Karaula

Žanr: komedija, akcija, drama
Trajanje: 94 min.
Premisa: Crna komedija o crvenoj prošlosti

SINOPSIS

„Karaula“ je komedija koja bez nostalgije i mržnje govori o našoj prošlosti. To je komična priča o ljudima koji su na pragu tragedije. Radnja je smeštena u 1987. godinu i odvija se u karauli na makedonsko-albanskoj granici. SFRJ broji svoje poslednje dane, iako to zapravo još uvek niko ne shvata, a možda i ne želi da shvati. Neobičan slučaj unosi nemir u svakodnevni vojnički život: frustrirani i večito pijani poručnik Safet Pašić oseća neobičan bol na „privatnom mestu“. On poziva jedinog doktora među vojnicima, Sinišu, koji u diskreciji dijagnosticira polnu bolest.

Pokušavajući da pronađe način da sakrije svoju neprijatnu situaciju, a još više da izbegne odsustvo zbog bolesti, Pašić objavljuje stanje opasnosti na granici, tvrdeći da se albanska armija sprema za napad. Burleska se pretvara u ratnu psihozu, vojnici kopaju rovove. Pašić je izgubio kontrolu i iz dana u dan je sve gori. Siniša je umešan u opasnu ljubavnu avanturu, a njegov najbolji prijatelj, Ljuba Lalović, čvrsto odlučuje da napusti vojsku. Cela situacija polako izmiče kontroli…

REDITELJ O FILMU

Reditelj Rajko Grlić o filmu kaže: „Pre svake prirodne katastrofe, bilo da je reč o običnoj letnjoj oluji ili pravoj kataklizmi, postoje trenuci potpune tišine, kada sve staje. U tim trenucima niko ne želi da govori o onome što se događa. To se dešava u prirodi, u društvima, celoj civilizaciji. „Karaula“ je komedija čija se radnja odvija upravo u takvom jednom trenutku.

Mogla bi se napraviti čitava biblioteka od knjiga koje govore o raspadu Jugoslavije; na istu temu snimljeni su brojni filmovi. Ipak, u tom obilju materijala ništa nije rečeno. Iznenađujuće malo je oslikano ono što se dešavalo u godinama koje su prethodile krvavim događajima. Ko su bili ljudi koji su u nekoliko meseci pretvoreni u vojnike, izbeglice, žrtve ili kriminalce? Kako su oni živeli? Šta su zapravo želeli? Kakav je bio običan život iz koga je iznikao takav rat i kakve su mentalne strukture bili oni kojima je u glavu sve ubačeno tako brzo i lako? Ovaj film, kao četkica u rukama strpljivog arheologa, bavi se upravo tim periodom, tim ljudima i njihovim pričama.“

O REŽISERU

Rajko Grlić (reditelj i scenarista)
Rođen je u Zagrebu. Diplomirao je na FAMU (Filmska akademija u Pragu) u Češkoj. Režirao je devet filmova: „Josephine“, „Zima za pamćenje“ (dokumentarni), „Čaruga“, „Đavolji raj“, „Za sreću je potrebno troje“, „U raljama života“, „Samo jednom se ljubi“, „Bravo, maestro“ i „Kud puklo, da puklo“. Filmovi Rajka Grlića distribuirani su širom sveta, a učestvovali su i na najznačajnijim internacionalnim filmskim festivalima. Grlić je dobitnik više od 50 međunarodnih nagrada, uključujući i gran pri i nagradu za najbolju režiju na Internacionalnom filmskom festivalu u Tokiju.

Rajko Grlić je autor scenarija za devet igranih filmova i dve televizijske serije, za koje je i nagrađivan (nagrada Uneska, nagrada fipresci u Kanu, nagrada Peter Kastner). Producirao je tri igrana i pet kratkih filmova. Režirao je tri televizijska dokumentarna serijala i desetine kratkih filmova. Predaje film na Univerzitetu u Ohaju i umetnički je direktor Filmskog festivala u Motovunu (Hrvatska).

O GLUMCIMA

Toni Gojanović (Siniša)
Glumac iz Hrvatske rođen je u Šibeniku. Student je četvrte godine Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu. Film „Karaula“ je njegov prvi profesionalni angažman.

Sergej Trifunović (Ljuba)
Glumac iz Srbije i Crne Gore rođen je u Mostaru. Za svega nekoliko glumaca možemo reći da su prave zvezde u malenim balkanskim kinematografijama. Trifunović je jedan od njih. Popularnost je stekao ulogama u filmskim hitovima kao što su: „Stršljen“, „Munje“, „Bure baruta“, „Kad porastem, biću kengur“. Često ga porede s Džejmsom Dinom i ostalim kultnim glumcima zbog temperamenta i neiscrpne energije.

Emir Hadžihafizbegović (poručnik Safet Pašić)
Glumac iz Bosne i Hercegovine rođen je u Tuzli. Debitovao je u filmu „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice. „Karaula“ je njegov sedamnaesti igrani film. Glumio je u svim novim hitovima bosanske kinematografije kao što su: „Gori vatra“, „Kod amidže Idriza“, „Ljeto u zlatnoj dolini“. Hadžihafizbegović je igrao u više od 40 pozorišnih predstava, među kojima su i tri njegova autorska projekta. Za uloge u filmovima i pozoršnim predstavama dobio je brojna priznanja. Već nekoliko godina predaje na Akademiji dramskih umjetnosti u Tuzli.

Verica Nedeska-Trajkova (Mirjana)
Glumica iz Makedonije rođena je u Ohridu. Trenutno živi u Pragu. Verica Nedeska-Trajkova ostvarila je nekoliko veoma značajnih i zapaženih uloga na pozorišnim scenama u Skoplju i Bitolju. Jedna je od najuposlenijih mladih makedonskih glumica. Prvu filmsku ulogu zabeležila je u bugarskom filmu „Rats destiny“, koji predstavlja početak jedne blistave karijere. Skoro sve uloge ostvarila je u koprodukcijama. U filmografiju ove glumice ulaze šest filmova snimljenih tokom svega pet godina – „Like a Bad Dream“, „Spears parts“, „The Great Water“, „Balkankan“.

Bogdan Diklić (pukovnik Rade Orhideja)
Glumac iz Srbije i Crne Gore rođen je u Bjelovaru. Ostvario je više od 100 uloga na filmu i televiziji. Jedan je od najpoznatijih i najpoštovanijih glumaca iz Srbije. Od kultne serije „Grlom u jagode“, preko kultnog filma „Maratonci trče počasni krug“ do ostvarenja „Gori vatra“, Diklić je ostvario veliki broj nezaboravnih uloga. Bogdan Diklić je jedini glumac koji je učestvovao u tri filma Rajka Grlića (uključujući i „Karaulu“).

Oficijelni sajt: