Ključevi od kuće

Žanr: drama, porodični
Trajanje: 105 min.
Nagrade: Venecijanski filmski festival 2004. – nominacija za Zlatnog lava 2004, italijanski nacionalni kandidat za Oskara 2005.

SINOPSIS

Minhen, Bavarska – noć na železničkoj stanici. Đani, pomalo izgubljen mlad čovek, preuzima svog sina, koga nikada dotad nije video i koji je spavao u vozu na putu za Berlin. Njegovo ime je Paolo i ima 15 godina, a dotad je živeo kod majčine familije.

Đani se upravo ponovo oženio i ima dete. Ne zna kako da se ponaša, a Paolo ga vodi, objašnjavajući mu kako da mu pomogne. Dečak je hendikepiran i ide u specijalizovanu kliniku na rehabilitaciju. Odjednom počinje da se čudno i nasilno ponaša, što Đani ne razume. Ipak ih nešto zbližava, sa neverovatnim momentima međusobne bliskosti. Dok je Paolo na terapiji, Đani počinje da razume koliko malo zna šta da radi sa dečakom. Takođe, shvata da više ne želi da dečak ozdravi samo fizički. U naletu besa Đani prekida Paolovu terapiju i odvodi ga sa klinike.

Paolo upoznaje mladu devojku preko Interneta. Đani odlučuje da oni treba da se upoznaju. Odlaze za Norvešku. Dok putuju preko mora, Đani baca u vodu Paolov štap koji mu je pomagao pri hodu. Đani priznaje Paolu da će doći da živi sa njim kada se vrate u Italiju. To je početak novog odnosa, ispunjenog pitanjima i nadom.

O REŽISERU

Đani Amelio (reditelj)
Rođen je u Kalabriji 1945. godine u malom mestu San Pjetro Magisano. Studirao je filozofiju, a prva filmska iskustva stiče 1960. godine kao asistent reditelja na „špageti vesternima“ u Španiji. Prvo iskustvo kao reditelj dobio je na televiziji RAI u filmu „Kraj igre“ 1970. godine. Svoj filmski debi napravio je 1982. godine, posle dugogodišnjeg rada na televiziji, i to filmom „Blow to the heart“, pogledom na terorizam opisan kroz generacijski jaz između oca i sina.

Dobio je mnoštvo međunarodnih priznanja, između ostalih i tri EFA nagrade za najbolji evropski film, Veliku nagradu žirija u Kanu („Kradljivac dece“), venecijanskog Zlatnog lava („Kako smo se smejali“), nominaciju za Oskara („Otvorena vrata“) i mnoge druge.

O GLUMCIMA

Kim Rosi Stjuart (Đani)
Rođen je 21. oktobra 1969. u Rimu. Njegov otac – Đakomo Stjuart, bio je glumac, a majka top-model. Poznavalac je književnosti i muzike (svira trubu). Već u petoj godini počeo da glumi sa svojim ocem Đakomom. Sa 14 godina napušta roditeljski dom i školu da bi se posvetio glumi. Studirao je pozorišnu umetnost i od 1996. godine počinje redovno da radi, posebno u televizijskim produkcijama. Radio je i na velikom platnu – imao je manju ulogu u filmu „U ime ruže“.

Međutim, popularnost dostiže tek filmovima „Karate borac“ i „Policajci“. Posle tih komercijalnih filmova, glumi samo u kvalitetnim ostvarenjima, kao što je „Bez kože“, film u kome igra čoveka sa psihološkim problemima i koji je kritika pozitivno ocenila. Potom radi sa legendarnim rediteljem Antonioniom u filmu „Sa one strane oblaka“ i u internacionalnoj produkciji TV serije „Crveno i crno“.

Poslednjih godina vratio se pozorištu predstavom „Kralj Lir“ i radu sa najznačajnijim italijanskim glumcima kao što je Turi Fero u delu „Posetilac“. Filmografija: 2003. Pinocchio – Roberto Benigni, 1999. La ballata dei lavavetri – Peter Del Monte, 1998. I Giardini dell’eden – Alessandro D’Alatri, 1996. Poliziotti – Giulio Base, 1995. Cuore cattivo – Umberto Marino, Aldila delle nuvole – Michelangelo Antonioni, 1993. Senza pelle – Alessandro D’Alatri, 1991. Un’altra vita – Carlo Mazzacurati.

Šarlot Rempling (Nikol)
Poznata je britanska glumica. Filmografija: 2003. The Statement – Norman Jewison, Swimming pool – Fransois Ozon, 2001. Sous le sable – Fransois Ozon, 1998. La Cerisaie – Michael Cacoyannis, 1987. Angel heart – Alan Parker, 1986. Max mon amour – Nagisa Oshima, 1984. Vive la vie! – Claude Lelouch, 1980. The Verdict – Sidney Lumet, 1981. Stardust memories – Woody Allen, 1977. Un taxi mauve – Yves Boisset, 1976. Orca / The Killer whale – Michael Anderson, Foxtrot – Arturo Ripstein, 1975. Farewell, my lovely – Dick Richards, La chair de l’orchidee – Patrice Chereau, 1974. Il portiere di notte – Liliana Cavani, Yuppi du – Adriano Celentano, 1973. Zardoz – John Boorman, Giordano Bruno – Giuliano Montaldo, 1971. Addio fratello crudele – Giuseppe Patroni Griffi, 1969. La caduta degli dei – Luchino Visconti, 1968. Sequestro di persona – Gianfranco Mingozzi, 1965. Georgy girl – Silvio Narizzano.

Andrea Rosi (Paolo)
Ima 16 godina i rođen je u Rimu, gde danas živi i studira. Obožava plivanje i šampion je u svojoj kategoriji. Primetio ga je asistent reditelja dok je plivao u bazenu. Andrea je bio jedini kandidat za ulogu Paola u filmu. Interesuju ga i igrice i muzika. Obožava Vaska Rosija – jednu od njegovih pesama peva u filmu „Ključevi od kuće“, koji je njegov prvi film.

Oficijelni sajt: