela, a kasnije odlazi u London, u kome i danas živi i radi.

Boro Stjepanović (Safet)
Rođen je 1946. godine. Diplomirao je na Katedri za jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i glumu na FDU u Beogradu. Nastupao je na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodnog pozorišta u Sarajevu, Kameri teatra u Sarajevu, Crnogorskom narodnom pozorištu, Dečjem pozorištu u Podgorici i Centru za kulturu u Tivtu. Igrao je u više od 50 pozorišnih predstava. Režirao je u pozorištima u Sarajevu i Mostaru (Otvorena scena „Obala“, Kamerni teatar).

Igrao je u brojnim televizijskim filmovima i serijama i u više od 50 filmova, među kojima su i „Žuta“, „Povratak otpisanih“, „Nije nego“, „Ko to tamo peva“, „Petrijin venac“, „Sjećaš li se Doli Bel“, „O pokojniku sve najlepše“, „Čudo neviđeno“, „Lepota poroka“, „Gluvi barut“, „U ime naroda“, „Ovo malo duše“. Pedagoškim radom počeo je da se bavi 1971. kao asistent u predmetima Dikcija i Gluma na FDU u Beogradu. Jedan je od osnivača Akademije za scenske umetnosti u Sarajevu i Fakulteta dramskih umetnosti na Cetinju, gde i dalje radi. Tokom 1992. i 1993. radio je kao profesor na FDU u Beogradu. Autor je tri knjige: „Audicija – sve o prijemnom ispitu“, „Gluma I – rad na sebi“ i „Gluma II – radnja“.

Uliks Fehmiu (Rijad)
Već 11 godina živi u Americi sa suprugom Snežanom Bogdanović, takođe poznatom glumicom. Tokom boravka u SAD igrao je u predstavama „Samo bih, ali ludost“ i „Heraklova deca“, TV seriji „Zakon i red“ i u filmu „Ja sam sa Lusi“. Pre odlaska u SAD igrao je u devet predstava (i to kao student glume), pojavio se u četiri filma („Bulevar revolucije“, „Crni bombarder“, „Prokleta je Amerika“ i „Vizantijsko plavo“), ali nije stigao da diplomira. Nedavno je sa suprugom igrao u komadu „Diplomac“ na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Fehmiu je bio producent komada koji je igran svega četiri sedmice, a karte su bile rasprodate još pre premijere.

Tarik Filipović (Mario)
Rođen je 1972. godine u Zenici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Godine 1990. upisuje ADU u Zagrebu. Od 1995. godine je stalni član Satiričkog kazališta Kerempuh. U njegovu filmografiju ulaze filmovi „Isprani“, „U agoniji“, „Polagana predaja“, „Duga, mračna noć“, „Leti-leti“, „Behind the enemy line“. Voditelj je popularnog kviza „Milioner“ na Hrvatskoj televiziji.

Miralem Zupčević (Srećko Piplica)
On je sarajevski filmski i pozorišni glumac. U njegovu filmografiju ulaze ostvarenja kao što su: „Sjever je poludio“ (2003), „Remake“ (2003), „Welcome to Sarajevo“ (1997), „Bulevar revolucije“ (1992), „Praznik u Sarajevu“ (1991), „Igmanski marš“ (1983). Ostaće zapamćen i po brojnim televizijskim ulogama (serije „Aleksa Šantić“, „Brisani prostor“, „Ratni hljebovi“, „Osma ofanziva“), a možda najviše po ulozi Taleta iz istoimene mini-serije. Pored glume, u pozorištu se bavi i režijom. Takođe, bavi se pedagoškim radom.

Premijera: 9. februar 2006. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com