Prema magazinu Healthline gledanje horor filmova moglo bi blagotvorno da deluje na psihu ljudi i ublaลพi simptome stresa i anksioznosti, jer sa stanoviลกta psihologa izaziva „suoฤavanje sa strahovima“ ลกto je najbolji naฤin da se oni i pobede.
ฤudoviลกta ispod kreveta, zombiji koji se diลพu iz groba i manijaci koji drลพe motornutesteru nisu baลก prve stvari koje padaju na pamet kada pokuลกavate da smirite svoj um. Ipak, za mnoge ljubitelje horor filmova deo privlaฤnosti „kinematografije straha“ je pronaฤi odreฤen stepen utehe i udobnosti smeลกten u uzbuฤenjima.
U intervjuu za dokumentarni film „Fear in the Dark“ (1991.) hvaljeni reลพiser Ves Krejven je izjavio da „horor filmovi ne stvaraju strah, nego ga oslobaฤaju“. Iako saลพeta, Krejvenova poruka je ipak govorila o slojevitoj istini: suoฤavanje sa stvarima koje nas plaลกe moลพe biti liฤni oblik katarze.
Viลกe nego samo tumaฤenje modela „suoฤavanja sa svojim strahovima“, sadrลพani adrenalin horor filma mogao bi zapravo da bude dobar za mozak proseฤnog gledalaca.
„Tridesetih godina postojala je velika zabrinutost zbog toga ลกta ljudi konzumiraju i da li ih to mijenja – posebno kod dece“, rekao je Edru Skahil, docent na katedri za engleski jezik na Univerzitetu Colorado za Healthline.
Ali kako je film nastavio da utiฤe na popularnu kulturu, nauฤnici su poฤeli da menjaju svoje miลกljenje o tome kako je prihvaฤen.
Izgradnja otpornosti
„Danas imamo ono ลกto bismo nazvali ‘teorija surogat majฤinstva’, koja u osnovi kaลพe da nam horor filmovi omoguฤavaju, na neki naฤin, da kontroliลกemo svoj strah od smrti tako ลกto nam pruลพaju to iskustvo koje u biti nije stvarno“, kazao je Skahil.
Objasnio je da nam naลกe telo govori da smo u opasnosti, ali znamo da smo na seidลกtima u bioskopu ili u svojim dnevnim sobama sigurni.
„Dopustiti sebi suoฤavanje sa strahom u sigurnom okruลพenju zapravo moลพe biti proces terapije“, dodao je Skahil.
Prema Kurtu Oakliju, osnivaฤu „Oaklee“ Psihoterapije u San Francisku, „surogat iskustvo“ sa horor filmovima sliฤno je praksi terapije izloลพenosti, gde se pacijentu u kontrolisanom okruลพenju predoฤuju stresori kako bi se smanjio njihov uticaj.
„Horori nas zapravo mogu nauฤiti kako se bolje nosimo sa stresom u stvarnom svetu. Tokom stresnog filma, namerno se izlaลพemo nadraลพajima koji izazivaju nelagodu. Obiฤno se ne upuลกtamo u iste nezdrave mehanizme suoฤavanja koje koristimo u stvarnom ลพivotu. Nauฤimo kako da se nosimo sa stresom u ovom trenutku. Ova praksa moลพe da koristi kao pomoฤ u upravljanju svakodnevnim stresovima i strahovima“, pojasnio je Oakli.
Oakli je ukazao i na istraลพivanje iz 2020. objavljeno u ฤasopisu NeuroImage, koje je otkrilo da horor filmovi zaista mogu da pokrenu krug straha naลกeg tela, stvarajuฤi reakciju „bori se ili beลพi“ baลก kao ลกto to moลพe zastraลกujuฤi dogaฤaj u stvarnom ลพivotu.
Zbog toga horor filmovi mogu i negativno da utiฤu na neke ljude, posebno na one koji su osetljiviji, jer ono ลกto gledaju na ekranu moลพe da poveฤa oseฤaj stresa i panike.
Ali, za druge neprestano oslobaฤanje napetosti koja je srลพ gledanja horor filmova moลพe da pomogne u oslobaฤanju od stresa iz svakodnevnog ลพivota, ostavljajuฤi ih osnaลพenijima i izdrลพljivijima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com