Žanr: Komedija
Trajanje: 83 min
Glavne uloge: | Fab Filippo („The Life Before This“), Marya Delver („Dirty“), Don McKeller („Exotica“), Gordon Currie („The Fear: Resurrection“) |
Scenario: | Gary Burns, James Martin |
Producent: | Shirley Vercruysse |
Režija: | Gary Burns („Fuck Coke“) |
SINOPSIS
Sandra, Tom, Kurt i Rendi opkladili su se ko će najduže da izdrži a da ne izađe napolje na svež vazduh, i svi su u opkladu uložili svoju mesečnu platu. Ideju je moguće sprovesti u delo jer žive i rade u centru Kalgarija, gde su sve poslovne zgrade, stambene zgrade i tržni centri povezani staklenim hodnicima, tako da ljudi mogu ceo život da provedu bez dodira sa spoljnim svetom.
Tom je pripravnik, nezadovoljan svojim poslom, ali srećom, imun na tehnike indoktrinacije svojih nadređenih. On je centralna ličnost i intelektualni katalizator filma.
Sandra je dobila unapređenje i njen novi posao je da prati osnivača velike kompanije u kojoj rade, senilnog kleptomana, da bi ga sprečila u krađama. Kako vreme odmiče, ona postaje sve više klaustrofobična i umišlja kako je vazduh unutra zagađen.
Kurt pokušava da iskoristi emotivno rastrojenu koleginicu Viki da bi ostvario svoju ogromnu želju za seksom, a Rendi posmatra ljude i smišlja na koju životinju liče da bi prekratio vreme.
U toku je 24. dan opklade. Svi imaju sopstvene probleme, bore se sa recikliranim vazduhom, brzom hranom i osećanjem nedostatka slobode. Učestvovanje u suludoj igri dovelo ih je na ivicu mentalne eksplozije.
REČ KRITIKE
„Waydowntown“ je nesumnjivo savršen film, šarmantan i originalan. Glumci su odlični i svoje uloge igraju jednako dobro kao što Geri Berns piše i režira. Komedija nastaje na osnovu tragičnih situacija, a ispod duhovitih zapleta kriju se veoma ozbiljne teme, kao što su urbano otuđenje i ljudska ravnodušnost.
Brus Kerkland – Toronto Sun
Geri Berns veoma vešto opisuje unutrašnji svet Kalgarija, ali i mnogih drugih velikih gradova na fascinantan ali i zastrašujući način. Visoke, bezlične zgrade prepune su kamera za nadgledanje i neurotičnih, napetih ljudi.
Danijel Stajnhart – Film Journal International
Geri Berns je uspeo da od svakodnevnih situacija napravi inteligentnu satiru. „Waydowntown“ je pretvorio u ubedljivu i istovremeno zabavnu optužbu urbanog života, koji nam uništava duše.
Barbara Gosloski – Box Office Online
Berns nam izuzetno dobro predstavlja hladnu, klaustrofobičnu gradsku sredinu. Koristi bolesno plave, zelene i žute boje, i na taj način nam savršeno dočarava fluorescentni pakao jedne poslovne zgrade. Osećaj zarobljenosti u takvom veštačkom okruženju prenosi se i na gledaoce, jer okolinu posmatramo Tomovim očima. Tom je iznad sveg tog haosa i njegove povremene halucinacije nas vode kroz film. Dijalozi naglašavaju uobičajene savremene međuljudske odnose – besmislenu komunikaciju.
Erin Ouk – Exclaim!
NAGRADE
Međunarodni filmski festival u Torontu – najbolji kanadski film
NOMINACIJE
Oficijelni sajtovi:
Premijera: FEST 2002, nakon čega film ulazi u redovan bioskopski repertoar
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com