Invazija

Žanr: naučnofantastični triler
Trajanje: 99 min.
Premisa: Nemoj se boriti. Ne treba ništa da radiš. Kada se probudiš, osećaćeš se potpuno isto.

SINOPSIS
Ogromna eksplozija osvetljava nebo od Dalasa do Vašingtona, razarajući spejs šatl Patriot u deliće koji padaju širom SAD. Vlasti brzo preuzimaju kontrolu nad situacijom, ali se pojavljuju priče o čudnoj supstanci koja je nađena kako visi s olupine — nešto što je izdržalo krajnju hladnoću svemira i neverovatnu vrelinu povratka na Zemlju. I prvi koji su došli u dodir s njom bili su prvi koji su se promenili… Međutim, niko ne želi da podstakne paniku.
Psihijatar iz Vašingtona, Kerol Benel, ne povezuje ono što se desilo sa šatlom s bizarnim dešavanjima koja se gomilaju oko nje: jedna njena pacijentkinja strahuje da je njen muž zamenjen strancem; nasilni ekscesi na ulicama se nižu; vrlo čudna supstanca stiže u njenu kuću u slatkišu njenog sina Olivera — nešto što je možda živo. Ona ispriča svom prijatelju i kolegi, Benu Driskolu, da nešto nije u redu uprkos činjenici da Vašington ne izgleda zainteresovan. Zvaničan stav je da je to jednostavno nov oblik gripa, ali pre nego što shvati težinu onoga što se dešava, Kerol pušta Olivera da provede vikend sa svojim ocem, visokim zvaničnikom u Centru za kontrolu bolesti, koji istražuje nesreću u Vašingtonu i bio je jedan od prvih na licu mesta.
Kako se epidemija širi, Kerol otkriva da isti ljudi koji su zaduženi za suzbijanje bolesti zapravo šire nešto daleko gore — sporu nepoznatog porekla koja napada ljudsku DNK dok domaćin spava, preoblikujući je u nešto što izgleda i govori kao mi, ali bez ijedne ljudske emocije. Naizgled preko noći, ljudi oko nje se transformišu u neku vrstu roja s jednim imperativom: da inficiraju druge i preuzmu kontrolu. Čineći sve što je u njenoj moći da ostane budna, Kerol kreće na očajničko putovanje u izmenjeni svet pokušavajući da ostane živa dovoljno dugo da pronađe svog sina. Da bi se sakrila među njima, moraće da ostane mirna, da ne pokaže nikakvu emociju i, najvažnije od svega, da ne zaspi.
O FILMU
Dobitnica Oskara Nikol Kidman („Sati“) i Danijel Krejg („Kazino Rojal“) glume u naučnofantastičnom akcionom trileru „Invazija“, zastrašujućoj odiseji u svet u kome je jedini način da se preživi da se ne zaspi. U filmu glume i Džeremi Nortam („Tudori“, „Gosford park“, „Mreža“) i Džefri Rajt („Kazino Rojal“, „Anđeli u Americi“). „Invaziju“ je režirao Oliver Hiršbigel, koji je režirao nagrađivanu dramu „Hitlerov pad“, po scenariju Dejvida Kajganića, zasnovanom na romanu „Kradljivci tela“ Džeka Finija.
„Zamisliti svet u kome svaka kriza ne rezultuje novim strahotama, u kome svaka novina nije puna rata i nasilja, za mene znači zamisliti svet u kome ljudska bića prestaju da budu ljudi.“
Od svog objavljivanja 1955. klasični roman Džeka Finija „Kradljivci tela“ smatra se jednim od najzvučnijih primera moći naučne fantastike da istražuje socijalne i političke paradigme nekog vremena. Godine 1956. prva filmska adaptacija pružala je kao podtekst komentar takozvanog crvenog straha koji je pogađao naciju, dok je rimejk iz 1978, koji se pojavio u vreme rata u Vijetnamu i Votergejt skandala, odražavao strahove stanovništva koje je prestalo da veruje svojim liderima.
Ova najnovija adaptacija, kaže producent Džoel Silver, kroz ideju vanzemaljske invazije bavi se savremenim kulturološkim problemima koji proističu iz straha od društvenih i političkih nemira. „Film predstavlja ideju da se invazija može desiti bez brodova, bez fizičkog prisustva vanzemaljaca. Šta ako bi naše uništenje došlo ne od ruke napadača već od mikroba? Najstrašnije je to što bismo se tada suočili s nečim što bi moglo da se samo ušunja i preuzme sve, a da niko ne zna dok ne bude kasno.“
Šta se dešava u savremenom svetu kada se prvi promene ljudi koji treba da štite javnost? „Ako osetite da nešto nije u redu, ali vlada, mediji, naučnici čiji je zadatak da zaustave bolest, svi vam govore da je sve u redu, ljudi će pomisliti da je u pitanju paranoja“, kaže Silver. „Tako moć može izmaći iz ruku – moć da se to zaustavi ili da se upozori velik broj ljudi. Glavni likovi u ovoj priči moraju da nauče da veruju onome što vide pre nego što bude prekasno da se bilo šta učini.“
„Invazija“ je triler koji se odvija pred očima Kerol Benel, psihijatra iz Vašingtona, žene čije je dete oteto od nje u trenutku kada se svet menja skoro preko noći. „Za mene, suština je priča ove žene i njenog deteta“, kaže Nikol Kidman, koja glumi Kerol. „To je ono što me je zainteresovalo. Nalet adrenalina koji dolazi sa željom da se spase osoba koju ste rodili — osoba koju volite više od svega na svetu — budi emocije koje nam inače nisu dostupne. Imam dvoje dece, tako da razumem tu bezuslovnu ljubav koja nas vezuje za te male ljude.“
„‘Invazija’ je triler koji se odvija u prepoznatljivom svetu današnjice“, kaže Silver. „U vreme ogromne političke, društvene i ekološke paranoje, zaista smo imali osećaj da je pravo vreme za ovaj film. Dejv Kajganić je napisao originalni scenario koji ima svež pristup idejama iz romana.“
Da bi realizovao potpuno savremen i realističan pristup priči, Silver je angažovao priznatog nemačkog reditelja Olivera Hiršbigela, koji je nedavno uradio višestruko nagrađivan film „Hitlerov pad“, intimno viđenje Hitlerovih poslednjih dana. Producent kaže: „On je uneo takvu snagu, klaustrofobiju i intimnost u taj istorijski trenutak, a da nije izgubio neverovatnu realističnost svoje vizije. Oliver ima kreativnu potrebu da stvari budu što je više moguće autentične, i to je ono što nam je bilo potrebno u ovom filmu — osećaj da se sve dešava pred vašim očima u svetu koji prepoznajete.“
Reditelj Oliver Hiršbigel kaže da je za njega ključna realističnost, čak i kada je u pitanju naučnofantastična priča. „Kada nisam siguran, pokušam da zamislim kako bi to izgledalo u stvarnom životu. Pokušavam da izbegnem sve lažne i preterane filmske efekte.“ Kidmanova, koja je radila s raznovrsnim rediteljima kao što su Lars fon Trir, Baz Lurman, Džejn Kempion i pokojni Stenli Kjubrik, bila je oduševljena prilikom da radi s Hiršbigelom na njegovom prvom američkom filmu posle uspeha „Hitlerovog pada“. „Volim kako Oliver spontano snima“, kaže ona. „Jako mu je stalo do glumačkog izvođenja. I voli žene. Divno je raditi s čovekom koji želi da razume žensku psihologiju — šta ona oseća, šta je čini bogatijom i mudrijom — njega to fascinira.“
Jedan od dominantnijih vizuelnih motiva u filmu bilo je postepeno gubljenje boje kako su „kradljivci tela“ preuzimali kontrolu. „Njih ne privlači boja toliko koliko privlači ljude, tako da je boja, to jest njeno odsustvo, bila način za njihovo raspoznavanje“, opisuje direktor fotografije.
„Cela mitologija knjige ‘Kradljivci tela’ i sada filma ‘Invazija’ jeste da oni dolaze iz svemira, da vas srede dok spavate, i jednog dana se probudite i vaš svet je potpuno promenjen“, kaže Kajganić. „Iznenada se nađete u manjini koja pokušava da vrati stvari na njihovo mesto. Ta klasična premisa postaje još strašnija i relevantnija kada pomislite na populaciju koja ne obraća pažnju na ono što se dešava u svetu. Taj svet bi mogao nestati za tren oka.“ Silver zaključuje: „Nije slučajno što invazija počinje na najvišim nivoima. Onda je samo pitanje vremena i straha ljudi kada će se zaraza proširiti na celu populaciju. Strah je uvek bio dobro oruđe da se ljudi spreče da vide šta se zapravo dešava. Međutim, kada se ljudi zaraze i kada ostanu bez svih emocija, nešto drugo počinje da se dešava; ironično, oduzimajući nam naše najsnažnije emocije, ova invazija eliminiše i sve ono što nas najviše deli — bes, ljubomoru, mržnju, predrasude — i rezultat je neviđeni mir. Taker i ostali pokušavaju da ubede Kerol da je ono što nude zapravo bolji svet i možda ne greše u potpunosti.“
O REŽISERU
Oliver Hiršbigel (reditelj)
Oduševio je kritiku i publiku 2004. nemačkim ratnim filmom „Hitlerov pad“ s Brunom Gancom, koji je bio nominovan za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Pored toga, film je dobio i mnoge druge internacionalne nagrade. Hiršbigel je debitovao kao reditelj 2001. godine psihološkim trilerom „Eksperiment“. Usledio je „Moj poslednji film“ iz 2002, 90-minutni monolog o ženi pedesetih godina koja želi da ponovo pokrene svoj život. Godine 2005. režirao je film „Ein Ganz gewohnlicher Jude“.
O GLUMCIMA
Nikol Kidman (Kerol)
Internacionalno priznata glumica osvojila je 2003. godine Oskara, Zlatni globus, nagradu BAFTA i Srebrnog medveda u Berlinu za svoju ulogu Virdžinije Vulf u filmu „Sati“ Stivena Daldrija.
Kidmanova je prvi put bila nominovana za Oskara 2002. godine za ulogu u mjuziklu Baza Lurmana „Mulen ruž“. Trenutno s istim rediteljem snima „Australiju“, epsku ljubavnu priču smeštenu u australijsku pustaru, u kojoj joj je partner Hju Džekmen. Rođena u Australiji, Kidmanova je prvi put privukla pažnju američke publike 1989. ulogom u psihološkom trileru Filipa Nojsa „Mrtvo more“. Prvi Zlatni globus osvojila je za ulogu žene opsednute time da postane TV ličnost po svaku cenu u filmu Gasa van Santa „Spremna na sve“ („To Die For“).
Za istu nagradu bila je nominovana i za uloge u filmovima „Rođenje“ Džonatana Glejzera, „Hladna planina“ Entonija Mingele i „Bili Batgejt“ Roberta Bentona. Nedavno je pozajmila glas jednom od likova u Oskarom nagrađenom animiranom filmu „Ples malog pingvina“.
Drugi njeni filmovi su: „Prevodilac“ Sidnija Polaka sa Šonom Penom, „Bewitched“ Nore Efron pored Vila Ferela, „Tragovi na duši“ Roberta Bentona s Entonijem Hopkinsom i Edom Harisom, „Dogvil“ Larsa fon Trira s Polom Betanijem i Lorin Bekol, „Širom zatvorenih očiju“ Stenlija Kjubrika pored Toma Kruza, „Mirotvorac“ Mimi Leder s Džordžom Klunijem, „Portret jedne dame“ Džejn Kempion s Džonom Malkovičem, „Betmen zauvek“ Džoela Šumahera s Valom Kilmerom i Džimom Kerijem, „Zloba“ Harolda Bekera s Majklom Kitonom i Alekom Boldvinom, „Daleka zemlja“ Rona Hauarda i drugi.
Danijel Krejg (Ben)
Ostvario je zapažene uloge u više filmova, ali je nedavno postao poznat i kao najnoviji Džejms Bond. Tu ulogu će ponoviti u narednom filmu u serijalu, koji je planiran za 2008. godinu, a režiraće ga Mark Forster.
Godine 2005. glumio je u kontroverznoj drami Stivena Spilberga „Minhen“, o događajima posle masakra 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. Iste godine pojavio se u filmu Džona Mejberija „Ludačka košulja“ uz Adrijana Brodija i Kiru Najtli. Krejg je prvi put privukao pažnju široke publike 1998. ulogom u filmu Džona Mejberija „Ljubav je đavo“, o slikaru Fransisu Bejkonu. Naredne godine glumio je u filmu „Rov“, a 2000. je usledila još jedna zapažena uloga, u filmu „Glasovi u glavi“.
Drugi njegovi filmovi su „Kolač s barutom“, „Silvija“ pored Gvinet Paltrou, „Majka“ Rodžera Mičela, „Put bez povratka“ Sema Mendesa s Tomom Henksom i Polom Njumenom, komedija „Hotel Splendid“, „Elizabeta“ Šekara Kapura, južnoafrička drama „Snaga jednog“, u kojoj je debitovao, i drugi.
Džeremi Nortam (Taker)
Godine 2002. nagrađen je kao član glumačkog ansambla u filmu Roberta Altmana „Gosford park“. Pre toga bile su zapažene njegove uloge u tri vrlo različita filma iz 1999. godine: „The Winslow Boy“ Dejvida Memeta, „Idealni muž“ Olivera Parkera i „Hepi, Teksas“ Marka Ilslija.
Nortamovi drugi filmovi su, između ostalih, „Tristan Šendi“ Majkla Vinterbotoma, „Bobi Džouns: genije“, „Izjava“ Normana Džuisona s Majklom Kejnom i Tildom Svinton, „Pevajući detektiv“, „Cifra“, „Enigma“ Majkla Eptida, „Zlatna činija“ Džejmsa Ajvorija, „Amistad“ Stivena Spilberga, „Mimikrija“ Giljerma del Tora, „Ema“ Daglasa Mekgrata s Gvinet Paltrou, „Mreža“ Irvina Vinklera i „Orkanski visovi“.
Džefri Rajt (dr Galeano)
Dobio je Emi i Zlatni globus za sporednu ulogu za svoj rad u mini-seriji „Anđeli u Americi“ u režiji Majka Nikolsa. Na velikom ekranu, nedavno je glumio operativca CIA-e u najnovijem filmu u serijalu o Džejmsu Bondu, „Kazino Rojal“, s Danijelom Krejgom. Drugi skoriji Rajtovi filmovi su „Gospa iz vode“ M. Najta Šajamalana, „Sirijana“ Stivena Gejgana, „Slomljeno cveće“ Džima Džarmuša, „Mandžurski kandidat“ Džonatana Demija i „Ali“ Majkla Mena.
Rajt je prvi put privukao pažnju kritičara i publike naslovnom ulogom u filmu „Baskijat“ Džulijana Šnabela. Usledile su uloge u filmovima „Critical Care“ Sidnija Lameta, „Slavni“ Vudija Alena, „U sedlu sa đavolom“ Anga Lija, u savremenoj verziji „Hamleta“ i u rimejku „Šafta“.
Oficijelni sajt

• The Invasion (2007)

Premijera: Sinemanija 2007. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com