Gospođica

Žanr: drama
Trajanje: 81 min.
Originalni naziv: Fraulein, Das (2006)
Zemlja porekla: Nemačka, Švajcarska, Bosna i Hercegovina
Nagrade: Sarajevo film festival (najbolji film, najbolja glumica, nagrada mladog žirija); Filmski festival u Lokarnu (Zlatni leopard)

SINOPSIS
Pedesetogodišnja Ruža došla je u Švajcarsku nadajući se novom, boljem životu. Danas, pola veka kasnije, ostala joj je samo jedna strast – novac. Ruža je vlasnica restorana u Cirihu, koji vodi čvrstom rukom i finansijski uspešno. Život joj je isplaniran – rad, brojanje pazara, večera u samačkom stanu. Izgradila je život i ne razmišlja o povratku u Srbiju.
Šezdesetogodišnja Mila, Ružina dugogodišnja radnica, sasvim je drugačija. Već decenijama živi sa svojim suprugom u Švajcarskoj, teško radi i želi da ostvari životni san – da ima kuću u svojoj domovini, u Hrvatskoj.
Ružin i Milin rutinski život poremeti se kad na scenu stupi 22-godišnja Ana iz Sarajeva. Lepa i impulsivna devojka traga za novim životom i beži od nedavnog rata u Bosni. Potreban joj je novac, pa prihvata posao u restoranu. Dobra je radnica, ali se buni protiv Ružinih strogih pravila. Ne želi da na poslu znaju da je beskućnica, da noću luta gradom tražeći utehu i toplinu u slučajnim vezama.
Ruža se oseća ugroženom u Aninom društvu, ali privlači je Anina glad za životom. Ana organizuje proslavu Ružinog rođendana tokom koje sukob između tri žene eskalira i rezultira brojnim promenama – Ruža se opusti i strastveno zapleše, da bi se sutradan probudila mamurna i posramljena, ali s novom glađu za životom. Između Ruže i Ane polako se razvija prijateljstvo, iako se i dalje drže na distanci – obe se plaše da se potpuno otvore.
REŽISERKA O FILMU
„Gospođica“ je lični film o moja dva sveta. Odrasla sam u Švajcarskoj, a porodica mi dolazi iz Bosne i Hrvatske. U Švajcarskoj sam provela predivno i ponekad usamljeno detinjstvo. Kad je devedesetih godina izbio rat, bespomoćno sam gledala kako to utiče na moju porodicu. Film daje intiman pogled na živote tri moderne žene koje danas žive u Švajcarskoj, a dolaze iz različitih delova države koja više ne postoji.
Dok Ruža i Mila pripadaju generaciji koja je iz Jugoslavije otišla sedamdesetih godina, iz ekonomskih razloga, Ana samo putuje da bi pobegla od rata. Sve tri nose u sebi neopisivu bol. Ruža potiskuje svoje srpske korene, Mila se grčevito drži sna da će se vratiti u Hrvatsku, dok Bosanka Ana prikriva svoju bolest ogromnom žeđu za životom.
Želela sam da ovim filmom istražim raseljavanje u današnje vreme, budući da mnogi žive između dve ili više kultura, religija i država, bilo kao izbeglice, putnici ili jednostavno ljudi bez korena. Film se ne bavi Jugoslavijom, ni ratom, međutim, njihova istorija i posledice su od ključne važnosti za živote i osećanja te tri žene.
Istovremeno, želela sam da snimim film o Švajcarskoj, zemlji koja me fascinira svojom mešavinom multikulturalizma i otuđenja. Cirih je važan upravo zbog toga – evropski grad, agresivan i hladan, izgubljen i predivan. Zanima me lično i intimno. Likovi se upoznaju, nakratko se zbližavaju i zatim ponovo odvajaju. Njihovi ožiljci na duši i strahovi, snovi i žudnje izlaze na videlo.
Politički aspekt me u ovom filmu zanima jednako kao i u mojim prethodnim filmovima – „Hotel Belgrad“ i „Jugodivas“, jer se lomi kroz prizmu ličnog.
Emigranti u Švajcarskoj zbunjeni su kad se govori o ratu i razdvajanju država. Često i dalje osećaju da su došli iz Jugoslavije i da njoj pripadaju – ali ta država više ne postoji kao takva. Tim ljudima je često prilično bolno da prihvate nove države. Svoj identitet ne doživljavaju kao da potiče iz jedne od tih novih država, a ne osećaju se ni u potpunosti kao Švajcarci. Međutim, oni koji su ostali u bivšoj Jugoslaviji (pre, tokom i posle rata) mnogo bolje se suočavaju s novim granicama i nazivaju sebe Hrvatima, Bosancima ili Srbima itd.
Za generaciju rođenu tik pred rat nove države su stvarnost, njihovu generaciju muči uticaj rata na njihovo detinjstvo. Čak i ako se danas malo govori o ratu i ljudi su se vratili svakodnevici, jasno je da su naučili da žive ovde i sada, bez razmišljanja o budućnosti. Budućnost je svakakva, samo nije ružičasta. Bosna, Hrvatska i Srbija će se dugo oporavljati od rata. Kao i u mom filmu, u kojem se žene iz tri različite nacije oprezno sprijateljuju, oseća se da i ljudi u domovini čine isto – ponovo polako uče da žive jedni s drugima.
O REŽISERKI
Andrea Štaka (režiserka i autorka)
Rođena je u Švajcarskoj 1973. U školi se zanimala za fotografiju i bila je primljena na prestižni „London College of Printing“ 1992, gde je počela da se zanima za film. Magistrirala je na „School of Visual Arts u Cirihu“ 1998. godine uspešnim (i kasnije nagrađivanim) kratkim filmom „Hotel Belgrad“.
Godine 1999. Andrea se preselila u Njujork, gde je snimila kratki film „Daleko“, a zatim i dugometražni dokumentarac „Jugodivas“, koji je prikazan na brojnim festivalima. „Gospođica“ je njen prvi narativni dugometražni igrani film.
O GLUMCIMA
Mirjana Karanović (Ruža)
Slavna srpska glumica sa više od 40 filmova i iskustvom u radu s velikim jugoslovenskim režiserima, kao što su Kusturica, Paskaljević i Zafranović. Glumila je u više od 100 pozorišnih komada.
Izbor iz filmografije: 2006. Gospođica, 2005. Grbavica, 2004. Život je čudo, 2003. Svjedoci, 1998. Bure baruta, 1995. Andergraund, 1985. Otac na službenom putu.
Marija Škaričić (Ana)
Jedna je od najtalentovanijih mladih hrvatskih glumica. Rođena je 1977. u Splitu, diplomirala je na Glumačkoj akademiji u Zagrebu. Igra u brojnim filmovima i pozorišnim predstavama u Zagrebu, Splitu i Rijeci.
Izbor iz filmografije: 2006. Gospođica, 2005. Što je muškarac bez brkova?, 2004. Ta divna splitska noć.
Ljubica Jović (Mila)
Rođena je 1936. u Bosni i Hercegovini i ubraja se među najveće glumice u Hrvatskoj. Poznata je po brojnim televizijskim i igranim filmovima, kao i po pedesetogodišnjem nastupu u pozorištima. U penziji je, ali se za ovaj film spremno angažovala.
Izbor iz filmografije: 2006. Gospođica, 1991. Mirta uči statistiku, 1981. Kraljevo, 1976. U registraturi, TV serija, 1970. Fiškal, TV serija, 1965. Ključ, Bini, 1997. Creatures of Habit, Gallons and Gallons, 1996. Free Floaters, Believe, 1993. Blue Helmets.
Premijera: FEST 2007
U bioskopima: 21. jun 2007. godine u dvorani Kulturnog centra

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com