Most za Terabitiju

Žanr: avantura, drama, fantazija
Trajanje: 95 min.
Premisa: Udahnut život omiljenom romanu

SINOPSIS
Ovo je priča o prijateljstvu između Lesli Berk (Ana Sofija Rob) i Džesa Aronsa (Džoš Hačerson), dvoje osnovaca koji žive u provincijskom gradiću. Oni zajedno stvaraju čarobni svet Terabitije. Lesli i Džes proglašavaju sebe kraljem i kraljicom, svom kraljevstvu daju ime Terabitija i tamo provode mnoge sate pune avantura. Da bi se ušlo u čarobno kraljevstvo skriveno duboko u šumi, prvo se mora preći potok njišući se na konopcu.
O FILMU
Zasnovana na popularnom romanu „Most za Terabitiju“, ova avanturistička fantazija je priča o prijateljstvu, porodici i snazi mašte. Džes Arons (Džoš Hačerson) je autsajder u školi, pa čak i u svojoj sopstvenoj porodici. Celo leto je trenirao da bi postao najbrži u svom razredu, ali postizanje njegovog cilja neočekivano ometa nova devojčica u školi, Lesli Berk (Ana Sofija Rob), koja se takmiči u „trci namenjenoj dečacima“ i pobeđuje. Uprkos neobičnom upoznavanju, dvoje autsajdera ubrzo postaju najbolji prijatelji. Lesli voli da priča fantastične priče o magiji. Džes voli da crta, ali dok ne upozna Lesli, to krije od drugih. Lesli je za Džesa otvorila nov svet mašte. Zajedno oni stvaraju tajno kraljevstvo Terabitiju, čarobno mesto do kojeg se može doći samo njihanjem na starom konopcu iznad potoka u obližnjoj šumi. Tamo prijatelji vladaju kraljevstvom, bore se protiv mračnog gospodara i njegovih stvorenja i smišljaju zavere protiv školskih siledžija. Zahvaljujući prijateljstvu s Lesli, Džes se zauvek menja. Krcat fantastičnim stvorenjima, palatama i prelepim šumama, svet Terabitije oživela je Oskarom nagrađena kompanija za vizuelne efekte „Weta Digital“ („Gospodar prstenova“, „King Kong“).
Džes je jedini dečak u porodici s petoro dece. Njegov otac Džek (Robert Patrik) često odsustvuje od kuće, jer naporno radi da bi zaradio novac za život, a njegova majka je preokupirana njegovim sestrama – nijedan od roditelja nema mnogo vremena za njega. Lesli je novajlija u toj sredini; njena porodica je tu došla u pokušaju da promeni način života, i to im oduzima puno vremena. Njeni roditelji su uspešni umetnici koji je podstiču da bude kreativna i izražajna. Oba deteta su usamljenici koji se ne uklapaju među ostale učenike u školi: Leslini roditelji ne poseduju televizor, a ona nosi vrlo maštovitu odeću, uglavnom ručno bojenu. Džes se potajno veoma zanima za umetnost i sanja o tome da jednog dana postane najbrži trkač u svojoj školi.
U prvom trenutku, Džesu se ne dopada Lesli, naročito kada uništi njegove snove o tome da postane najbrži trkač u razredu, kada nadmaši sve, uključujući i njega, i pobedi u trci namenjenoj dečacima. Ipak, ovo dvoje autsajdera, koji su meta školskih siledžija, konačno postaju dobri prijatelji. Lesli je talentovana i maštovita. Ona često piše tekst za svoju i Džesovu ulogu u njihovom tajnom kraljevstvu. U Terabitiji oni stvaraju svoj raj daleko od stvarnog života i izmišljaju protivnike dok se igraju s psom koji je Džes poklonio Lesli.
Do neočekivane krize dolazi kada Džes ode s gospođicom Edmunds (Zoi Dešanel), svojom profesorkom muzičkog i likovnog, na izložbu u obližnjem gradu, dok Lesli neočekivano ode u Terabitiju sama. Konopac puca dok visi iznad potoka nabujalog od kiše i ona se udavi. Njihovo prijateljstvo se tragično završava ovom prevremenom smrću. To bolno iskustvo budi u Džesu osećanje krivice i patnje koju oseća dok ne uspe da se pomiri s činjenicom. S vremenom, koristeći snagu i hrabrost koje mu je dalo prijateljstvo s Lesli, Džes odlučuje da svetu donese lepotu i radost i počinje da gradi most do Terabitije za svoju sestricu Mej Bel i njene naslednike.
Godine 1976. talentovana i nagrađivana spisateljica Ketrin Peterson dobila je inspiraciju da napiše „Most za Terabitiju“ posle tragične smrti bliskog prijatelja svog sina Dejvida. Da bi pomogla sinu da se izbori s patnjom, napisala je „Most za Terabitiju“. Počela je da piše seriju fantastičnih priča za decu, ali je konačno osmislila mnogo čarobniji svet mitoloških stvorenja koja učestvuju u epskoj borbi između dobra i zla. Knjiga je prvi put objavljena 1977, a 1978. osvojila je nagradu Newbery Medal.
Svojim jakim uticajem na mlade čitaoce „Most za Terabitiju“ dopro je do čitalačke publike širom sveta i postao deo školske lektire i privatnih kolekcija u mnogim zemljama. Terabitija je izmišljeno kraljevstvo u knjizi „Most za Terabitiju“. Slično nazvana, Terebintija je ostrvo u fiktivnom svetu Narnije, usput pomenuto u romanima Č. S. Luisa („Letopisi Narnije“). U knjizi „Most za Terabitiju“ Lesli pominje „Letopise Narnije“ kada daje Džesu priče da bi naučio kako da se ponaša kao kralj.
O REŽISERU
Gabor Čupo (reditelj)
„Most za Terabitiju“ predstavlja rediteljski debi Gabora Čupoa na polju dugometražnih igranih filmova. Čupo je svetski poznat animator i predsednik i suosnivač studija Klaski Čupo, jednog od vodećih nezavisnih studija za animaciju. Rođen u Budimpešti, u Mađarskoj, Čupo je studirao muziku u slikarstvo više godina pre nego što je počeo da se profesionalno bavi animacijom. Napustivši komunističku Mađarsku 1975. u potrazi za boljim prilikama na zapadu, Čupo je s nekoliko svojih kolega prebegao u Austriju kroz železnički tunel. S malo novca prvo je otišao u Zapadnu Nemačku, zatim u Dansku, pa Švedsku, gde je učestvovao u stvaranju prvog švedskog dugometražnog animiranog filma.
Godine 1978. upoznao je američku dizajnerku Arlin Klaski, kojom se iduće godine oženio. Preselili su se u Holivud, gde je Čupo postao animator u studijima Hana Barbera. Njih dvoje su 1981. osnovali sopstvenu kompaniju za animaciju, Klaski Čupo, koju je on vodio. Godine 1988. reditelj Džejms L. Bruks zatražio je od Čupoa da animira strip pod nazivom „Simpsonovi“ za prikazivanje u emisiji „Šou Trejsi Ulman“. Ogroman uspeh koji su postigle te rane epizode dovele su do nastavka rada na seriji tokom tri godine, a to je kompaniji Klaski Čupo donelo svetska priznanja i dve nagrade Emi.
Nastavljajući sa svojim inovatorskim radom, studio je razvio izuzetno uspešnu seriju „Ragrets“, kao i mnoge druge. Neumoran i inventivan, Čupo je proširio polje delovanja kompanije na sve oblasti medija, uključujući reklamne spotove, i konačno 1998. dugometražni film, izuzetno uspešan „The Rugrats movie“ (prvi animirani film van Diznijevog studija koji je zaradio preko 100 miliona dolara), kao i njegov hit nastavak – „Ragretsi u Parizu: film“.
O GLUMCIMA
Džoš Hačerson (Džes Arons)
U svojoj kratkoj, ali izuzetnoj karijeri 13-godišnji Džoš Hačerson je radio s nekim od najboljih glumaca i reditelja u Holivudu. Aprila 2006. pojavio se u ulozi sina Robina Vilijamsa u filmu „Ludo letovanje“ Barija Sonenfelda. Sredinom aprila 2006. okončao je snimanje filma „Most za Terabitiju“, koji je u potpunosti sniman na Novom Zelandu.
Godine 2005. glumio je u filmu Marka Levina i Dženifer Flakert „Mali Menhetn“ s Bredlijem Vitfordom i Sintijom Nikson. Igrao je pored Tima Robinsa u avanturističkom filmu Džona Favroa „Zatura“. Drugi njegovi filmovi su „Kicking and screaming“ uz Vila Ferela i Roberta Duvala. Pozajmio je glas jednom od likova u animiranom filmu Hajaoa Mijazakija „Howl’s moving castle“, koji je bio nominovan za Oskara.
Godine 2004. mladi glumac je sarađivao s Tomom Henksom u hitu „Polarni ekspres“. Na televiziji je glumio u filmovima „Divlji dani“ uz Pitera Folka i „Čudesni psi“, a gostovao je i u serijama „Urgentni centar“ i „Na liniji vatre“. Džošovi hobiji su automobili, kuglanje, fudbal i triatlon. Voli da svira gitaru i oprobava se u pisanju pesama. Živi u Kentakiju s roditeljima i mlađim bratom Konorom.
Ana Sofija Rob (Lesli Berk)
Pre pet godina Ana Sofija je započela karijeru na pozornici u lokalnoj crkvi u Koloradu pred 500 ljudi. Ubrzo potom ovu desetogodišnjakinju će videti milioni u ulozi Opal, pored Džefa Danijelsa u filmu „Zbog Vin-Diksi“ (2005) u režiji Vejna Vanga. Debitovala je u ulozi Ane u filmu Kristi Ekert „Tatin dan“. Glumila je u televizijskom filmu „Samanta: odmor američke devojke“. Godine 2005. pojavila se u filmu Tima Bartona „Čarli i fabrika čokolade“ pored Džonija Depa. Od pete godine takmičila se u gimnastici, osvajala je nagrade u irskom plesu u sedmoj, pojavljivala se na radiju u osmoj, a prvu TV i štampanu reklamu imala je šest meseci kasnije u Denveru. Nedavno smo je gledali u filmu „Žetva“.
Robert Patrik (Džek Arons)
Rođen je u Marijeti, u Džordžiji. Često ga zovu „veteranom čeličnog pogleda“. Kao Džek Arons, još jednom ostvaruje moćnu i zapaženu ulogu. Godine 2005. glumio je Reja Keša, oca legendarnog Džonija Keša, uz Hoakina Feniksa i Riz Viderspun u filmu „Hodaj pravo“, a 2006. je glumio pored Harisona Forda u filmu „Zabranjen ulaz“, pojavio se u filmu „Marinac“ i u ulozi vatrogasca uz Džona Travoltu i Hoakina Feniksa u filmu „Ladder 49“.
Najpoznatiji je po ulozi „T-10000“ u hitu „Terminator 2: sudnji dan“. Drugi njegovi filmovi su „Deca špijuni“ pored Antonija Banderasa, „Svi ti divni konji“ pored Meta Dejmona (a u režiji Bilija Boba Torntona), „Čarlijevi anđeli 2“, „Škola straha“, „Od sumraka do svitanja“, „Zemlja policajaca“ Džejmsa Mangolda, uz Silvestera Stalonea i Roberta de Nira. Glumio je i oca Elvisa Prislija u seriji „Elvis“. Kada ne radi pred kamerom, Robert Patrik producira filmove.
Zoi Dešanel (gospođica Edmunds)
Zoi Dešanel je jedna od najtraženijih mladih glumica u Holivudu. Nedavno se pojavila u hitu „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ sa Semom Rokvelom, Mosom Defom i Džonom Malkovičem. Glumila je uz Vila Ferela u „Vilenjaku“ u režiji Džona Favroa. Debitovala je 1999. u drami Lorensa Kazdana „Mamford“. Potom se pojavila uz Bilija Krudapa, Kejt Hadson i Franses Mekdormand u filmu „Almost famous“ Kamerona Kroua. Drugi njeni filmovi su „Sve prave devojke“, „Abandon“ Stivena Gejgana, „Velika nevolja“ Barija Zonenfelda, „Dobra devojka“ s Dženifer Aniston, „Sumanuti parastos“ pored Debre Vinger, „Winter passing“ pored Eda Harisa i Vila Ferela, „Živi slobodno ili umri, pahuljice“ s Aronom Stenfordom reditelja Majkla Lemana, „Bilo jednom na dušeku“ s Trejsi Ulman i Kerol Barnet.
Njen najskoriji film je romantična komedija „Failure to launch“ s Metjuom Mekonahijem i Sarom Džesikom Parker. Zoi je dobila ime po muškom liku iz Selindžerovog romana „Freni i Zoi“. Veliki deo detinjstva provela je na snimanjima uz svoju majku glumicu Meri Džo i oca Kejleba, Oskarom nagrađenog direktora fotografije. Kaže da je njen otac zaslužan za podsticanje njenog smisla za vizuelno i stil.
Oficijelni sajt:
Bridge to Terabithia (2007)
Premijera: 25. april 2007. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com