Kockar

Žanr: krimi drama
Trajanje: 108 min.
Premisa: „On ne želi novac – on želi ono što se novcem može kupiti.“
Originalni naziv: Good Thief, The (2002)

SINOPSIS

Američkog kockara i lopova Boba Montanjea (Nik Nolti) napušta sreća. On živi u zoni sumraka podzemlja Nice, usred droge i kocke. Stalni je posetilac ilegalne kockarnice koju vodi lokalni svodnik Remi. Gubi, kao što gubi već mesecima. Upoznaje Eni, mladu devojku iz istočne Evrope, koju je Remi „zarobio“. Ona ga očarava svojom lepotom, a posebno svojim veselim očima.

Prilikom policijske racije Bob spasava detektiva Rodžera. Uskoro shvatamo da ih povezuje posebna veza koja traje već godinama. Bob spasava Eni iz Remijevih kandži i ostavlja je u sigurnim rukama svoga mladog prijatelja Pola. Nakon što Bob izgubi i poslednji novčić na trkama, Raul mu predlaže da im se pridruži u poslednjoj, spektakularnoj, velikoj prevari, koju će sprovesti u Monte Karlu. Pošto se otarasi svoje zavisnosti, Bob okuplja staru ekipu i pomoću Vladimira (Emir Kusturica), koji je genije za pitanja sigurnosnih sistema, planira da obije „Rivijera kazino“ – i to ne sef nego trezor, gde su smeštena umetnička dela neprocenjive vrednosti.

O FILMU

Film je inspirisan klasičnim filmom Žan-Pjera Melvila „Bob Le Flambeur“. Dve pljačke, falsifikovani Pikaso, dvostruka zavisnost, dobar lopov i umorni policajac doprinose mešavini očekivanja i stvarnosti. „Iako je film inspirisan jednim starijim francuskim filmom iz pedesetih godina, modernizovan je i rezultat je jedinstvenog spoja američkih, francuskih i britanskih glumaca. Oni su doprineli modernom pogledu na današnju Nicu i Monte Karlo“, rekao je producent Stiven Vuli. „Kamerman je bio oskarovac Kris Menges, a uspešnosti ove potpuno evropske produkcije doprineli su Nilovi dugogodišnji saradnici, vrsni tehničari i ostali članovi ekipe – i oni ispred kamere i oni iza nje.“ Sve je to garancija uspeha za zabavan film u kom se stvarnost savremene Francuske meša sa šarmom, humorom i upečatljivom pričom koji već dvadesetak godina predstavljaju zaštitni znak filmova Nila Džordana.

„Kockar“ je trinaesti film scenariste i režisera Nila Džordana; jedanaesti u saradnji sa producentom Stivenom Vulijem. Irski režiser filmova „Mona Liza“, „Intervju sa vampirom“, „Igra plakanja“ i „The End of the Affair“ napisao je i scenario inspirisan filmom Žan-Pjera Malvila iz 1955. godine.

„Na samom početku bio sam jako oprezan jer mi se izvorni film izuzetno dopada i nisam hteo da napravim njegov rimejk. Dugo sam razmišljao o njemu i znao sam da ću napraviti nešto dobro samo ako nađem novi ugao iz koga ću sagledati koliko je Bobova prevara genijalna“, izjavio je Nil Džordan. „U „Vanity Fair“-u sam čitao o kolekciji Pikasovih dela koja je smeštena u „Belađo kazinu“ u Las Vegasu. Setio sam se da sam čitao i o različitim impresionistima u vlasništvu japanskih korporacija, sklonjenim u trezore sa strogo kontrolisanom temperaturom i procentom vlage, dok su u konferencijskim dvoranama izložene savršene kopije. To mi je dalo ideju za dve pljačke, od kojih bi jedna bila maska za drugu – jedna bi bila očigledna, a druga suštinska. Time nisam dirnuo u zaplet izvornog filma – on je poslužio kao varka za stvarni zaplet, za stvarnu pljačku.“

„Pre 17 godina gledao sam taj film u Francuskom institutu. Svidela mi se njegova jednostavnost. U to vreme sam sa Bobom Hoskinsom snimao „Mona Lizu“ i znao sam da bi on dobro odglumio kockara Boba, međutim, nisam uspeo da nabavim prava“, prepričava svoje sećanje na francuski original Stiven Vuli.

„Radnja izvornog filma smeštena je u Pariz, koji se prilično promenio od pedesetih godina. Većina mračnih mesta, kao što je to bio Monmartr, pretvorila su se u turističke atrakcije. Stoga je Nil odlučio da preseli radnju na Azurnu obalu, gde je mogao da iskoristi suprotnosti između sveta podzemlja Nice i raskoši Monte Karla.“

„Kockar“ je delimično smešten u jedan deo uma, a delom usred sveta bogatog umetničkim nasleđem – u Nici postoje zbirke umetničkih dela neprocenjive vrednosti pošto su tamo živeli i Pikaso, Matis i Šagal, ali i Gi de Mopasan, Gijom Apoliner, Ketrin Mansfild, Edit Varton, D. H. Lorens, Artur Miler, F. Skot Ficdžerald i Ernest Hemingvej, kao i mnoštvo nemačkih umetnika koji su upravo tamo pobegli od nacističkog režima. Još od filma „La Cote D“Azur Vue D“Un Train“ braće Limijer iz 1903. godine Rivijera je postala značajna i autorima kao što su Žan Koket, Žan Maris, Henri Dekon i Rože Vadim.

Nil Džordan opisuje „Kockara“ kao film o kocki, kartama, ruletu, kazinima, očaranosti pobedom i nepredvidljivosti sreće. Romantika, snovi o nedostižnom, optimizam karakterističan za kockare – sve su to predivne metafore za život velikog broja ljudi. Ne radi se samo o novcu koji Bob može da dobije već i o vrednim umetničkim delima koja mogu završiti na njegovom zidu. Kockar je kombinator, matematičar koji se bavi zakonima relativiteta i bez obzira na to ima li sreće, tu su i zakoni estetike, istorije umetnosti. Na taj način Pikaso postaje simbol gracioznosti koji sami likovi ne mogu da dostignu. Oni su imitatori; bez obzira na to koliko je njihovo imitiranje savršeno, rezultat je i dalje – imitacija.

O REŽISERU

Nil Džordan (reditelj/scenarista)
Rođen je 1950. godine, a karijeru je započeo kao pisac. Njegova zbirka kratkih priča „Night in Tunisia“ iz 1976. godine dobila je brojne nagrade, a objavio je i tri romana: „The Past“ (1979), „The Dream of a Beat“ (1983) i „Sunrise With Sea Monster“ (1994), koji su prevedeni na nekoliko jezika, uključujući francuski, španski, italijanski, švedski i japanski.

Godine 1982. režirao je svoj prvi dugometražni film – „Angel“, a usledili su „The Company of Wolves“, „Mona Lisa“ sa Majklom Kejnom, Keti Tajson i Bobom Hoskinsom, komedije „High Spirits“ sa Daril Hanom, Stivom Gutenbergom i Piterom O“Tulom i „Mi nismo anđeli“ sa Robertom de Nirom i Šonom Penom, kao i „The Miracle“ sa Beverli di Anđelo.

Najveći uspeh zabeležio je 1992. godine, kada je napisao scenario i režirao film „Igra plakanja“ („The Crying Game“) sa Stivenom Riom i Džej Dejvidson; film je bio nominovan za šest Oskara, a nagrađen je jednim – za najbolji scenario.

Usledili su filmovi „Intervju sa vampirom“ sa Tomom Kruzom, Bredom Pitom i Antoniom Banderasom, „Michael Collins“ sa Lijamom Nisonom, Ejdanom Kvinom i Džulijom Roberts, adaptacija romana „The Butcher Boy“ i „The End of the Affair“, psihološki triler „U snovima“, kao i mnogi kratki filmovi.

O GLUMCIMA

Nik Nolti (Bob Montanje)
Dvaput je nominovan za Oskara kao glumac, a poznat je i po svojoj producentskoj kući „Kingsgate Films“. Od njegovih novijih projekata izdvajamo „Hulk“ („The Hulk“) Anga Lija, kao i „Investigating Sex“ režisera Alana Rudolfa, u kom glume Niv Kembel i Robin Tjuni.

Pored toga, Nolti se nedavno vratio i pozorištu, glumeći uz Šona Pena u drami „The Late Henry Moss“ Sema Šeparda. Glumio je i u filmovima „Grad zločina“ Pola Šredera, koji mu je doneo nominacije za Oskara i Zlatni globus, „Pogrešno skretanje“ Olivera Stouna sa Šonom Penom i Dženifer Lopez, „Pre mraka“ u produkciji Roberta Altmana, „Rt straha“ Martina Skorsezea, kao i u filmu „Gospodar plime“, u kom glumi s Barbrom Strajsend – za taj film je ponovno nominovan za Oskara, a nagrađen Zlatnim globusom. Uz to, glumio je u filmovima „Volim nevolje“ sa Džulijom Roberts, „Blue Chips“ režisera Vilijama Fridkina, „I“ll Do Anything“ Džejmsa L. Bruksa, kao i u ostvarenju „Lorencovo ulje“ sa Suzan Sarandon.

Nik Nolti je rođen u Omahi (Nebraska). Bavio se fudbalom, glumio u pozorištu, a prekretnicu u karijeri predstavlja njegovo pojavljivanje u televizijskoj seriji „Rich Man, Poor Man“, nakon koje je usledio debi u filmu „Dubina“ sa Žaklin Bize. Imao je zaista raznovrsne uloge – od vijetnamskog veterana koji krijumčari drogu u filmu „Who“ll Stop the Rain“, razočarane fudbalske zvezde u „North Dallas Forty“ autora Pitera Genta, do slobodoumnog borca i pisca u filmu „Otkucaj srca“. Poznat je i po filmovima „Klošar s Beverli Hilsa“, „48 sati“, „U plamenu Nikaragve“, „Čuvar pravde“, „Tri begunca“, „Oproštaj s kraljem“ i Skorsezeovom delu „Njujorške priče“.

Premijera: jul 2004. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com