Nema zemlje za starce

Žanr: krimi, drama, triler
Trajanje: 123 min.
Nagrade: četiri Oskara – za najbolji scenario, režiju, film i najbolju sporednu mušku ulogu (Bardem)

SINOPSIS
Priča počinje kada Luelin Mos pronađe pikap vozilo okruženo mrtvim ljudima. Tovar heroina i dva miliona dolara i dalje stoje u prtljažniku. Kada uzme novac, Mos povlači za sobom lanac katastrofalnog nasilja, kome čak ni zakon – u liku vremešnog i razočaranog šerifa Bela – ne može da stane na kraj.
I dok Mos pokušava da izbegne progonitelje, naročito misterioznog genijalca koji baca novčić za ljudski život, film se u isto vreme širi s američke krimi drame kako bi obuhvatio teme stare kao Biblija i tako bolno savremene kao jutrošnji novinski naslovi.
O FILMU
Savremena legenda i književni osobenjak, Kormak Makarti, već je bio poznat po svojim neobičnim pričama smeštenim na američki zapad kada je 2003. godine objavio knjigu „Nema zemlje za starce“. Ta knjiga, koja prati jednu od najsloženijih savremenih priča, odmah je postigla velik uspeh. Kao snažan, napet i humorom protkan triler, Makartijeva knjiga koja se ne ispušta iz ruku pripoveda o poštenom čoveku koji naiđe na 2,4 miliona dolara u kešu na teksaškoj granici i za kojim kreće bezglava potera. Ovo je, takođe, i provokativno promišljanje dobra i zla na savremenom zapadu, koji je izrastao u zemlju s više nasilja i bezakonja nego što je to bilo u stara vremena.
U srcu priče leži jedna od Makartijevih najizazovnijih tema, koju je istraživao u deset romana koji su postali klasici: kraj čitavog načina života na zapadu, koji se neumitno i brzo primiče, poslednji bastion časti i pravde protiv skrhanog sveta; ljudska borba protiv mračnih sila; mračna komedija i nasilje modernog doba; igra između iskušenja, opstanka i žrtve i u svemu tome dah ljubavi i nade u svoj toj tmini.
Svi Makartijevi složeni karakteri i simbolične teme sakupljeni su u „Nema zemlje za starce“, pa je bilo jasno da su potrebni filmski stvaraoci koji imaju jednake sposobnosti za bogato, ironično i rezonantno pripovedanje da bi snagu štiva iz knjige preobrazili u upečatljive slike i britki dijalog. Teško je zamisliti bolju kombinaciju od mračnog duha i sumorne čovečnosti Makartijevih likova i braće Džoela i Itana Koena, koji su na američku scenu izleteli klasikom „Blood Simple“ i nastavili da grade neke od najdomišljatijih filmskih priča našeg vremena kroz naslove „Raisin Arizona“, „Milerovo raskršće“, „Barton Fink“ i Oskarom nagrađene filmove „Fargo“, „Čovek koji nije bio tamo“ i „O, brate, gde si“?
Ovim ostvarenjem Koeni se udružuju s Makartijevim glasom – složenim, iznijansiranim, slojevitim i često prožetim humorom – i donose svoju jedinstvenu viziju, a rezultat je izuzetno ubedljiv i akcijom nabijen film. „Ovo je najbliže što možemo da priđemo snimanju akcionog filma“, kaže Džoel. „Ovo je priča o poteri – sa Šugarom koji juri Mosa i šerifom koji im je za petama. Interesantan je u žanrovskom smisu, ali nama je oduvek zanimljiv jer podriva očekivanja žanra.“
O REŽISERU
Džoel Koen i Itan Koen (reditelji)
Džoel je rođen 29. novembra 1954. godine, a Itan 21. septembra 1957. u Sent Luis Parku. Odrasli su u akademskoj porodici – otac im je bio profesor ekonomije na Univerzitetu Minesota, a majka profesor istorije umetnosti. Kao tinejdžeri, braća Koen su kosili travnjake i štedeli novac da kupe super-8 kameru, koju su kasnije koristili u nekoliko svojih filmova, uključujući i „Goli ručak“.
Oni su najslavniji bratski tandem u skorašnjoj istoriji zabave. Iako su prevazišli fascinaciju filmskim žanrovima, naročito ekscentričnim komedijama i film noarom, i mada vole da rade izvan sistema, braća Koen su stekla poštovanje Holivuda. Njihovi filmovi unutar filmova sadrže humoristično kretanje kamere, pejzaže guste teksture i moćne glumce koji kazuju predivno izveštačene dijaloge. I dok se neki žale da braća nisu ništa drugo do uglađeni stilisti, Itan i Džoel Koen su postigli uspeh koji se retko sreće u sferi zabave – da snimaju filmove bez ikakvog mešanja sa strane.
Oficijelni sajt

• No Country for Old Men (2007)

Premijera: FEST 2008. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com