Moj firer – istinska priča o Adolfu Hitleru

Žanr: komedija, drama, ratni
Trajanje: 89 min.
Zemlja porekla: Nemačka

SINOPSIS
Dana 25. decembra 1944. Berlin je u ruševinama i čini se da je rat u potpunosti izgubljen. Ministar propagande dr Jozef Gebels (Silvester Grot) svestan je da je zemlji potrebno neko ohrabrenje i već ima ideju: firer (Helge Šnajder) će održati vatreni novogodišnji, koji će se prenositi u celoj zemlji, i koji će svojim žarom da mobiliše ljude i vrati im volju za ratovanjem. Kulisa će biti crtež netaknutog Berlina u njegovom punom sjaju.
Problem je u tome što je Adolf Hitler samo senka svoje pređašnje veličine. Demoralisan i depresivan, krije se u svojoj kancelariji i izbegava kontakt s javnošću. Jedini čovek koji može da mu pomogne je Jevrejin, glumac Adolf Grinbaum (Ulrih Mihe), koji mu je držao časove glume na početku njegove političke karijere.
Zapanjenog Grinbauma izvlače iz koncentracionog logora Zaksenhauzen i dovode u predsedničku kancelariju. Pre nego što će ga Gebels primiti i otkriti mu svoj plan, Grinbauma prvo šalju pod tuš i daju mu sendvič sa sirom i – šunkom. Nakon što čuje o čemu se radi, on prihvata zadatak, ali pod uslovom da njegova supruga Elza (Adrijana Altaras) i deca Adam, Judit, Jakob i Beni budu pušteni iz logora i žive s njim. Gebels nevoljno prihvata.
Na početku neobične saradnje Grinbaum, koji mora da se opravda svojoj porodici koja nikako ne može da shvati zašto ne iskoristi savršenu priliku da ubije firera, „propiše“ Hitleru nošenje trenerke i vežbe opuštanja. Međutim, već prvi dan počinje incidentom – firer je isprovocirao svog instruktora rečima: „Zašto se ne branite? Zašto se Jevrejin ne brani?“, a iznervirani Grinbaum ga je tako tresnuo da se ovaj onesvešćen srušio na pod. Grinbaum je uveren da mu je sudbina zapečaćena, ali kad dođe sebi, Hitler prelazi preko incidenta. Međutim, obojica znaju da sve što se dešava pažljivo prate Gebels, Šper (Štefan Kurt), Himler (Ulrih Noeten) i Borman (Udo Krohvald). Albert Šper je posebno zabrinut zbog toga šta Jevrejin radi fireru, i jedva da može da izdrži da posmatra to ponižavanje.
U međuvremenu, Grinbaum počinje s psihoterapijom kojom vraća Hitlera u teško detinjstvo. Savršena prilika se ukazuje kad diktator zatvori oči: Grinbaum nečujno zgrabi gvozdeni teg za papire i spremi se da zada smrtonosan udarac, ali baš u tom trenutku naviru Hitlerova traumatična sećanja i nateraju mu suze na oči. Iza maske bezdušnog monstruma Grinbaum prvi put nazire jadnog čoveka i spušta svoje oružje. Zajednički rad se nastavlja, baš kao i emocionalna vrteška i stalna izmena moći između „velikog“ firera i „beznačajnog“ Jevrejina. Međutim, Grinbaum počinje da shvata da je i te kako važan i zahteva veću cenu – oslobađanje svih zatvorenika iz Zaksenhauzena.
Gebels je van sebe od besa zbog te ucene, pa šalje Grinbaumovu porodicu nazad u logor. Problem je u tome što Hitler odbija drugog učitelja i zahteva da mu vrate „njegovog Jevrejina“, pa je Gebels prisiljen da popusti i vrati Grinbauma, obećavajući da će udovoljiti njegovim zahtevima. Međutim, Gebels i Himler planiraju ubistvo oslabljenog firera tako što će postaviti bombu ispod pozornice, a krivicu svaliti na Grinbauma. I instrukcije su sve žešće. Grinbaum tera Hitlera da puzi na sve četiri i laje kao pas. Nikakvo poniženje nije preterano za firera, koji sve češće izražava svoja najdublja osećanja i otkriva sva poniženja koja je pretrpeo od oca. Njegove pristalice su sve zabrinutije zbog takvog razvoja događaja, ali ih Gebels uverava da firer ne pravi budalu od sebe, nego uči najmodernije glumačke tehnike.
Albert Šper, koji je prisluškivao Gebelsa, ali je razumeo samo deo razgovora, upozorava Hitlera (koji se opušta u penušavoj kupki) na navodni Grinbaumov plan da ga ubije. Isprva Hitler ne želi da veruje, ali se još iste večeri suočava s Grinbaumom, koji ga ubrzo uverava u apsurdnost takve optužbe. Hitlerovo raspoloženje se brzo menja i diktator počne da plače uz Grinbaumov krevet: „Tako sam usamljen… Nova godina… Međunarodni odnosi… Izgubljeni su toliki životi…“, i kao dete se uvuče ispod pokrivača. Elza Grinbaum prvo otpeva Hitleru jevrejsku uspavanku, a zatim mu na lice čvrsto pritisne jastuk. U poslednjem trenutku suprug je ipak zaustavi: „Radiš isto ono što radi i on – ubijaš bespomoćno ljudsko biće.“
Sledećeg jutra sviće veliki dan Hitlerovog govora. Za vreme priprema i uređivanja za emitovanje, slučajno je obrijano pola Hitlerovih brkova. To ga toliko obeshrabri da ostane bez glasa. Sada Grinbaum, koji je skriven ispod pozornice s mikrofonom, mora da izrecituje vatreni govor dok firer otvara usta i mahnito gestikulira s govorničke bine. Sve je u redu dok Grinbaum ne počne da odstupa od napisanog i uvežbanog govora, dajući jedno sasvim drugo tumačenje situacije u Nemačkoj. Budući da izgleda kao da reči izlaze iz Hitlerovih usta, gomila ostaje vidno zapanjena…
O FILMU
O vremenu Hitlerove vladavine Nemačkom nikad nije rečeno ništa smešno, ali ovaj film će to promeniti. Režiser Deni Levi predstavlja svoju izmišljenu, subjektivnu i provokativno odvažnu interpretaciju istorije. Nakon uspešne nemačko-jevrejske komedije „Alles auf Zucker!“ (koja je osvojila brojne nagrade), Levi opet dokazuje da osetljive teme, kao što je nacionalsocijalizam, mogu da se obrade kroz subverzivan humor, a Levi analitičkom oštrinom bespoštedno ismeva nacističkog vođu. Glumačku ekipu predvode Helge Šnajder, koji briljira u ulozi Adolfa Hitlera, i nagrađivani glumac Ulrih Mihe („Životi drugih“), koji glumi profesora Adolfa Grinbauma.
BELEŠKE REŽISERA
Firer je besmrtan, barem u našim mislima. Traume iz tog perioda bile su povod neverovatnih nagađanja i neprekinutog interesovanja za našu istoriju, što se pokazalo i kroz filmove „Konačni pad“, „Sophie Scholl: The Final Days“, „Podmornica“ i druge. Kad je Spilberg snimio „Šindlerovu listu“, bio sam jedan od „ortodoksnih“ kritičara koji je bio protiv toga da se snima film o holokaustu. Budući da sam Jevrejin, smatrao sam da je takvo prikazivanje muka i poniženja na filmu jedna velika laž i zavaravanje, čak i ako je prikaz realan.
Promenio sam stav posle Beninijevog filma „Život je lep“, u kojem je holokaust apstrahovan i poslužio je kao prizma za tragikomičan prikaz odnosa između sina i oca. Benini ni u jednom trenutku nije pokušao da tvrdi da je njegovo viđenje tog strašnog vremena realno, nego je jednu poetičnu bajku smestio u koncentracioni logor i na taj način pokazao da je neiskvarena mašta neuništiva.
Priča i okolnosti u filmu „Moj firer“ su izmišljeni. Film govori o ljudskoj drami i moralnoj tragediji tog vremena, u kakvoj su okolini i s kakvim etičkim vrednostima su odrastale vođe i sledbenici nacionalsocijalizma, ko su uopšte bili ljudi odgovorni za stravične zločine, ljudi koji su uništili milione života, i kako je uopšte bilo moguće da u tolikoj meri očaraju milione Nemaca da ih prate. Iako je priča izmišljena, psihoanaliza koju sprovodi „terapeut“ Grinbaum zasniva se na činjenicama.
U ruke mi je došla knjiga Alis Miler, jednog od najpoznatijih psihologa današnjice, „For Your Own Good: Hidden Cruelty in Child Rearing and the Roots of Violence“, u kojoj jedno poglavlje govori o Hitlerovom detinjstvu i „crnoj pedagogiji“. Njeno temeljno istraživanje daje opis veze između poniženja koja je doživeo u detinjstvu i njegove kasnije želje za osvetom, koju je sproveo u delo koristeći ceo državni sistem.
Već neko vreme sam se pitao zbog čega niko dosad nije snimio film, komediju ili dramu, o toj vezi. Ja sam kao sredstvo za to hteo da iskoristim komediju, jer verujem da je ona subverzivnija od tragedije. Ona nudi mnogo toga što ne bi bilo moguće izraziti kroz autentičan prikaz te teške situacije. Činjenica je da je Hitler imao učitelja glume pre i nakon što je preuzeo vlast. Njegovo ime bilo je Pol Defrint (autobiografija „Moj učenik Adolf Hitler“), a u filmu je postao Jevrejin Grinbaum.
O GLUMCIMA
Helge Šnajder (Adolf Hitler)
Kao vrlo nadaren učenik je već sa 16 godina počeo da studira klavir, ali je prekinuo studije da bi se bavio drugim stvarima. Godine 1977. počeo je s turnejama kao muzičar i pevač; svirao je klavir kao pratnju uz projekcije nemih filmova, svirao je za radio i televiziju, komponovao je muziku za filmove, sopstvene bendove i ostalo, a 1984. počeo je da nastupa kao muzičar i komičar.
Godine 1989. izdao je prvi album – „Seine Grobt en Erfolge“, a u sledeće tri godine izdao ih je još pet. Šnajder je 1992. postao jedan od najpoznatijih nemačkih umetnika, zahvaljujući albumu „Guten Tach“. Autor je osam knjiga, a 2003. je dobio pohvale za svoj prvi pozorišni komad, „Mendy – Das Wusical“. Posle debija u filmu „Johnny Flash“ (1986), sve više se bavi filmom. Godine 1987. debitovao je kao režiser filmom „Stangenfieber“.
Ulrih Mihe (Adolf Grinbaum)
Studirao je glumu. Karijeru je počeo kao pozorišni glumac. Briljirao je u klasičnim komadima prema delima Getea, Grilparcera i Lesinga, zatim komedijama Karla Šternhajma, Oskara Vajlda i Jasmin Reze. Pored toga, glumio je u više od 50 filmova u bioskopima i na televiziji. Proboj u zemlji mu je donela uloga u filmu Hermana Šohea „Halfte des Lebens“, a svetsku popularnost stekao je filmom Bernharda Vikija „Das Spinnennnetz“ (za koju je dobio Bavarsku filmsku nagradu). Od 1997. godine redovno se pojavljuje u televizijskoj seriji o forenzičarima – „Der Letzte Zeuge“, u ulozi dr Kolmara, za koju je, među ostalima, dobio Nemačku televizijsku nagradu. Poslednji film u kojem je glumio je „Životi drugih“ (2005), a uloga Gerda Vizlera, špijuna Štazija, donela mu je Evropsku filmsku nagradu, Bavarsku i Nemačku filmsku nagradu, i filmsku nagradu „Bernard Viki“ za najboljeg glavnog glumca.
Oficijelni sajt
Mein Fuhrer – Die wirklich wahrste Wahrheit uber Adolf Hitler (2007)
Premijera: 28. jun 2007. godine, Dvorana kulturnog centra i Akademija 28

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com