Muzika mog srca

Žanr: Drama
Trajanje: 124 min

Dala im je poklon koji oni nisu mogli ni da zamisle. Oni su zadali sistemu udarac koji neće zaboraviti.

SINOPSIS

Svet Roberte Guaspari (Meryl Streep) se srušio kada ju je muž ostavio sa dvoje male dece. Kao i mnoge žene pre nje, Roberta je žrtvovala sopstvenu karijeru zbog karijere svog muža. On je bio u Mornarici i selili su se toliko često da ona jednostavno nije bila u situaciji da zadrži nijedan posao. Nakon njihovog razlaza, zaklela se sebi da će živeti po sopstvenim pravilima; da neće dozvoliti nikome da joj određuje ko je ona i šta je u stanju da postigne.

Roberta je napustila sigurnost svog rodnog gradića i preselila se u jednu od najokrutnijih američkih sredina, u Istočni Harlem. Želela je da najzad dobije šansu da predaje violinu. Nije mogla da ponudi školi preveliko iskustvo, ali je imala talenat, odlučnost i svoje violine. Na početku deca, roditelji i direktorka (Angela Bassett) su bili sumnjičavi. Ali, Roberta je posedovala tako zaraznu strast da su uskoro njeni mladi violinisti počeli da pokazuju neverovatne rezultate – svirali su divnu, uzvišenu muziku.

Deca su se pokazala kao posvećeni, bistri i disciplinovani mladi muzičari. Svake godine, sve više dece se borilo za mesto u Robertinom razredu i svake godine, Roberta je iznova otkrivala briljantnost i potencijale koji su ležali u dušama mladih učenika.

Uprkos njenom uspehu, posle 10 godina podučavanja, školski odbor je odlučio da ukine njen fond. Uz podršku prijatelja i društvene zajednice, ona je krenula u nešto što se niko do tada nije usudio. Krenula je u borbu protiv njihove odluke.

Film „Muzika mog srca“:

2 nominacije za Oskara 2000. godine:

• najbolja ženska uloga i
• najbolja originalna pesma.

O FILMU

Film „Muzika mog srca“ je inspirativna istinita priča o ženi koja, kada je jednom naučila da veruje u sebe, postaje sposobna da nebrojenoj deci da predivan dar; dokazala im je da mogu da postignu sve što žele.

WES CRAVEN – režiser

Režiser Ves Krejven je upućivao izazove publici svojim odvažnim vizijama od prikazivanja njegovog prvog igranog filma „Zadnja kuća levo“, čiji je bio scenarista i režiser, 1972-te godine. Tokom 26 godina otkada je prikazan njegov prvi film, Krejven je mnogo puta dokazao da je filmski stvaralac sa srcem, odvažnošću, humorom – i razuzdanom maštom. Njegovu karijeru karakterišu kako kreativnost tako i komercijalni karakter.

U najnovije vreme, Krejven je režirao fenomenalni hit „Vrisak“ (1996.) i njegov jednako uspešan nastavak „Vrisak 2“ (1997.). On je već 1984-te ponovo otkrio horor žanr za mlade, klasičnim delom „Strava u Ulici brestova“, filmom za koji je sam radio i scenario i režiju. Iako nije režirao nijedan od njegovih pet nastavaka, on je rekonstruisao ovaj žanr deceniju kasnije svojim smelim filmovima „Nova strava Vesa Krejvena“, „Vampir iz Bruklina“ (1995.), „Zmija i duga“ (1998.) i „Prijatelj do smrti“ (1986.); napisao je i režirao „Ljudi pod zvezdama“ (1991.), „Užas“ (1989.), i „Stvorenje iz močvare“ (1980.); napisao je, režirao i uradio montažu za film „I brda imaju oči“ (1975.).

Za televiziju, Krejven je pomogao u stvaranju i produkciji serije „Košmarni kafić“ za NBC. Režirao je filmove za male ekrane „Noćne vizije“, „Stranac u našoj kući“, „Pozivnica za pakao“, „Triler“ i „Casebuster“. Takođe je režirao sedam klasičnih epizoda ponovo snimljene „Zone sumraka“ 1980-te.

Filmom „VRISAK“, 13-tim koji je režirao, Krejven je dostigao novi nivo uspeha. Ovaj odvažan film koji predstavlja žanrovsku prekretnicu, dobitnik Nagrade MTV-a za najbolji film u zemlji je imao preko 100 miliona dolara bruto prihoda. „Vrisak 2“, nastavak sa posebnim odnosom prema nastavcima, takođe je inkasirao 100 miliona dolara bruto prihoda na američkom tržištu. Krejven je nedavno zavšio svoj prvi roman, „Društvo fontana“ koji je objavila kuća Sajmon i Šuster.

Rođen je u Klivlendu, Ohajo, a magistrirao je književnost i filozofiju na Univerzitetu Džon Hopkins iz Baltimora.

GLAVNE ULOGE

MERYL STREEP Sposobnost potpunog uživljavanja u likove koje tumači najvažnija je karakteristika Meril Strip, bilo da se radi o njenom angažovanju na filmu, televiziji ili u pozorištu, gde je prisutna već više od dve decenije. Uloga Roberta-e Guaspari joj je donela sasvim nov izazov – trebalo je da nauči da svira violinu. Počela je sa intenzivnim vežbanjem čim je prihvatila ulogu, što je nešto više od dva meseca od početka snimanja, a nastavila je sa vežbanjem i tokom samog snimanja.

Meril Strip je dva puta dobila Nagradu Akademije, Nagradu najbolje glumice za njeno tumačenje lika majke koja umire od raka u filmu „Jedina prava stvar“. Njen najnoviji projekat je tumačenje lika usedelice u drami „Ples u Lugasi“. Pošto je diplomirala na Vasaru i Jelovoj školi drame, počela je svoju karijeru na pozornici i pojavila se u sedam komada tokom svoje prve glumačke sezone u Njujorku. Dobila je nekoliko nagrada za tumačenje likova u pozorištu.

Debitovala je u filmu „Džulija“, a zatim igrala sa Robertom de Nirom u filmu „Lovac na jelene“. Nakon uloga u filmovima „Menhetn“ i „Zavođenje Džoa Tajnana“, dobila je svog prvog Oskara za ulogu u filmu „Kramer protiv Kramera“. Usledio je niz nezaboranih filmova kao što su „Žena francuskog poručnika“, „Sofijin izbor“, „Silkwood“, „Zaljubljivanje“, „Mnoštvo“, „Van Afrike“, „Mučnina“ i „Ajronvid“.

Zatim je glumila ulogu australijske majke optužene za ubistvo u filmu „Vrisak u tami“, a zatim je malo promenila stil glumeći u komedijama „Đavolica“, „Smrt postaje njena“, „Braneći tvoj život“, „Razglednica iz pakla“. U zadnje vreme, igrala je raznovrsne uloge u filmovima kao što su: „Pre i posle“, „Mostovi okruga Medison“, „Divlja reka“, „Kuća izgubljenih duša“ i „Marvinova soba“.

Za televiziju, Meril je dobila Nagradu EMI za svoj rad u mini seriji „Holokaust“ i istu nagradu za „Pre svega, ne povredi“ u kojoj je bila i koproducent.

ANGELA BASSETT

Anđela Baset igra Janet Williams, odlučnu direktorku škole koja daje Roberti šansu da predaje violinu. Bila je nominovana za Oskara i dobila je nagradu Zlatni globus 1994-te, za tumačenje lika Tine Tarner u filmu „Kakve veze ljubav ima sa tim“. Nedavno je igrala u filmu „Kako je Stela povratila svoj gaj“, filmskoj adaptaciji romana Terija Mekmilana. Pre toga je glumila u drugoj Mekmilanovoj adaptaciji, „Čekajući smrt“. Mogli ste je videti i u filmovima „Vampir iz Bruklina“, „Kontakti“, „Malkolm Iks“, „Mangupi iz komšiluka“, „Čudni dani“, „F/X“ i „Grad nade“.

Igrala je i u nekoliko televizijskih serija i u nekoliko značajnih pozorišnih komada kao što su: „Pad mame Rejniz“, „Vreme obojenih“, „Crna devojka“, „Henri IV“ i drugima. Kao i Meril Strip, diplomirala je na odseku drame Univerziteta Jejl.

AIDAN QUINN

Ejdan Kvin igra Brian Sinclair, starog školskog druga koji pomaže Roberti da povrati samopouzdanje, strast i žestinu. Kvin je igrao sa Sandrom Bulok i Nikol Kidman u „Praktičnoj magiji“, i sa Anet Bening u „U snovima“. Kvinov filmski rad uključuje i uloge u filmovima: „Legende o padu“, „Avalon“, „Frankeštajn“, „Svetlucanje“, „Beni i džon“, „Plejboji“, „Misija“, „Očajnički tražeći Suzan“, „Pod prismotrom“ i drugim. Dobitnik je EMI nagrade za lik žrtve side u „Ranom mrazu“, kao i nominacije Kablovske ACE televizije za svoj rad u „Savršenom svedoku“.

Iza njega je i bogata pozorišna karijera, sa vodećim ulogama u delima Sema Šeparda, kao i u „Hamletu“. Dobitnik je Pozorišne svetske nagrade za svoje brodvejsko tumačenje lika Stenlija Kovalskog u delu „Tramvaj zvani želja“.

GLORIA ESTEFAN

Glorija Estefan je debitovala u „Muzici mog srca“ kao Isabel Vasquez, zdravorazumskoj mladoj učiteljici koja će se sprijateljiti sa Robertom onda kada niko drugi nije imao vremena za nju.

Ova pevačica je dugo vremena podržavala program „Spasimo muziku“, koji se bori za ostajanje muzičkog kao predmeta u državnim školama. Svoj doprinos ovom programu je dala zajedno sa Selin Dion, Šejnom Tvejn, Marajom Keri i Aretom Frenklin na CD-u Dive.

Estefanova je postala superzvezda 1985-te sa grupom Miami Sound Machine, sa kojom je izbacivala hitove više od decenije. Pošto se odvažila da započne solo karijeru, postigla je svoj najveći uspeh širom sveta. 1996-te je dobila Gremi nagradu za svoj album „Otvarajući vrata“, a 1994-te za album „Moja zemlja“. Glorija je takođe primila i dve počasne medalje Kongresa kao i bezbroj drugih priznanja. Ona peva naslovnu pesmu filma „MUzika Srca“.

O PRODUKCIJI

Da bi ova priča zaživela na filmskom platnu, bilo je neizbežno suočiti se sa čitavim nizom velikih izazova. Prvo je trebalo ubediti Robertu Guaspari, koja još uvek živi i radi u Harlemu, da poveri svoju priču filmskim stvaraocima. Po ovoj priči već je bio snimljen dokumentarac pod nazivom „Mala čuda“, koji je zapravo i bio inspiracija za snimanje filma.

Harvi Vajnstin mi je prišao na svečanom ručku povodom nominacije dokumentarnih filmova, priseća se Roberta. Pitao me je da li bih mu dopustila da snimi film o mojoj priči. Bila sam sumnjičava. Nisam želela da se prodam Holivudu. Ali posle susreta sa Vesom (Krejvenom) i ponovnog razgovora sa Harvijem (Vajnstinom), stekla sam poverenje i počela sam da se osećam dobro. Želela sam da priča bude verodostojna, i zaista je to i bila.

I Ves Krejven je imao sopstvene izazove, obzirom da je ova priča predstavljala prekretnicu nakon njegovih horor filmova, među kojima je najpoznatiji „Vrisak“. Krejven opisuje kako su mu prišli Harvi i Vajnstin sa ovim predlogom, koji su ublažili nudeći mu čitavu listu projekata ne-žanrovskih filmova. „Mala čuda“ su jednostavno iskočila pred mene. Bio sam učitelj, jako volim klasičnu muziku, i bio sam obožavatelj dokumentarnih filmova, i Roberte kao nastavnika i čoveka.

Čak se i Guasparijeva iznenadila izborom Krejvena za ovaj projekat, sve dok ga, naravno, nije upoznala. Na početku, bilo mi je čudno da čovek koji pravi horor filmove obradi moju priču. Ali, shvatila sam da je Ves jedno nežno ljudsko biće.

Za pisca scenarija izabrana je Pamela Grej, koja, po rečima Krejvena poseduje inteligenciju, zrelost i smisao za humor, a razume i muškarce i žene i decu. Pamela Grej iznosi svoje prve utiske o školi: „Bila sam kao sunđer, sve sam upijala. Međutim, mog prvog dana sa Robertom, jedno dete je poginulo i cela škola se suočavala sa njegovom smrću. Gledala sam sasvim izbliza kako su se deca ponašala tog dana. Želela sam da nađem način da pokažem težinu njihovog života, mnogo težeg od života ostale dece.“

Sledeći izazov je bio – pronaći glumicu koja će igrati Robertu. Ova uloga je bila vrlo zahtevna ne samo zbog dubine karaktera i spektra osećanja koja je iskusio ovaj lik, već i zato što je glumica morala da svira violinu. Meril Strip je bila na vrhu Krejvenove liste, čiji nijedan film nije videla, ali je čula njegov intervju na svom omiljenom radio programu i bila je vrlo impresionirana i zaintrigirana njegovom ličnošću.

U to vreme, Meril je započinjala snimanje dva filma. Ipak, zahvaljujući istrajnosti i strastvenosti Vajnstina i Krejvena, prihvatila je ulogu. „Sve što jedan glumac želi jeste da bude u rukama nekoga ko ima strasti za ono što radi. Nedavno sam odlučila da neću da radim ništa što za mene nema nekog značaja“, kaže Meril. Bila sam ubeđena da će to biti rad s ljubavlju. Rad je za Meril počeo odmah po prihvatanju uloge – svakodnevno 4-6 sati učenja violine sa nastavnicom Sendi Park.

Kada su počela putovanja radi snimanja filmova „Jedina prava stvar“ i „Ples u Lugasi“, Parkova je putovala sa njom i podučavala je sviranju violine. I tokom snimanja samog filma „Muzika srca“, Meril je vežbala kada god je imala slobodnog vremena između scena. Zato, kako sama kaže, nije mogla da se požali, kao ostali glumci, na dosadu čekanja između scena.

Koordinator za muziku, Luis Divivio je objasnio izuzetnu složenost Merilinog zadatka rečima: „Muzičari retko moraju da pričaju dok sviraju. Ali Meril je morala da priča, glumi, svira i stavlja primedbe. A pošto je trebalo da deluje kao žena koja je takoreći odrasla sa violinom, Meril je morala da ostavi utisak posebnog samopouzdanja dok je držala instrument u rukama“.

Deca su bila regrutovana iz muzičkih škola, uglavnom bez ikakvog glumačkog iskustva. Meril je primetila da deca posebno uživaju u činjenici da je osoba koja glumi njihovu nastavnicu u stvari novopečeni violinista. „Bili su oduševljeni time što je nastavnik svirao gore od njih“, sa osmehom priča Meril Strip. Krejven komentariše da su nekada imali problema sa činjenicom da su deca briljantno svirala, a od njih se očekivalo da sviraju loše. Snalazili bismo se tako što smo ih terali da sviraju violinu na suprotnom ramenu, da sviraju levom rukom, tako što bismo raštimovali njihove žice. „Služili bismo se bilo čim što bi nam palo na pamet“, kaže Krejven. A u grupi je bilo i sedmoro dece koja su imala iskustva sa glumom, ali nikada nisu svirala violinu. Guaspari je preuzela na sebe obavezu da ih podučava. Celokupna snimateljska ekipa je bila fascinirana naporom koji su ova deca ulagala tokom obučavanja i činjenicom koliko im se to dopadalo.

Niko nije bio uzbuđeniji zbog saradnje sa Meril Strip od Glorije Estefan. Ova pop zvezda je već duže vremena želela da se oproba na filmu. U svakom slučaju, nije bila spremna da bude u bilo kakvom filmu a nije ni tražila za sebe ulogu velike zvezde. Ona sama to najbolje objašnjava: „Tražila sam malu ulogu u značajnom filmu.“ Bila je svesna toga da može mnogo da nauči od Meril i zato je pažljivo posmatrala i trudila se svim snagama da nauči što više. „Meril je širokogruda i puna podrške za svakog ko je u njenoj blizini“, kaže Glorija. Meril oseća jednako divljenje prema Gloriji Estefan: „Tako sam ponosna što učestvujem u prvom Glorijinom filmu. Ona je jednostavno jedna široka duša. Kao ženi, divim joj se već dugo vremena… Odradila je sjajan posao.“

U filmu, Glorija igra Izabelu, nastavnicu koja je dala Roberti podršku na samom početku, kada joj je bila najpotrebnija. Njoj nije bilo teško da se uživi u ovu ulogu zahvaljujući sopstvenim saznanjima: „Moja majka je bila godinama nastavnica. Išla sam sa majkom u školu i znala sam šta znači ne samo prenatrpana učionica, već i započinjanje programa koji nije popularan. Majka je morala da traži pomoć finansijera van škole, tako da znam kroz šta je Roberta prolazila i još uvek prolazi. Nadam se da će ovaj film pomoći njenom programu kao i mnogim drugim sličnim školskim programima“.

Trio neverovatnih žena koje glume u „Muzici mog srca“ upotpunjuje sjajna Anđela Baset. Njen stil karakterišu neverovatna snaga i čelična odlučnost. Ona tumači lik Janet Williams, direktorke srednje škole, i upravo takav lik omogućio je njenoj urođenoj čvrstini da se iskaže u svom punom sjaju. Basetova svim srcem veruje u Robertu i njen rad, što joj omogućuje da maksimalno uverljivo odigra ulogu.

Ono što je izvesno je da nijedna od ove tri talentovane glumice nije morala da glumi da bi izrazila uzbuđenje i uznemirenost u sceni koja u filmu predstavlja vrhunac – Festival violine u Karnegi Holu. U njoj Meril Strip ne samo što izlazi na scenu Karnegi Hola, već je u apsolutnoj ulozi vođe – oko nje su učenici, glumci, i najtalentovaniji violinisti sveta, kao što su Isak Perlman i Ajzak Stern. Ovo je bio tek peti put za 108 godina postojanja Karnegi Hola da je u njemu odobreno snimanje filma.

Prvi asistent režije Nik Mastandrea je koordinirao izuzetno vešto ne samo celokupnom ključnom scenom, desetinama violina koje su svirala deca i 10 umetnika svetskog glasa, već i sa 2.000 statista koji su popunjavali crvena somotska sedišta Hola.

Ajzak Stern je proveo 50 godina nastupajući u najuglednijim koncertnim dvoranama, a 1993. je svirao na originalnom Festivalu violine. Snimio je preko 100 ploča i kaseta sa muzikom 63 kompozitora. Predsednik je Karnegi Hola više od 35 godina i dobitnik mnogobrojnih svetskih nagrada i počasnih titula. Njegov rad je predmet dokumentarnog filma „Od Maa Mocartu: Ajzak Stern u Kini“.

Isak Perlman, čija mnoga uspešna izvođenja u Karnegi Holu uključuju i Festival violine, stekao je međunarodni ugled pojavljivanjem u Ed Salivan šou 1958-me. PBS-ov film „Perlman u Rusiji“, o njegovom istorijskom putu u Sovjetski Savez sa Izraelskom filharmonijom, dobio je 1992. god EMI nagradu za najbolji dokumentarni film 1995-te, a EMI ga je imenovao Umetnikom godine.

Arnold Stajnhart je imao svoj solo debi sa Los Anđeleskim filharmonijskim orkestrom u četrnaestoj godini. Zatim je pobedio na Takmičenju mladih Filadelfije i dobio bronzanu medalju Kraljice Elizabete na Međunarodnom takmičenju violinista. Od 1964-te svira prvu violinu u Guarneri String kvartetu. I sam učesnik Festivala violine, Stajnhart je profesor violine na dva univerziteta i jednom institutu. Na svom zadnjem CD-u nastupa sa svojim bratom, pijanistom Viktorom Stajhartom.

Mark O“Konor je po šesti put nominovan za Gremi nagradu a dobitnik je iste za svoj album „Nove nešvilske mačke“. Šest puta uzastopce je proglašavan za muzičara godine u svojoj zemlji. I on je nastupao na Festivalu violine u Karnegi Holu kao i na Koncertu za mir Ujedinjenih nacija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com