Kuća na jezeru

Žanr: drama, fantazija, romansa
Trajanje: 105 min.
Premisa: Kako biti s nekim koga nikada niste sreli?

SINOPSIS

Ljubavna priča govori o usamljenoj lekarki (Bulok) i frustriranom arhitekti (Rivs) koji žive u istoj kući, ali u vremenskom razmaku od dve godine. Kejt i Aleks počinju da se dopisuju kroz poštansko sanduče kuće na jezeru, koje nekim čudom premošćuje vreme. Deleći ovu neobičnu vezu, oni jedno drugom otkrivaju sve više kako prolaze nedelje – svoje tajne, sumnje i snove, i u jednom trenutku shvataju da su se zaljubili jedno u drugo. Odlučni da konačno premoste daljinu koja ih deli i razotkriju misteriju, izazivaju sudbinu ugovarajući sastanak. Pokušavajući da povežu svoja dva odvojena sveta, možda rizikuju da izgube jedno drugo zauvek.

O FILMU

„Kuća na jezeru“ zasnovana je na originalnom južnokorejskom filmu „More“ iz 2000. godine koji istražuje zanimljiv koncept komunikacije kroz vreme. Producent Dag Dejvison kaže: „Bila je to ljubavna priča kao nijedna do tada, jedinstvena i složena. Njena tema o snazi ljubavi i tome kako ljubav može da promeni nečiji život bila je ono što nas je osvojilo kada smo prvi put gledali taj film.“

Dejvison i Roj Li, producenti, našli su u poznatom argentinskom reditelju Alehandru Agrestiju „sposobnost da prenese emotivni element koji nedostaje u većini filmova“. Naročito ih je impresionirao „Valentin“, snažna i nostalgična priča o snovima jednog dečaka da postane astronaut, koji je Agresti napisao i režirao.

„“Kuća na jezeru“ je epska ljubavna priča“, kaže Sandra Bulok, koja glumi Kejt Forster, nezavisnu i racionalnu doktorku uvučenu u romansu koja kao da prkosi svim zakonima razuma i postoji u nekom svom svetu. „Ova priča vas poziva da verujete u nemoguće, jer želite da ovo dvoje ljudi nađu način da budu zajedno.“ Jedinstvena struktura i narativni tok filma bili su ono što je privuklo Bulokovu, „nešto što znate da niste videli ranije“, kako sama kaže.

Kijanu Rivs, koji deli ekran s Bulokovom prvi put od eksplozivne „Brzine“, igra Aleksa. Jednako ga je opčinila neobična premisa priče. „Način na koji se približavaju veoma je originalan i emotivan“, kaže on. To što su uopšte našli jedno drugo već je misterija veća od bilo čega što su mogli da zamisle. Ko bi mogao da objasni kako bi ona mogla da stavi pismo u poštansko sanduče 2006, a da ga on uzme istog dana dve godine ranije? „Pisma počinju nevažnim temama, ali se vrlo brzo stiže do suštinskog pitanja „ko si“, i to postaje tema. Ko si ti? Od tog trenutka Aleks nalazi nekoga s kim može da podeli sva pitanja i da otkrije sebe, a i ona odgovara istom merom“, kaže Rivs.

Kroz pisma, kaže Bulokova, Kejt i Aleks izbegavaju „površnost prvog susreta i pokušaja da se predstave u najboljem svetlu“. „Bez toga, oni su u stanju da budu svoji, potpuno i iskreno – luckasti, ljuti, cinični, iskreni. Zbog neobične prirode njihove veze, nema stida ni straha od iskrenosti, jer deo vas i dalje govori: „Ovo zapravo ne postoji“, ili „Čak i ako postoji, nikada neću upoznati ovu osobu, pa zašto brinuti o tome?“ Ta potpuna otvorenost dovodi do toga da se zaljube jedno u drugo.“

Kako se prepiska između Kejt i Aleksa nastavlja, ne donosi samo romantiku i spontani smeh u njihove živote već im daje i snagu i inspiraciju za rešavanje problema koje oboje imaju. Rivs kaže: „Ne znam da li se svesno pripremaju za ljubav, ali menjaju tok svojih života i postaju otvoreniji za ono što dolazi.“ Kejt je upravo prešla na novi posao. Zamenila je svoje utočište u prirodi za Čikago, grad čiju lepotu tek treba da otkrije, i mali stan, koji brzo počinje da je steže. Ne želeći kompromise u ljubavi, nedavno je okončala vezu s čovekom koji jednostavno nije bio „onaj pravi“, mada se ponekad pita da li uopšte postoji „pravi“ i koliko treba da ga čeka. „Oboje su u periodu tranzicije“, kaže Rivs, „Kejt u 2006, a Aleks u 2004. godini; nalaze se na istom mestu u svojim životima i čekaju da se nešto desi, ali još ne znaju šta bi to trebalo da bude.“

O REŽISERU

Alehandro Agresti (reditelj)
Rođen je 1961. godine u Buenos Ajresu. Filmografija: The Lake House (2006), Mundo menos peor, Un (2004), Valentin (2002/I), Noche con Sabrina Love, Una (2000), Cruz, La (1997), Buenos Aires Vice Versa (1996), Modern Crimes (1992), A Lonely Race (1992), Everybody Wants to Help Ernest (1991), Figaro Stories (1991), Luba (1990), City Life (1990), Boda secreta (1989), Amor es una mujer gorda, El (1987), Neutrunica explotu en Burzaco, La (1984), Espectros de la recoleta, Los (1981), Arasa, La (1980), Sola (1979), Zoolugico y el cementerio, El (1978).

O GLUMCIMA

Kijanu Rivs (Aleks Vajler)
Imao je uspeha u najrazličitijim žanrovima, od komedija („Neverovatna avantura Bila i Teda“, „Samo ne ti“) i drama („Moj privatni Ajdaho“, „Đavolov advokat“) do naučne fantastike i fantazije („Matriks trilogija“, „Drakula Brema Stokera“). U toku samo dve decenije Rivs je sarađivao s renomiranim rediteljima kao što su Frensis Ford Kopola, Gas van Sant, Tejlor Hekford, Sem Reimi, Bernardo Bertoluči, Ron Hauard i Lorens Kazdan.

Sandra Bulok (dr Kejt Forster)
Nedavno je glumila u Oskarom nagrađenoj drami Pola Hegisa „Fatalna nesreća“. Pre toga mogli smo je videti u hit komediji „Mis tajni agent 2“, njenom šestom projektu koji je i producirala. Jedna je od najtraženijih glumica Holivuda. Rođena je 1964. godine u Arlingtonu, Virdžinija. Gledali smo je uz Hjua Granta u romantičnoj komediji „Dve nedelje za zaljubljivanje“ („Two Weeks Notice“), koju je i producirala. Svetsku slavu stekla je filmom „Brzina“ („Speed“) iz 1994, upravo pored Kijanua Rivsa, a usledili su „Dok si ti spavao“ („While You Were Sleeping“; nominacija za Zlatni globus), „Mreža“ („The Net“), „Sile prirode“ („Forces of Nature“), „Uvek postoji nada“ („Hope Floats“), „Ljubavne čarolije“ („Practical Magic“), „Brzina 2“ („Speed 2: Cruise Control“), „Vreme za ubijanje“ („A Time to Kill“), „Agent pod stresom“ („Gun shy“), „Ukradena srca“ („Two If by Sea“), „U ljubavi i ratu“ („In Love and War“), „Ubistvo po brojevima“ („Murder by Numbers“), „28 dana“ („28 Days“), „Uništitelj“ („Demolition Man“), „Ljubavni napitak br. 9“ („Love Potion No. 9“), „Wrestling Ernest Hemingway“, a sinhronizovala je i glas Mirijam u animiranom filmu „Princ Egipta“ („The Prince of Egypt“).

Kao scenarista i režiser, debitovala je kratkometražnim filmom „Making Sandwiches“, u kojem i glumi uz Metjua Mekonahija, a koji je 1997. prikazan na Filmskom festivalu Sandens. Za svoj rad primila je brojne nagrade i nominacije, uključujući i dve nominacije za Zlatni globus. Gledaćemo je i u ulozi Harper Li u filmu „Ozloglašeni“.

Oficijelni sajt: