Klopka

Žanr: drama, triler
Trajanje: 106 min.
Zemlja porekla: Srbija, Nemačka, Mađarska, 2007

SINOPSIS
Mladen (35) kazuje svoju dramatičnu ispovest misterioznom slušaocu. Pričajući svoju priču, vodi nas kroz priču filma…
On i Marija su srećan, običan beogradski mladi bračni par. Podstanari su, kao i mnogi drugi. Radost nalaze u desetogodišnjem sinu Nemanji. Marija je nastavnica u školi, a Mladen građevinski inženjer u državnoj građevinskoj firmi. Veruju da će uskoro nastupiti bolji dani. Njihov svet se ruši kada, posle iznenadnog srčanog napada, otkriju da Nemanja ima retku bolest. Operacija u stranom medicinskom centru je neophodna. Lekarska intervencija i put koštaju 30.000 evra.
Taj novac moraju da pronađu veoma brzo, jer je svaki sledeći Nemanjin napad sve opasniji. Otkrivaju da je to suma novca koju ne mogu da sakupe. Banke odbijaju da im daju zajam, a prijatelji nemaju dovoljno. Mladen i Marija daju oglas u novinama, tražeći novčanu pomoć za operaciju. Posle nekoliko nedelja razočaranja, jer novca na računu nema, misteriozni čovek javlja se na oglas. On Mladenu daje suludu ponudu – daće mu ceo iznos, ali zauzvrat Mladen mora da ubije izvesnog biznismena kriminalnog profila. Misteriozni naručilac Mladenu sve predstavlja jednostavno: radi se o životu omraženog i svirepog čoveka u zamenu za život nedužnog deteta, Nemanje.
REDITELJSKA EKSPLIKACIJA
„Klopka“ je film o čoveku koji je prinuđen da bira između života i smrti sopstvenog deteta. Priča je o moralnoj dilemi glavnog junaka – da li spasti život svoga sina tako što ćeš postati ubica; o čoveku koji menja smrt za život, svoju nesreću za tuđu; o događaju koji njegovoj porodici donosi spas, a nekoj drugoj bol i pustoš; o mogućnosti izbora, koja zapravo i ne postoji. „Klopka“ je film ispovest, savremena balkanska verzija „Zločina i kazne“. O zločinu koji je spasao život detetu glavnog junaka i iskupljenju koje dolazi iznutra, iz nemogućnosti da se živi sa sopstvenim zločinom.
To je psihološka drama s elementima trilera, realističan, tvrd i sirov film. Film dugih tišina, nemih i praznih, koje bi trebalo da odslikavaju usamljenost i bespomoćnost glavnog junaka. Film s velikim brojem krupnih planova i korišćenjem uže optike, bogatom zvučnom slikom, u kojoj je muzika gotovo deo atmosfere i šumova, pokretima kamere kojima ulazimo u junakovo lice, u njegov svet, koji postaje košmaran, nesnosan i bezizlazan.
„Klopka“ je film o običnom čoveku koji postaje ubica; o čoveku koji je mislio da nikada neće biti sposoban da ubije; o lomu svih moralnih vrednosti u koje je verovao; o junaku koji pred sobom ima dva rešenja, od kojih oba vode u bol, krivicu i nesreću; o čoveku u moralnoj i egzistencijalnoj klopci.
„Klopka“ je film o Srbiji posle Miloševića, u kojoj više nema rata, ali ima moralne i egzistencijalne pustoši; o Srbiji u tranziciji, u kojoj ljudski život još uvek ne vredi mnogo; o normalnom životu, koji je za mnoge nedostižan.
O REŽISERU
Srdan Golubović (reditelj)
Rođen je 1972. u Beogradu. Diplomirao je na FDU u Beogradu. Za vreme studija snimio je više kratkih igranih filmova, među kojima je najpoznatiji kratki igrani film „Trojka“, koji je 1994. godine osvojio Zlatnu medalju grada Beograda za najbolji debitantski film na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu. Film „Trojka“ učestvovao je na festivalima u Tel Avivu, Birmingemu, Lionu, Čikagu.
Godine 1995. režirao je treću priču iz omnibusa „Paket aranžman“, pod nazivom „Herc minuta“, generacijskog rokenrol filma koji se s velikim uspehom prikazivao u domaćim bioskopima. Pri filmskoj kući „Baš-Čelik“, koju osniva s timom mladih autora, realizuje muzičke spotove za najpoznatije domaće grupe i pevače, kao i veoma zapažene reklamne spotove i marketinške kampanje.
U produkciji „Baš-Čelika“ 2001. godine snima svoj prvi igrani film – „Apsolutnih sto“, s kojim je učestvovao u glavnim programima na preko 30 internacionalnih filmskih festivala: San Sebastijanu, Torontu, Solunu, Kotbusu, Roterdamu, Pusanu, Parizu, Palm Springsu, Trstu, San Hozeu. Film je osvojio deset međunarodnih i 19 domaćih nagrada.
Svoj drugi igrani film – „Klopka“, završio je u srpsko-nemačko-mađarskoj koprodukciji.
O GLUMCIMA
Nebojša Glogovac (Mladen)
Rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju. Na Fakultetu dramskih umetnosti, smer gluma, diplomirao je u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Stalni je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Odigrao je dvadesetak likova u pozorištu, na filmu i TV-u. Predstave u kojima je igrao: „U potpalublju“, a naročito „Bure baruta“, promenile su dotadašnje estetske kriterijume o glumi; „Tamna je noć“ postala je jedna od najkomercijalnijih predstava, a zablistao je u „Zlatnom runu“, dramatizaciji istoimenog romana Borislava Pekića u režiji Nebojše Bradića, za koju je nagrađen brojnim priznanjima.
Posle glavne uloge u filmu „Ubistvo s predumišljajem“, igrao je i u filmovima „Do koske“, „Bure baruta“, „Ranjena zemlja“, „Nebeska udica“, „Normalni ljudi“; u većini je glumio likove iz aktuelnog života.
Ostale uloge imao je u filmovima: „Vukovar jedna priča“, „Spasitelj“, „Bumerang“, „TT sindrom“, „Munje“, „Hotel Beograd“, „Država mrtvih“, „Kad porastem, biću kengur“.
Nataša Ninković (Marija)
Rođena je 22. jula 1972. godine u Trebinju, gde je završila osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu dramskih umetnosti, smer gluma, diplomirala je u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Zaposlena je kao prvak Drame u Narodnom pozorištu u Beogradu, a istovremeno kao gost igra i na drugim pozorišnim scenama.
Uloge u filmovima: „Tri karte za Holivud“, „Spasitelj“, „Rat uživo“, „Profesionalac“, „Imam nešto važno da vam kažem“, „Made in JU“, „Ivkova slava“.
Anica Dobra (Jelena)
Rođena je 1963. godine u Beogradu, gde i danas živi. U nemačkoj kinematografiji prisutna je punih 17 godina. Pre „Klopke“, povratak na srpski film napravila je „Ivkovom slavom“ Zdravka Šotre, što je ujedno bio njen prvi projekat posle šest godina, kada je snimila „Natašu“ Ljubiše Samardžića. Trenutno paralelno radi i u Nemačkoj, a domaća publika gledaće je i kao Milevu Ajnštajn u fimu Miloša Jovanovića.
Uloge na filmu: „Već viđeno“, „Život sa stricem“, „Balkan ekspres“, „Sabirni centar“, „Kako je propao rokenrol“, „Crni bombarder“, „Tito i ja“, „Točkovi“, „Nataša“. Strani projekti: Rosamunde, Spieler, Wildfeuer, Nie im Leben, Manner vom K3 – Dreckiges Geld, Die, 5 Zimmer, Bad, Polismordaren, Frauen sind was Wunderbares, Wachtmeister Zumbuhl, Roula, Honigmond, Wolffs Revier, Erleuchtung garantiert, Falling Rocks.
Predrag – Miki Manojlović (Kosta)
Rođen je u Beogradu 1950. Generacije ga pamte po nekim od najboljih filmova nekadašnje jugoslovenske produkcije, među kojima su „Jagode u grlu“, filmski nastavak serije „Grlom u jagode“, „Samo jednom se ljubi“, „Otac na službenom putu“, sve do nešto novijih – „Mi nismo anđeli“, „Rane“, „Bure baruta“. Istovremeno, jedan je od najboljih pozorišnih glumaca, prvak beogradskog pozorišta, s velikim brojem uloga u režiji velikih imena. Naravno, sve te uloge slede i nagrade, jer gotovo da i nije bilo glumačkog priznanja u Jugoslaviji koje mu je izmaklo. Krunom pozorišne karijere smatra saradnju s legendarnim Peterom Brukom na monumentalnoj, osmosatnoj produkciji „Mahabharata“.
Početkom devedesetih, kad mu je u Beogradu postalo neizdrživo, seli se u Francusku, zemlju za koju ga veže porodično nasleđe, gde je nastavio internacionalnu karijeru. Slede angažmani u ostvarenjima uglednih evropskih reditelja: Fransoa Ozona, Agnesa Merleta, Žan-Žakuiza Beneiksa, s jednako impresivnim glumačkim partnerima.
Uloge u filmovima: „Hajka“, „Sok od šljiva“, „Samo jednom se ljubi“, „Nešto između“, „U raljama života“, „Tajvanska kanasta“, „Jagode u grlu“, „Otac na službenom putu“, „Sezona mira u Parizu“, „Za sreću je potrebno troje“, „Vreme čuda“, „Seobe“, „Tito i ja“, „Mi nismo anđeli“, „Tango argentino“, „Podzemlje“, „Ciganska magija“, „Rane“, „Crna mačka, beli mačor“, „Bure baruta“, „Mali svet“, „Sto minuta slave“, „Mi nismo anđeli 2“, „Artemisia“, „Gate to heaven“, „Mathilde“, „Herensohn“, „Ze film“, „Enfer, L’“.
Premijera: FEST 07
U bioskopima od 24. februara 2007. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com