Gojine utvare

Žanr: drama
Trajanje: 114 min.
Originalni naziv: Fantasmas de Goya, Los
Zemlja porekla: Španija
Premisa: Reci mi šta je istina

SINOPSIS
Španija, 1792. godine. U toku je Francuska revolucija. Poznati slikar Francisko Goja postaje predmet interesovanja španske inkvizicije nakon što je njegova prelepa muza Ines optužena za jeres i stavljena na optuženičku klupu. Goja moli za njen život preko starog prijatelja Lorenca, monaha željnog vlasti. Ines je zarobljena, mučena i ostavljena da kopni u tamnici sve dok Lorenca ne proteraju iz španske crkve. Posle dvadesetak godina, Goja je na usponu kreativnosti, ali je gluv i pomalo na ivici ludila. Njih troje se nalaze nakon što je Francuska ukinula inkviziciju i oslobodila zatvorenike, a Lorenco je postao Napoleonov glavni tužilac protiv bivših španskih saveznika.
O FILMU
U istorijskoj drami „Gojine utvare“ glavne uloge tumače Havijer Bardem, Natali Portman i Stelan Skarsgard. Radnja je smeštena u Španiju 1792. i prati priču viđenu očima velikog španskog slikara Franciska Goje o grupi ljudi u vreme političkih previranja i istorijskih promena. Priča počinje poslednjih godina španske inkvizicije, od invazije Napoleonove vojske na Španiju do konačnog poraza Francuza i ponovnog uspostavljanja španske monarhije.
Havijer Bardem je brat Lorenco, tajanstveni prepredeni član užeg kruga inkvizicije, koji nasrće na Gojinu mladu muzu Ines (Natali Portman). Ona je lažno optužena za jeres i pritvorena. Stelan Skarsgard igra Franciska Goju, proslavljenog slikara poznatog po raznobojnim dvorskim slikama, ali i po sumornim prikazima brutalnosti rata i života u Španiji. „Gojine utvare“ režirao je Miloš Forman, prema scenariju koji je radio sa Žan-Klodom Karijerom.
Forman i Saul Zenc su već sarađivali na Oskarom nagrađenim filmovima „Let iznad kukavičjeg gnezda“ i „Amadeus“. „Let iznad kukavičjeg gnezda“ imao je devet nominacija, a sa pet je nagrađen. „Amadeus“ je od 11 nominacija osvojio osam Oskara. Forman je, podsećamo, režirao i filmove „Čovek na Mesecu“, „Narod protiv Larija Flinta“, „Kosa“. Žan-Klod Karijer je sarađivao s Formanom na filmovima „Valmont“ i „Svlačenje“. Autor je preko 100 scenarija, među kojima su i Bunjuelovi filmovi „Diskretni šarm buržoazije“ i „Taj mračni predmet želja“.
Ideja o snimanju filma o velikom španskom slikaru Francisku Goji i španskoj inkviziciji prvi put je pala na pamet Milošu Formanu pre više od 50 godina, dok je bio student u komunističkoj Čehoslovačkoj. „Uopšte nije počelo s Gojom“, seća se Forman. „Počelo je kada sam pročitao knjigu o španskoj inkviziciji i incidentu u kome je neko bio krivo optužen za zločin. „Mislio sam da je to mogao da bude početak divne priče. Bilo je mnogo paralela između komunističkog društva u kome smo živeli i španske inkvizicije. Naravno, znao sam da takva priča nikada ne bi mogla biti snimljena u Čehoslovačkoj, baš zbog sličnosti, tako da sam zaboravio na to, bar na neko vreme.“
Međutim, dobre ideje ne umiru. One traju u umu, tako da ni ova nije bila izuzetak. Ponovo je oživela 30 godina kasnije u Madridu, gde su Forman i nezavisni producent Saul Zenc promovisali film „Amadeus“, svoju drugu Oskarom nagrađenu saradnju, posle filma „Let iznad kukavičjeg gnezda“.
„Miloš je došao na ideju da posetimo muzej Prado i tamo smo, između ostalog, videli najveću kolekciju Gojinih slika. Tada smo ih prvi put videli uživo. Bile su prelepe.“ Forman je bio fasciniran Gojom. On kaže: „Nisam mogao da prestanem da razmišljam o njemu. Bio sam uveren da je Goja prvi moderni slikar. Više nego ikad želeo sam da snimim film o njemu.“ Zenc se složio da bi to mogao da bude divan film.
Kako je vreme prolazilo, producent i reditelj su nastavili da razgovaraju o toj ideji, pa su čak i razmišljali o određenim scenaristima. Međutim, Forman je imao favorita, poznatog scenaristu Žan-Kloda Karijera. Njih dvojica su se prvi put sreli 1966. na Filmskom festivalu u Sorentu, u Italiji. Do tada je Forman već režirao nekoliko filmova, među kojima su bili „Crni Petar“ i „Ljubavi jedne plavuše“, a Karijer je sarađivao s velikim španskim rediteljem Luisom Bunjuelom na scenariju za „Dnevnik jedne sobarice“ i s Lujem Malom na filmu „Viva Marija“. Ostali su prijatelji i pošto je Forman napustio Čehoslovačku, pa su i sarađivali na nekoliko filmova.
„Zainteresovala me je Miloševa ideja da snimi film ne o Goji, već o Španiji u Gojino vreme“, kaže Karijer. „A Goja bi prirodno ušao u priču jer je živeo u to vreme.“ „Mislim da Goja nije bio svesno politički umešan. Bio je samo posmatrač, poput novinara“, kaže Forman. „Komentarisao je i beležio ono što je video. Kao što sam kaže u filmu: ‘Slikam ono što vidim’.“
O GLUMCIMA
Havijer Bardem (brat Lorenco)
Godine 2004. dobio je brojne nagrade za ulogu u filmu Alehandra Amenabara „More iznutra“. Nagrađivan je i za rad na filmu „Pre nego što padne noć“. U njegove skorije filmove spadaju rediteljski debi Džona Malkoviča – „Plesač sa sprata“, film Fernanda Leona de Aranoe „Mondays in the Sun“ i film Majkla Mana „Kolateral“. Posle male uloge u filmu Pedra Almodovara „Visoke potpetice“, dobio je glavnu ulogu u filmu „Šunka, šunka“ s Penelope Kruz. Dobitnik je brojnih nagrada. Glumio je i u filmovima „Zlatna jaja“, „Mesec i sisa“, „Među tvojim nogama“, „Usta na usta“, „Ekstaza“, „Živo meso“ Pedra Almodovara, „Ples sa đavolom“ i „Druga koža“.
Natali Portman (Ines/Alisija)
Glumica koja je u sve svoje uloge unela vanvremensku lepotu i gracioznost jedna je od najtalentovanijih i najtraženijih mladih glumica Holivuda. Nedavno je glumila u filmu „V kao Vendeta“ Džejmsa Mektiga. Takođe, nedavno je snimila izraelski film „Slobodna zona“, čija je premijera bila na Kanskom festivalu 2005. Glumila je u poslednjem nastavku druge trilogije „Ratovi zvezda: epizoda 3 – osveta Sita“ s Hejdenom Kristensenom i Juanom Mekgregorom. Godine 2002. pojavila se kao senator Amidala u filmu „Ratovi zvezda: epizoda 2 – napad klonova“, posle velikog uspeha Lukasovog hita „Ratovi zvezda: epizoda 1 – fantomska napast“, u kojem je njen lik prvi put predstavljen.
Dobila je Zlatni globus za najbolju sporednu ulogu, kao i nominaciju za Oskara u istoj kategoriji za ulogu u filmu Majka Nikolsa „Bliskost“. Natali Portman je pobrala odlične kritike za svoj debi u „Profesionalcu“ Lika Besona i rad na filmu „Garden State“ Zeka Brafa. Zapažena je bila i njena uloga u filmu „Lepe devojke“ Teda Demija, a pored nje su glumili Timoti Haton, Uma Turman, Rozi O’Donel i Met Dilon.
Drugi njeni filmovi su „Hladna planina“ Entonija Mingele, pored Džada Loa, Nikol Kidman i Rene Zelveger, „Tamo gde je srce“ Meta Vilijamsa, pored Ešli Džad, „Svuda samo ne ovde“ Vejna Vanga, pored Suzan Sarandon, „Svi kažu volim te“ Vudija Alena, pored Džulije Roberts, Goldi Hon, Alana Alde i Dru Barimor, kratki film Toma Tikvera „Istina“, crna komedija Tima Bartona „Mars napada!“ uz Džeka Nikolsona i Glen Klouz i „Vrelina“ Majkla Mena, pored Ala Paćina, Roberta de Nira i Vala Kilmera.
Stelan Skarsgard (Goja)
Švedski filmski, pozorišni i televizijski glumac debitovao je na američkom filmu 1988. u „Nepodnošljivoj lakoći postojanja“. Godine 1990. pojavio se u filmu „Lov na Crveni oktobar“. Prvi put je dobio internacionalnu podršku i odobravanje 1995. za film „Kroz talase“ Larsa fon Trira, gde je glumio pored Emili Votson.
Svoju karijeru u Švedskoj počeo je osamdesetih filmom „The Simple Minded Murder“. Takođe, glumio je u filmu nominovanom za Oskara „Oxen“ Svena Nikvista. Među ostalim njegovim filmovima su „Dobri Vil Hanting“ Gasa van Santa, „Amistad“ Stivena Spilberga, „Insomnija“, „Ronin“, „Aberdin“, „Staklena kuća“, „Dogvil“ Larsa fon Trira, „Ples u tami“, „Manderlej“, „Duboko plavo more“,“ Isterivač đavola: početak“, „Kralj Artur“ i „Beovulf i Grendel“. Skarsgard je skoro završio snimanje filmova „Pirati sa Kariba 2“ i „Pirati sa Kariba 3“ Gora Verbinskog s Džonijem Depom, Orlandom Blumom i Kirom Najtli.
Oficijelni sajt:
Goya’s Ghosts (2006)
Premijera: april 2007. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com