Kiriku

Žanr: Animirani film
Trajanje: 74 min

SINOPSIS

Iz stomaka trudne žene čuje se tanušni glas: „Majko, rodi me!“ „Dete koje govori u majčinom stomaku, može se samo roditi“, odgovori majka. Tako je rođen dečkić. Isekavši sam pupčanu vrpcu, reče: „Zovem se Kiriku“. Majušni Kiriku rođen je u jednom afričkom selu na koje je čarobnica Karaba bacila strašnu kletvu – potok je presušio a seljani moraju da prinose žrtve.

Karaba je lepa ali okrutna žena, okružena fetišima – neustrašivim, ali pokornim podanicima. No, ubrzo nakon što se rodio, mali Kiriku je odlučio da oslobodi selo veštičijeg prokletstva, kao i da pokuša da shvati uzrok njene zlobe. Ta avantura će ga odvesti na Zabranjenu Planinu, gde ga Planinski Mudrac, koji dobro poznaje Karabu i njene tajne, očekuje.

MICHEL OCELOT – reditelj

Nakon studija umetnosti u Francuskoj i SAD, Michel Ocelot je svoj profesionalni život posvetio animiranim filmovima. Snimio je 30 kratkih filmova i TV i bioskopskih serijala.

Dobitnik je brojnih nagrada na vodećim svetskim festivalima, između ostalih i Cezara u Parizu, BAFTA-e u Londonu, prvih nagrada u Zagrebu, Odensi, Anesiju, Kijevu, Otavi… Godine 1994. izabran je za predsednika ASIFA-e (International Animated Film Association), a reizabran 1997. godine.

REDITELJ O FILMU

„Ideja za film potekla je iz jedne zapadnoafričke bajke koju sam pročitao pre nekoliko godina. Početak priče i njen tok probudili su u meni nešto što me nateralo da odmah počnem da beležim zamisli o filmu… Na samom početku priče, dete iz stomaka zahteva od svoje majke da ga rodi. Majka mu odgovara sa istom sigurnošću, pa se i dogodilo da se dete samo rodilo. Onda, za razliku od ostalih seljana, on se suprotstavio čarobnici, umesto da pokorno prihvati snagu zle natprirodne sile. Njemu polazi za rukom da oslobodi selo iz kandži te zle žene.“

„Bez obzira na moju oduševljenost ovom predivnom pričom, odavno sam imao želju da izradim portret Afrike – moćnog carstva koje nikada ranije nije bilo predstavljeno u jednom crtanom filmu („Kralj lavova“ je iskoristio scene Afrike, ali ne i samu Afriku i Afrikance). Pored mojih želja kao umetnika i pisca, postoji i ličniji razlog: proveo sam srećno detinjstvo u Gvineji i sentimentalni povod je potpuno prirodan. Afričku ideju sam iskoristio kao početnu ideju za razvoj osnovne priče prepune pitanja koja sam kao dete postavljao i ubeđenja koje sam kao odrastao stekao.

Naglasio sam kontrast između deteta i moćne čarobnice: Kiriku je majušan i ne nosi odeću, čarobnica Karaba je kao izvajana, okićena je nakitom, zla je i moćna. U središtu priče je pitanje koje Kiriku stalno postavlja: „Zašto je čarobnica zla?“. Odrasli imaju već ustaljene odgovore, ako ih uopšte imaju. Kiriku će, međutim, pronaći istinu, njegova dela biće samo njegova, on neće jednostavno ubiti Karabu kao što to stoji u originalnoj priči.“

„Suština je da se nikada ne treba plašiti ala i bauka i da se sve može postići ne praznoverjem, već preuzimanjem stvari u svoje ruke. Moji junaci su nezavisni: Kiriku, njegova majka i deda i Karaba. Ostale teme su došle same po sebi – iz klasičnih afričkih tema o važnosti porodice i grupe, borbi između polova (čarobnica je prelepa žena koja se bori protiv muškaraca), čovekoljublju, lukavstvu, sposobnosti praštanja, prolaznosti, ljubavi.“

„Problem je bio kako grafički predstaviti Afriku: ona ima veliku tradiciju skulpture i dekorativne umetnosti, ali nema figurativnu umetnost. Što se tiče ljudi, želeo sam da pozitivni likovi budu lepi – kao u egipatskoj umetnosti. Kada su boje bile u pitanju, problema nije bilo – posedujem živopisna sećanja na svoje detinjstvo – selo oker boje, žuta savana, smaragdne šume, zelene reke, sive kolibe vračeva i dugine boje praznika. Bilo je prirodno da afrički muzičar komponuje muziku. To je afrička priča, a Afrika je svojom muzikom zadužila svet. Zamolili smo Youssou N“Dour-a koji živi u Dakaru uprkos svojoj svetskoj slavi, da komponuje muziku za film. Štaviše, zamolio sam ga da bude „afričkiji“ nego inače i da upotrebi isključivo tradicionalne instrumente. Glasove smo snimili u njegovom studiju, a glumili su afrički glumci. Nisam želeo da moji seljani imaju obične evropske glasove. Uživao sam u svim tim ukusima Afrike. Ovaj dugometražni crtani film sam snimio na isti način na koji sam radio i kratke: mislio sam na priču, napisao dijaloge, dizajnirao storibordove, nacrtao likove i prvi sloj pozadine, režirao. Ovo je krajnje lični film.

MICHEL OCELOT OPISUJE SVOJE LIKOVE

KIRIKU – sićušni dečak koji tačno zna šta želi, čak i pre svog rođenja. On je nezavistan, nesebičan i hrabar. Odlučan je u tome da se suprotstavi Karabi, užasnoj čarobnici. Tako sićušnog sam ga zamislio da bi njegov sukob sa Karabom izgledao efektniji: on je mali i nag, dok je ona veoma visoka, elegantna i zadivljujuća sa svim nakitom koji nosi. Njegova umanjena fizička veličina mu, takođe, pruža mogućnost da uđe u prostore u koje drugi ne mogu. Naravno da Kiriku nije zadovoljan što je tako mali i drugačiji od druge dece – voleo bi da je već odrastao. Kiriku želi da izbavi svoj narod, a u isto vreme je rešen da otkrije koren Karabinog zla. On je mališan koji ne prihvata nametnuto – želi da proširi svoje vidike i pronađe sopstvene odgovore na sopstvena pitanja.

KARABA – moćna, zla i prelepa. Planinski Mudrac za nju kaže: „Karaba ne voli decu, prezire žene, mrzi muškarce i svima im želi što više patnje“. Postoji razlog njene pakosti i Kiriku želi da ga otkrije. Na kraju saznajemo da je mnogo propatila zbog muškaraca i da odiše željom za osvetom. Ona živi sama, okružena fetišima, u džinovskoj trščanoj kolibi na rubu sela, sivoj spolja (što predstavlja smrt i destruktivnost), crvenoj iznutra (vatra pakla).

MAJKA – ponosna mlada žena koju celo selo izbegava. Kao i njen sin, ona je bez predrasuda i prihvata njegovu nezavisnost. Ona je pre svega majka i uvek je tu kada je potrebna svom detetu.

UJAK – jednostavni mladi čovek, jedan od nekolicine preostalih muškaraca u selu. On nije heroj, on radi ono što se traži od njega i ništa ne dovodi u pitanje.

MUDRAC – Kirikuov deda sa Zabranjene planine. On je nežan, pun razumevanja i lep. On predstavlja spokojnu starost, milostiv je i plemenit, za razliku od plačljivog starca u selu.

FETIŠI – neustrašivi robovi različitih oblika i veličina i oni služe Karabi. Žive sa njom i bez pogovora izvršavaju njene zapovesti. Inspiracija za ove likove došla je iz afričkih skulptura.

ŽIVOTINJE – Koristio sam afričke životinje: pticu pupavac, vevericu, bradavičavu svinju, zmije… Kod njih nema nijedne ljudske osobine – to su životinje u pravom smislu reči, i to mi se mnogo više sviđa od životinja koje govore.

BILJKE – Nije dolazilo u obzir da upotrebim biljke koje sam već koristio u svojim ranijim crtanim filmovima. To je trebalo da budu prave tropske biljke, iako stilizovane, kao na egipatskim crtežima i slikama Douanier-a Rousseau-a.

MUZIKA

YOUSSOU N“DOUR – „Pročitao sam scenario za crtani film „Kiriku i čarobnica“ pre tri godine, u vreme kada sam primio mnoga scenarija za filmove za koje je trebalo da komponujem muziku ili u kojima je trebalo da glumim. Priča o Kirikuu je jedina koja me je privukla, i to iz dva razloga. Prvo, zato što je to afrička priča sa kojom mogu da se poistovetim zbog vode i prirode, dece, praznoverja i fetiša, stvari koje su u vezi sa našom mitologijom, korenima. Drugo, zato što bi mi to omogućilo da ponovo radim sa tradicionalnim instrumentima. Michel Ocelot je bio izričit u želji da, ni po koju cenu, ne radim sa savremenim instrumentima. I zaista smo koristili samo balafon, koru, ksalam, toko, sabaar i belon.“

„Ovo je prvi put da sam radio originalnu muziku za film, i bio je to pravi izazov. Odmah po završetku čitanja scenarija započeo sam sa radom, a kada sam video film, oduševila me je snaga crteža, boja, kao i originalnost slika. Crtež je idiličan. To nije Afrika današnjice, već jedna stilizovana i mitološka Afrika – Afrika iz dečijih bajki.“

PRODUCENT DIDIER BRUNNER O FILMU

Michel Ocelot sam prvi put sreo pre deset godina na festivalima na kojima smo obojica učestvovali. Michel, pisac-reditelj, oduvek je bio na ivici u svom pristupu realnosti u animaciji. Mnogo zahteva u filmovima koje je, inače, teško prodati televizijama. Michel je veoma talentovani pripovedač i režiser. Ja sam producent, pasionirani ljubitelj crtanog filma. Volim da produciram filmove koji se ističu svojom kreativnošću i koji su različiti od mainstream produkcije.

Poznanstvo sa Michel-om je zaista kreativno. Već sam producirao jedan njegov rad: „Noćne priče“ (Les Contes de la Nuit), zbirku kratkih priča za televiziju Canal+. Onda sam mu predložio da napiše scenario za dugometražni film koji bih finansirao. Michel je već imao ideju za Kirikua, i tako je naša avantura započela. Producirati animirani film u Francuskoj, uprkos dominaciji američke produkcije, ličilo je na kockanje. Ipak, dokazalo se da je publika zainteresovana za filmove različite od uobičajenih. Na Kirikuu smo radili punih pet godina. Snaga ovog filma, po mom mišljenju, leži u neverovatno visokoj vrednosti teksta, u originalnoj fotografiji i u postavci likova kao da su u pitanju živi glumci. Sve što ljudi vole u vezi sa filmom moguće je pronaći u Kirikuu. Prelepa dirljiva muzika Youssoua N“Doura čini ovu priču potpunom i istinitom.

DOMAĆI PRODUKCIONI TIM

Režija: Olga Brajović
Songovi: Madam Piano, Željko Joksimović, Ivana Ćosić, Siniša Petrović
Kasting i postprodukcija: Aleksandar Gavrilović
Producent: Milutin Ranđelović
Tonska obrada: Dušan Petrović

„Kiriku“ je dobitnik mnogih međunarodnih nagrada na festivalima dečjeg i animiranog filma: