Matrix Revolutions

Žanr: akcija, triler, naučna fantastika
Trajanje: 138 min.
Premisa: sve što ima početak – ima i kraj.

SINOPSIS

Nakon putovanja u stvarni svet u filmu „The Matrix Reloaded“, Neo (Kijanu Rivs) našao se između sveta Matriksa i sveta mašina. Dok se Triniti (Keri-En Mos) trudi da održi budnim Neovo komirano telo, Morfeus (Lorens Fišbern) shvata da je Neo, u koga je uložio ceo svoj život i poverenje, potpuno drugačiji sistem kontrole koji je izumeo arhitekta Matriksa. U filmu „The Matrix Revolutions“, finalnom eksplozivnom nastavku trilogije „Matriks“, epski rat između čoveka i mašina doživljava svoj vrhunac: vojska Zion, koju vode hrabri ljudi volonteri kao što su Zi (Nona Gej) i Kid (Klejton Votson), očajno se bori da zaustavi invaziju mašina. Uz pomoć Niobe (Džada Pinket Smit), Neo i Triniti odlučuju da otputuju dalje nego što se bilo koji čovek usudio – rizično putovanje iznad zemlje, preko uništenih delova zemlje, u srce zlog Grada mašina. U ogromnom mehanizovanom gradu Neo se suočava sa neverovatnom moći sveta mašina – Deus Ex Machina – shvata da sudbina dveju civilizacija neizbežno zavisi od njega i njegovog suprotstavljanja Smitu.

U trećem, poslednjem, delu Neo (Kijanu Rivs), Triniti (Keri-En Mos) i Morfeus (Lorens Fišbern), zajedno sa svojim saborcima, nastavljaju da se bore sa mašinama koje su sistematski zarobile ljudsku rasu u Matriksu. Svestan svoje snage, Neo shvata da je on superljudska figura sposobna da načini neverovatne podvige i vidi kodove ljudi i stvari sa kojima dolazi u kontakt. U isto vreme, sve je više ljudi koji se bore za to da žive u stvarnom svetu i koji su probuđeni iz Matriksa. Njihov broj sve više raste, a mašine napadaju Zion, centar ljudskog otpora, poslednji grad iz realnog sveta.

O FILMU

Ovo je jedan od najvećih multimedijalnih filmskih projekata koji su ikada urađeni kada je tehnika u pitanju. Na filmu su za specijalne efekte bili uporedo zaduženi „Animal Logic“, „Extra Digital“, 2D/3D dizajner Sergej Čadilof (Sergei Chadiloff), 2D dizajner Karen Harborou (Karen Harborow) i koordinator za grafički dizajn Adam Mekulok (Adam MekKulok). Jedan od noviteta trećeg dela je svakako brod „Nabukodonosor“, u kome se nalaze interaktivni ekrani. Napraviti tako složen sistem, koji savršeno funkcioniše, predstavljalo je spektakularno iskustvo za sve umetnike i saradnike. Na samom setu bilo je sistemski povezano 78 ekrana, a bilo ih je još 10-15 u kontrolnoj sobi. Baza ovog sistema bio je „AMX“ sistem, vrsta touch panel sistema. „AMX“ je „LCD“ ekran sa kompjuterskim i video-ulazom ugrađenim u memoriju. Ima sopstvenu tastaturu kao neku vrstu mini-kompjutera na ekranu. Sistem je bio sledeći: glumac dodirne ekran, ta tačka se registruje i izvrši se komanda data tim nalogom. Zato se u filmu vide glumci kako dodiruju ekran, dodiruju dugmad i aktiviraju nešto. To je umnogome olakšalo rediteljev posao: sve što snimaju kamere A i B – pritiskom na jedno dugme automatski je moglo da se prikaže na nebrojeno mnogo ekrana i da se kombinuje na licu mesta.

Lari i Endi Vahovski su 1999. godine stvorili „The Matrix“, koji je publiku zadivio ne samo vizuelnim efektima i provokativnom akcijom već i pričom o realnosti, identitetu, našim izborima, snazi i slabosti. Maja 2003. izašao je nastavak – „The Matrix Reloaded“; pisci i reditelji su detaljnije ušli u sagu ove mitologije i predstavili nove vizuelne efekte i tehnologiju. „The Matrix Reloaded“ zaradio je preko 735 miliona dolara u svetu. „Druga važna tema trilogije je – evolucija“, kaže Kijanu Rivs. „U prvom delu, mašine se bore sa ljudskim bićima, koja su zarobljena u svetu Matriksa. U nastavcima „Reloaded“ i „Revolutions“, vidi se perspektiva mašina – kreirani programi koji pokušavaju da se sakriju u Matriks; suština je u tome da ljudi, programi i mašine moraju da pronađu način da sarađuju kako bi preživeli.“ Vizuelni i intelektualni koncepti koji su predstavljeni u trilogiji „The Matrix“ napredovali su u drugom delu „The Matrix Reloaded“, a kulminirali su u poslednjem eksplozivnom nastavku – „The Matrix Revolutions“. „Poslednjim filmom trilogije braća su predstavila veoma moćan završetak priče“, kaže producent Džoel Silver. „Oni su rešili Neovo putovanje na način koji je emotivan, inteligentan, komičan i zabavan i nudi vam istinski koncept o svemu.“ Džon Gaeta, supervizor za vizuelne efekte, nagrađen Oskarom za „The Matrix“, otpočeo je rad na naredna dva filma u martu 2000. u produkcijskoj kući ESC („Escape“). Sa svojim timom stvorio je preko 1.300 vizuelnih efekata za „The Matrix Reloaded“ i oko 800 više za najnoviji „Matriks“. Stvaranje poslednja dva filma zahtevalo je tehnike koje još uvek ne postoje. Vahovski i Gaeta odlučili su da stvore tehnike koje niko neće moći da kopira.

Kompanije „Warner Bros. Pictures“ i „Village Roadshow Pictures“ odlučile su da završni deo trilogije „Matriks“ – „Matrix Revolutions“ premijerno prikažu 5. novembra u istom trenutku svuda u svetu. Ova odluka omogućiće da fanovi vide film u isto vreme, i to u 6.00 u Los Anđelesu, u 9.00 u Njujorku, u 14.00 u Londonu, u 17.00 u Moskvi i u 23.00 u Tokiju i u još 50 zemalja sveta u odgovarajuće vreme. U skladu sa tim, i u Beogradu će publika imati prilike da premijerno pogleda film istog dana u 15.00 časova, na „Sinemaniji“ u Centru „Sava“.

O GLUMCIMA

Kijanu Rivs (Neo)
Najpoznatiji je po ulogama u megahitovima: „Matriks“, „Matriks Reloaded“ i „Brzina“ („Speed“). Njegov rad obuhvata i uloge u filmovima: „Slatki novembar“, „Dar“, „Đavolov advokat“, „Mali Buda“, „Drakula“, „Moj privatni Ajdaho“, „Tune In Tomorrow“, „Džoni Mnemonik“, „Lančana reakcija“ i „Feeling Minnesota“.

Keri-En Mos (Triniti)
Prvi veliki filmski proboj načinila je u filmu „Matriks“. Nakon toga, glumi u filmovima: „The Crew“, „Red Planet“, „Čokolada“ („Chocolat“) i „Memento“, za koji je dobila nezavisnu Spirit nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu.

Lorens Fišbern (Morfeus)
Nagrađivan je za svoj rad i u pozorištu i na filmu, a za ulogu Ajka Tarnera u biografskom filmu „What“s Love Got To Do With It“ bio je nominovan za Oskara. Igrao je Otela pored Keneta Brane u istoimenom filmu.

Monika Beluči (Persefona)
Najpoznatija je po svojoj ulozi Malene u istoimenom filmu Đuzepa Tornatorea. Započela je karijeru kao model dok je studirala prava na Univerzitetu u Peruđi. Svoj filmski debi ostvarila je ulogom u filmu „La Riffa“.

Oficijelni sajt: