Loše vaspitanje

Žanr: drama/triler
Trajanje: 105 min.
Originalni naziv: La mala educacion
Engleski naziv: Bad education

SINOPSIS

Madrid, 1980. Enrike Goded je uspešan mladi reditelj koji traga za novom pričom. Listajući novine nailazi na tekst o ženi koja se u zoološkom vrtu na Tajvanu bacila u bazen pun krokodila. Dok su je krvoločne životinje kasapile, žena ih je grlila ne puštajući od sebe ni glasa.

Neočekivano, Enrikeu u posetu dolazi osoba koja se predstavlja kao njegov školski drug Ignasio i nudi mu kratku priču inspirisanu njihovim detinjstvom i danima koje su proveli u školi. Enrike u mladom čoveku ne prepoznaje Ignasija, dečaka sa kojim je pre mnogo godina otkrivao ljubav, filmsku umetnost, ali i strah, represiju i licemerstvo.

Zainteresovano čita priču i ne znajući da u rukama ima materijal za svoj sledeći film. Interesovanje za priču koja ga vraća u prošlost, ali i za misterioznog stranca dovodi ga do saznanja da je pravi Ignasio mrtav već tri godine. Želeći da zna razloge zbog kojih se neznanac lažno predstavlja i zbog čega je njegov prijatelj Ignasio mrtav, Enrike se upušta u avanturu ne pitajući za cenu.

Priča je pretočena u scenario i počinje snimanje filma. Poslednjeg dana na setu se pojavljuje još jedan misteriozan čovek – otac Manolo, takođe čovek iz prošlosti, koji ima zapaženo mesto u Enrikeovoj i Ignasijevoj priči. Stari znanac nudi odgovore na sva pitanja koje Enrike želi da zna. Slušajući ga, Enrike se oseća kao žena koja se baca u bazen pun krokodila i grli ih dok oni otkidaju njeno meso.

O FILMU

Almodovar se i ranije igrao „crnim filmom“, najviše u ostvarenju „Živo meso“ iz 1997. godine. Njegov najnoviji film, „Loše vaspitanje“, karakteriše stil delirijuma, strmoglavo dubok i ponovo osmišljen. Ovo je višeslojan mračan pogled na laži koje su ljudi spremni da ispričaju sebi i drugima ne bi li ostvarili svoje fantazije.

O REŽISERU

Pedro Almodovar (reditelj)
Rođen je u srcu La Manče pedesetih godina prošlog veka. Filmografija: „Pepi, Luci, Bom“, „Labyrinth of Passion“ (1982), „Dark Habits“ (1983), „What Have I Done to Deserve This?“ (1984), „Matador“ (1986), „Law of Desire“, „Žene na ivici nervnog sloma“, „Veži me“ (1989), „Visoke potpetice“ (1991), „Kika“ (1993), „Cvet moje tajne“ („The Flower of My Secret“, 1995), „Živo meso“ („Live Flesh“), „Sve o mojoj majci“, „Pričaj sa njom“ („Talk to her“).

O GLUMCIMA

Gael Garsija Bernal (Anhel/Huan/Zahara)
Rođen je u Meksiku. Sinu glumaca svet filma postao je blizak kada je bio još veoma mali. Od početka karijere (u televizijskoj seriji „Teresa“) učestvovao je u produkcijama različitih zemalja: Meksiko, Španija, Engleska. Studirao je na „Central School of Speech and Drama“ u Londonu.

Njegovi najznačajniji filmovi su „Amores Perros“ (Alehandro Gonzalez-Inaritu), „Bez vesti od Boga“ („No News From God“), „I ja tebi kevu“ („And Your Mother Too“ – Alfonso Kuaron), „Vidas privadas“ i „The Crime of Father Amaro“ (Karlos Karera). Ove godine, pored filma „Loše vaspitanje“, svetska publika imala je priliku da ga gleda i u filmu „Dnevnik motocikliste“ („The Motorcycle Diaries“) reditelja Voltera Sejlsa.

Dobitnik je „Marčelo Mastrojani nagrade“ na Filmskom festivalu u Veneciji 2001. godine za ulogu u filmu „I ja tebi kevu“.

Fele Martinez (Enrike)
Rođen u Alikanteu pre 29 godina, Fele Martinez je jedan od nezaobilaznih lica u „mladom španskom filmu“. Po dolasku u Madrid, gde je pohađao „Real Escuela Superior de Arte Dramatico“, nastavio je sa usavršavanjem u privatnoj školi Antonija Madona.

Nagrađen je „Goja nagradom“ za najbolju mušku ulogu u filmu „Thesis“ reditelja Alehandra Almenabara 1996. godine. Glumio je u više od 20 filmova, od kojih je, pored već navedenih, najznačajniji „Open Your Eyes“.

Nedavno se oprobao i u pozorištu tumačeći sa velikim uspehom alterego Vudija Alena u komadu „Play It Again, Sam“.

Danijel Himenez-Kačo (otac Manolo)
Španac po rođenju, Danijel je uspeo da kombinuje sve vrste glumačkog posla u svojoj dugogodišnjoj karijeri. U pozorištu je nastupao u komadima Judžina O“Nila, Pitera Nikolsa i sl. Igrao je u filmovima proslavljenih reditelja, ali i debitanata sa obe strane Atlantika. Njegova filmografija uključuje naslove kao što su: „Chronos“, „Miracle Alley“, „Nobody Will Speak of Us When We“re Dead“, „Deep Crimson“, „Jealousy“, „No Shame“, „Aro Tolbukhin in the Mind of a Killer“.

Dobitnik je nagrade „Arijel“ za najbolju mušku ulogu u dva filma: „Deep Crimson“ i „Aro Tolbukhin in the Mind of a Killer“, kao i „Ondas nagrade“ za kreaciju u ostvarenju „No Shame“.

Ljuis Omar (Manuel)
Rođen u Barseloni pre 47 godina, Omar je radio u pozorištu, kome je posvetio najveći deo svoje dugogodišnje karijere, ali i na televiziji i filmu. Jedan je od osnivača teatra Ljiure i njegov direktor u periodu od 1992. do 1998. godine. Glumio je i režirao više od 30 pozorišnih predstava u tom pozorištu.

Oficijelni sajt: