Ni ne slutite koliko je blagotvorno gledanje HOROR filmova

Prema magazinu Healthline gledanje horor filmova moglo bi blagotvorno da deluje na psihu ljudi i ublaลพi simptome stresa i anksioznosti, jer sa stanoviลกta psihologa izaziva „suoฤavanje sa strahovima“ ลกto je najbolji naฤin da se oni i pobede.

ฤŒudoviลกta ispod kreveta, zombiji koji se diลพu iz groba i manijaci koji drลพe motornutesteru nisu baลก prve stvari koje padaju na pamet kada pokuลกavate da smirite svoj um. Ipak, za mnoge ljubitelje horor filmova deo privlaฤnosti „kinematografije straha“ je pronaฤ‡i odreฤ‘en stepen utehe i udobnosti smeลกten u uzbuฤ‘enjima.

U intervjuu za dokumentarni film „Fear in the Dark“ (1991.) hvaljeni reลพiser Ves Krejven je izjavio da „horor filmovi ne stvaraju strah, nego ga oslobaฤ‘aju“. Iako saลพeta, Krejvenova poruka je ipak govorila o slojevitoj istini: suoฤavanje sa stvarima koje nas plaลกe moลพe biti liฤni oblik katarze.

Viลกe nego samo tumaฤenje modela „suoฤavanja sa svojim strahovima“, sadrลพani adrenalin horor filma mogao bi zapravo da bude dobar za mozak proseฤnog gledalaca.

„Tridesetih godina postojala je velika zabrinutost zbog toga ลกta ljudi konzumiraju i da li ih to mijenja – posebno kod dece“, rekao je Edru Skahil, docent na katedri za engleski jezik na Univerzitetu Colorado za Healthline.

Ali kako je film nastavio da utiฤe na popularnu kulturu, nauฤnici su poฤeli da menjaju svoje miลกljenje o tome kako je prihvaฤ‡en.

Izgradnja otpornosti

„Danas imamo ono ลกto bismo nazvali ‘teorija surogat majฤinstva’, koja u osnovi kaลพe da nam horor filmovi omoguฤ‡avaju, na neki naฤin, da kontroliลกemo svoj strah od smrti tako ลกto nam pruลพaju to iskustvo koje u biti nije stvarno“, kazao je Skahil.

Objasnio je da nam naลกe telo govori da smo u opasnosti, ali znamo da smo na seidลกtima u bioskopu ili u svojim dnevnim sobama sigurni.

„Dopustiti sebi suoฤavanje sa strahom u sigurnom okruลพenju zapravo moลพe biti proces terapije“, dodao je Skahil.

Prema Kurtu Oakliju, osnivaฤu „Oaklee“ Psihoterapije u San Francisku, „surogat iskustvo“ sa horor filmovima sliฤno je praksi terapije izloลพenosti, gde se pacijentu u kontrolisanom okruลพenju predoฤuju stresori kako bi se smanjio njihov uticaj.

„Horori nas zapravo mogu nauฤiti kako se bolje nosimo sa stresom u stvarnom svetu. Tokom stresnog filma, namerno se izlaลพemo nadraลพajima koji izazivaju nelagodu. Obiฤno se ne upuลกtamo u iste nezdrave mehanizme suoฤavanja koje koristimo u stvarnom ลพivotu. Nauฤimo kako da se nosimo sa stresom u ovom trenutku. Ova praksa moลพe da koristi kao pomoฤ‡ u upravljanju svakodnevnim stresovima i strahovima“, pojasnio je Oakli.

Oakli je ukazao i na istraลพivanje iz 2020. objavljeno u ฤasopisu NeuroImage, koje je otkrilo da horor filmovi zaista mogu da pokrenu krug straha naลกeg tela, stvarajuฤ‡i reakciju „bori se ili beลพi“ baลก kao ลกto to moลพe zastraลกujuฤ‡i dogaฤ‘aj u stvarnom ลพivotu.

Zbog toga horor filmovi mogu i negativno da utiฤu na neke ljude, posebno na one koji su osetljiviji, jer ono ลกto gledaju na ekranu moลพe da poveฤ‡a oseฤ‡aj stresa i panike.

Ali, za druge neprestano oslobaฤ‘anje napetosti koja je srลพ gledanja horor filmova moลพe da pomogne u oslobaฤ‘anju od stresa iz svakodnevnog ลพivota, ostavljajuฤ‡i ih osnaลพenijima i izdrลพljivijima.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com