Krojačeva tajna

Žanr: ljubavni triler
Trajanje: 92 min.
Radni naziv: Cipelice, makazice, krojač

SINOPSIS

Krojač (klasičan gubitnički profil noar filma) živi sam u velikom, zapuštenom stanu. On je plašljiva osoba – boji se kontakta sa spoljnim svetom, od kojeg ga odvajaju glomazne brave na vratima. Jedini kontakt sa spoljnim svetom je prozor zgrade preko puta, gde krojač povremeno posmatra ples devojke iz komšiluka – igračice. Povremeno ga posećuje lepotica, fatalna zavodnica u koju je zaljubljen. Ona je opasna žena i grabljivica koja se igra s krojačem kao s nekom igračkom. On za nju šije prelepu crvenu haljinu, a ona mu u zamenu za to pruža dozirane izraze ljubavi i zahvalnosti.

Krojač ne zna da je lepotica povezana s pukovnikom, koji je sadistički zaljubljen u nju, a pukovnik je opasan čovek. Jedne noći lepotica pobegne od pukovnika. Dolazi kod krojača i od njega traži pomoć. Posle njene ispovesti i suza, krojač pristaje na to i predlaže joj da pobegnu iz grada. Lepotica saznaje da je krojač posmatrao igračicu i od njega traži dokaz odanosti. Traži da on ubije nevinu devojku. Do stida zaljubljen u lepoticu, krojač se dvoumi…

O FILMU

„Krojačeva tajna“ je ljubavni triler serviran u obliku noar filma, što podrazumeva karaktere koji su redukovani kao u bajci da bi istakli snažna značenja koja autor želi da naglasi (krojač, lepotica, pukovnik, igračica…). Radnja i likovi smešteni su u ambijent koji sadrži elemente klasičnog i modernog filma, na mestu gde se filmska prošlost, sadašnjost i budućnost prožimaju u nekoj vrsti retrobudućnosti, čvrsto se držeći ikonografije i postulata noar filma (dramaturgija, scenografija, kostimi, šminka).

Ovaj film je diplomski rad mladog reditelja Miloša Avramovića. Lazar Ristovski, producent filma, kaže: „Veliko je moje zadovoljstvo što sam kao producent pomogao da se napravi još jedan film. Zadovoljstvo pojačava i činjenica da je to prvi film mladog reditelja – oni teško dolaze do šanse da rade posao za koji su se školovali. Film je vrlo intrigantan i sigurno će biti zanimljiv za gledanje.“

O PRODUCENTU

Lazar Ristovski (producent i glumac u ulozi pukovnika)
Ovaj glumac, režiser i producent rođen je 26. oktobra 1952. godine. Nakon završene Učiteljske škole, upisuje glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U toku 30 godina duge filmske karijere Lazar Ristovski, dobitnik značajnih filmskih nagrada, pojavio se na sceni oko 3.000 puta i za sobom ostavio 40 filmova, TV serija i TV drama u kojima je uglavnom imao vodeću ulogu.

Filmografija: 2004. „San zimske noći“ Gorana Paskaljevića, 2004. „Pad u raj“ Miloša Radovića, 2003. „Kralj lopova“ Ivana File, 2003. „Mali svet“ Miloša Radovića, 2002. „Mala noćna muzika“ Dejana Zečevića, 2001. „Bumerang“ Dragana Marinkovića, 1999. „Belo odelo“ autorski film Lazara Ristovskog, 1998. „Bure baruta“ Gorana Paskaljevića, 1998. „Zbogom 20. veku“, makedonski film Darka Mitreskog i Aca Popovskog, 1998. „Druga žena“ Uga Kitija, 1997. „Bes“ Slobodana Skerlića, 1996. „Balkanska pravila“ Darka Bajića, 1995. „Underground“ Emira Kusturice.

O REŽISERU

Miloš Avramović (reditelj i scenarista)
Rođen je 23. marta 1978. godine u Zemunu. Apsolvent je filmske režije na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi profesora Miloša Radivojevića. Avramović je radio na velikom broju studentskih i profesionalnih filmova, gde je obavljao razne poslove, uključujući i posao pomoćnika reditelja. Kao scenarista, napisao je scenario za sve svoje filmove, kao i tri scenarija za dugometražne igrane filmove (Ovan, Krojačeva tajna, Pobeda). Može se pohvaliti s četiri naslova u svojoj filmografiji: Krešendo (2000), Kana Lee (2001), Esteta (2002), Mali gospodin (2003) i Krojačeva tajna (2005).

O GLUMCIMA

Goran Šušljik (krojač)
Rođen je 19. marta 1969. godine. Završio je glumu na FDU-u 1992. godine i otad odigrao pedesetak uloga u beogradskim pozorištima. Radio je s gotovo svim važnijim rediteljima s ovih prostora: Mijačem, Unkovskim, Markovićem, Savinom, Mađelijem, Jovanovićem, Pandurom i Karadžićem. Prvak je Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnik dve Sterijine nagrade, nagrade „Zoran Radmilović“ i mnogih drugih.

Filmografija: 2005. Balkanska braća, 2004. Diši duboko, 2004. Žurka, 2004. Poljupci, 2003. Svjetsko čudovište, 2003. Jagoda u supermarketu, 1997. Balkanska pravila, 1992. Jevreji dolaze.

Marija Vicković (lepotica)
Ova mlada nada domaće kinematografije rođena je 18. decembra 1980. godine u Podgorici. Kako sama kaže, još kao mala, sanjala je da postane glumica i taj san joj se ostvario pošto je upisala Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića, koji je poznat kao principijelan, zahtevan, strog i ljubitelj plavuša, što se sve pokazalo istinitim – izuzev poslednjeg, jer je na klasi bilo šest markantnih brineta, od kojih je Marija jedna.

Marija Vicković ostvarila je niz zapaženih uloga u pozorišnim predstavama glumeći Ninu Zarecnaju u „Galebu“, Lucijetu u „Ribarskim svađama“, Gemu Boić u „Nevjesti od vjetra“ i Ifigeniju u „Ifigenijinoj smrti na Aulidi“. Pojavila se u filmu „Zona Zamfirova“ glumeći seljančicu Kalinu, ali je široj publici poznata po filmu „Pogled s Ajfelovog tornja“, u kome je odigrala tešku psihološku rolu za koju je osvojila Zlatnu mimozu na Filmskom festivalu u Herceg Novom 2005. godine.

Dragan Mićanović (poručnik)
Jedan je od naših malobrojnih glumaca koji se uspešno oprobao u inostranstvu. Naš poznati pozorišni, filmski i televizijski glumac nedavno je završio snimanje filma „Bela grofica“, rame uz rame s Ralfom Fajnsom i Natašom Ričardson.

Filmografija: 2004. Kolač s barutom („Layer Cake“), 2002. „Bad company“, 1999. Točkovi, 1998. Lajanje na zvezde, 1997. Tango je tužna misao koja se pleše, 1995. Ubistvo s predumišljajem, 1995. Tamna je noć.

Vanja Ejdus (igračica)
Rođena je 1. novembra 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi prof. Gordane Marić. Od 2001. je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu. Odigrala je nekoliko značajnih uloga u pozorištu – Margaretu u Geteovom „Faustu“, Homunkulus u Geteovom „Faustu 2“, u predstavi „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića, zatim devojku u „Plavoj sobi“ Dejvida Hera, Zvončicu u „Petru Panu“, Dvori u „Saukelu“ Edne Mazaji, Miru u „Nedozvanima“ Momčila Nastasijevića, Olgu u „Plamenom licu“ Mariusa fon Majenburga, Šarlotu Salomon u „Život ili pozorište“.

Ljuba Tadić (pornograf)
Rođen je 31. maja 1929. godine u Uroševcu, a preminuo je 2005. godine u Beogradu. Slavni veteran srpske pozorišne scene ostvario je podjednako uspešnu karijeru i u brojnim filmovima i u televizijskim dramama. Posle prvog pojavljivanja u filmu „Bila sam jača“ (1953), nastupio je u više od 60 dugometražnih igranih filmova. Među njima su poznati: „Veliki i mali“ (1956), „Zle pare“ (1959), „San“ (1966), „Jutro“ (1967), „Kvar“ (1979), „Poseban tretman“ (1980), „Lepe žene prolaze kroz grad“ (1986) i „Bure baruta“ (1998). Učestvovao je u više inostranih projekata, među kojima se posebno ističe saradnja s Volfgangom Petersenom (režiser filma „Troja“).

Oficijelni sajt: