Haker

  –  

Žanr: krimi drama, akcija
Trajanje: 133 min.
Premisa: Više nemamo kontrolu

Glavne uloge: Kris Hemsvort (Chris Hemsworth), Viola Dejvis (Viola Davis), Vei Tang (Wei Tang)
Scenario: Morgan Dejvis Fejl (Morgan Davis Foehl)
Režija: Majkl Man (Michael Mann)

SINOPSIS

Smešten u svet globalnog sajber-kriminala, film prati zatvorenika, osuđenog hakera Nikolasa Hataveja (Kris Hemsvort) koji je uslovno pušten iz saveznog zatvora kako bi se sa američkim i kineskim partnerima udružio i krenuo u lov na sajber-kriminalnu mrežu najvišeg nivoa, od Čikaga i Los Anđelesa preko Hong Konga, Peraka, Malezije do Džakarte. Ali kako se Hatavej bude približavao svojoj meti, ona će postati svesna Hataveja i tad će ulozi postati mnogo ličniji.

O FILMU

Majkl Man je izgradio decenijama dugu karijeru sa upečatljivim pričama o jedinstvenim likovima koji probijaju granice svetova koji prolaze kroz promenu. Od „Lopova“, „Poslednjeg Mohikanca“, „Vreline“, Izdajnika“, „Kolaterala“ do „Poroka Majamija“ i „Narodnog neprijatelja“, on je ostao jedan od najboljih pripovedača, a njegov nivo stvaralaštva uticao je na mnoge druge režisere i publiku.

U 2012. godine Man se vratio velikom platnu i snimio film „Haker“, uzbudljiv triler – priču o jednom čoveku, hakeru, koji pokušava da pobegne od svoje prošlosti i da preuzme kontrolu nad budućnošću unutar novog sveta u kome su sve stvari kompjuterski povezane. Majkl Man kaže da se zainteresovao za sajber svet kad je saznao za Staksnet, maliciozni softver koji su zajedno napravili Amerikanci i Izraelci. On je preuzeo iranske centrifuge u nuklearnom postrojenju u Natancu, i to je bio prvi svetski tajni dron, tajni zato što su se efekti njegovog napada saznali tek 18 meseci kasnije.

Dalje razotkrivanje ove priče, navelo je Mana da zađe dublje u ovo polje. „Prvo sam shvatio koliko smo mi ranjivi i porozni“, kaže on. „Onda sam shvatio da svako ko sedi na svojoj sofi i poseduje neophodne kompjuterske veštine i dovoljno brz kompjuter može ovo da uradi. Treći i najvažniji deo istraživanja bilo je pitanje: ko su crne kape? Koja je njihova motivacija? Kakav je to vrhunski doživljaj? Obično počne sa 16-godišnjakom koji kaže: ‘Oni će meni da kažu da ne mogu tu da upadnem? Hoćeš da se kladimo?’ Dakle, obično postoji izazov. I ko je Hatavej?“

„Velika većina hakera bude optužena i ode u zatvor, a na kraju počnu da rade u službi odbrane od sajber napada“, nastavlja on. Man i scenarista Morgan Dejvis Fejl počeli su da smišljaju uverljivu priču zasnovanu na kompleksnim i fascinantnim činjenicama o aktivnostima koje su obično skrivene od očiju javnosti. Pričajući o tome šta ga je privuklo ovom projektu, Man kaže: „Da bi me neka tema zainteresovala, moram da osećam da ima neke misterije, granice.“ Našao je to u sajber-revoluciji. „To je jedna od malobrojnih tehnologija koja je imala masivni socijalni, kulturni i politički uticaj na naše živote. Verovatno najveći uticaj od štamparske mašine. Ona menja našu svest.“

Režiser priznaje da kad ga neka tema zaintrigira, on pokušava da sazna što više može o njoj: “To obično počinje serijom sastanaka sa ekspertima. Svi su nam rekli isto, da je inovacija prisvojena i ukradena.” Ono što je saznao iz opsežnog istraživanja bilo je šokantno: “Mi mislimo da živimo u bezbednom balonu svog privatnog života i da imamo razne kontrole pristupu i izlasku”, kaže Man. “Ali to uopšte nije tačno. Mi živimo u nevidljivom egzoskeletu podataka i međupovezanosti. Sve što uradimo, sve što dodirnemo, deo je te mreže. To je kao da živimo u kući u kojoj su sva vrata i prozori otvoreni, živimo u opasnom naselju, ali toga nismo svesni.“

Tokom godina, Man je izgradio široku mrežu kontakata, iz svih oblasti života. Zbog „Hakera“, Man je povukao svoje veze i sastao se sa CIA i FBI agentima koji su mogli da mu objasne proces i tajni svet sajber-kriminala. To je omogućilo Manu i Fejlu da dobiju okvir za savremenu i uzbudljivu priču.

Heroj njihove priče je Hatavej, genijalni haker i kriminalac koji je pušten iz zatvora i kreće u misiju osvete. Neočekivani operativac koji se bori da sačuva naš svet od napada koji će razoriti ljudske živote, ovaj haker mora da predvodi poteru kako bi se zaustavila opasnost koja može da pogodi bilo koga, bilo gde. Man, kao režiser, odbija da vidi svoje likove kao „tipove“. Ovo je posebno tačno za Krisa Hemsvorta, koji je dugo poznat po svojoj izraženoj fizičkoj snazi u filmovima poput „Tor“, „Osvetnici“, „Snežana i lovac“.

Man objašnjava kako je Hemsvort postao njegov Hatavej: „Prvo sam ga video u ‘Toru’, gde mi je bio odličan. Onda sam popričao sa Ronom Hauardom, koji je sarađivao s njim u filmu ‘Trka života’ i bio je oduševljen njime. Onda sam zaista želeo da ga upoznam. Otišao sam na Kostariku, gde je letovao s porodicom i proveli smo dva dana pričajući o filmu. Tad sam odlučio da je on pravi čovek za ovo.“

Man doživljava Hemsvorta kao staloženog, samouverenog i fascinantnog čoveka. „Kris je ambiciozan i ima razvijen umetnički ego. Volim da radim s takvim ljudima“, kaže režiser. „Delovao mi je kao neki veoma pametni ljudi koje sam poznavao u uniji radnika čeličane; imao je to samopouzdanje i dostojanstvo. Pomislio sam: ‘Sedim naspram Hataveja’.“ A Kris se rado odazvao izazovu.

Da bi se informisao o liku, Man je upoznao Hemsvorta sa nekadašnjim sajber-kriminalcemPulsenom, koji je postao konsultant. Takođe su obišli zatvore, da bi Kris bio u blizini mesta na kom je njegov lik proveo četiri godine svog života. Hemsvort kaže: „Obišli smo nekoliko zatvora. Prvi put kad sam ušao, pomislio sam da je to neki drugi svet koji ima svoja pravila. To je neverovatno zastrašujuće mesto. Iz zatvora izlaziš kao druga osoba, jer u njemu vladaju drugačiji zakoni.“

Oficijelni sajt:

 

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com