Ničija zemlja

Žanr: Ratna drama

SINOPSIS

Priča o dva vojnika, Čikiju i Ninu, Bosancu i Srbinu koji su se zatekli između neprijateljskih linija, ni na čijoj zemlji, za vreme konflikta u Bosni, 1993. godine. Dok Čiki i Nino pokušavaju da smisle kako da se izvuku iz neprilike, hrabri narednik UN-a odlazi da im pomogne uprkos naređenju da se ne meša. Za njim kreće i armija novinara, koji tu vest pretvaraju u međunarodni incident. U napetom primirju između mnogih strana umešanih u konflikt, i dok svetska štampa čeka ishod, Čiki i Nino pokušavaju da izvuku živu glavu iz ratnog ludila.

O PRODUKCIJI

ZAPAŽANJA REDITELJA DANISA TANOVIĆA:

„Sećam se tog čudnog osećanja kada je u Bosni počeo rat, kada bih video rupe u zidu od metaka ili kratere u polju od granata. Zamislite crno-belu Van Gogovu sliku i delimično ćete shvatiti kakav je osećaj videti takve stvari. Sav taj nesklad bio je vizuelni šok, koji je učinio da osećam gorčinu i da se osećam bespomoćno. Taj šok sam prikazao kroz svoj film. Sa jedne strane, dug letnji dan, savršena priroda, jake boje, a sa druge, ljudi u svom mračnom ludilu. Taj dug, vreo letnji dan oslikava se na celu atmosferu filma. Pokreti su teški, teško je uhvatiti misao, vreme sporo prolazi i napetost je pritajena. Kada sve konačno eksplodira, to liči na vatromet. Iznenada, bučno i brzo“.

„Panoramske slike pejzaža neočekivano se mešaju sa nervoznim detaljima akcije. Sve to traje koji trenutak, a onda se napetost ponovo sakrije, čekajući sledeću priliku da nas iznenadi. I vreme se ponovo usporava. Želeo sam da ovaj film bude pun kontrasta i nesklada, ali sam želeo i da pokažem da su taj nesklad i mržnja neprirodni, da ne donose rešenja. Negde sam pročitao da ljubav donosi harmoniju u konflikt, tako da ne oštećuje nijednu stranu. Mržnja radi suprotno. Da je mržnja vladajući princip, u svetu više ne bi postojao otpor. Ali pošto postoje i vatra i voda, ljubav mora da bude princip koji će upravljati svetom.“

„Svi likovi u ovoj priči liče jedan na drugoga. To su prosti ljudi, skoro antiheroji, uhvaćeni u čeljust rata. Čovek koji je na jednoj strani fronta, lako može da bude i na drugoj. Jedino njegovo ime ne bi bilo isto. Ne pokušavam da poreknem odgovornosti za zločine počinjene u bosanskom ratu. Tako nešto nikada ne bih uradio, jer sa jedne strane postoje žrtve, a sa druge zločinci. Ali cilj mog filma nije da optuži bilo koga, niti da ukazuje na one koji su činili zlo. Cilj filma je da digne glas protiv bilo kakvog rata. To je moj glas protiv bilo kakve vrste nasilja. Ipak, iako su likovi slični, oni imaju različite životne priče.“

ZAPAŽANJA PRODUCENTA:

„Godinama, ili preciznije, od filma Milča Mančevskog „Pre kiše“, tražili smo projekat koji bi nešto ispričao o apsurdu ratova i sudbini bivše Jugoslavije. Godine 1999. bosanski režiser Danis Tanović doneo je scenario u našu kancelariju. Nije nas zvao, nije navaljivao, ništa nismo znali o njemu, osim da je diplomirao režiju u Belgiji. Pročitali smo scenario i bili fascinirani. Taj scenario je bio „Ničija zemlja“. Potpisali smo ugovor sa njim u oktobru 1999. godine. Sledeći korak je bio da upoznamo sa scenariom Marka Milera, direktora filmskog festivala u Lokarnu i šefa jedne produkcijske kuće iz Treviza, i Marion Hensel, režiserku, glumicu i producenta iz Belgije.“

„Jednog popodneva na filmskom festivalu u Sao Paolu, gde su oboje bili članovi žirija, odlučili su da će postati koproducenti ovog filma. U posao su se uključile dve producentske kuće: „Fabrica“ (Italija) i „Man“s Film“ (Belgija). Sajmon Peri, u to vreme direktor „British Screen“-a i Evropskog fonda za koprodukciju, uključio se sledeći za vreme sastanka producenata u Parizu. Njegova podrška je bila neophodna da bi se ovaj film završio. Naši koproducenti iz „Pre kiše“, Ket Vilers i Džudi Kounihan pojavili su se kao jedini prirodan izbor za koproducente iz Velike Britanije. Tako je film dobio pravu evropsku strukturu. Potpuna podrška „French Pay Television“ i „TPS“, još nas je više ubedila da smo učinili pravi izbor. Poslednji korak bila je naša odluka da se film snima u Sloveniji.“

„Bivša jugoslovenska republika je imala sve neophodne elemente za ovaj film. Veoma liči na Bosnu, a filmski timovi su među najprofesionalnijim u Evropi. Država je mirna, a jezik, iako različit, lako savladavaju ljudi iz drugih bivših jugoslovenskih republika. Slovenački koproducenti, Dunja Klemenc i Igor Pediček iz „Studija Maj“ i „Kazablanka“, takođe su investirali u ovaj film preko Slovenačkog filmskog fonda. Kada su utvrđeni koproducenti, podrška „Eurimages“-a bila je osnovni faktor za ovu uspešnu međunarodnu produkciju. Tada smo imali sve osim glumaca. Izbor Slovenije je veoma pomogao u procesu izbora glumaca. Sva tri glavna glumca su ili iz Slovenije ili iz susedne Hrvatske. Bosna je tako blizu da smo deo ekipe mogli da dobijemo i iz Sarajeva. Režiser je nekoliko puta odlazio u Brisel da bi izabrao „Francuze“ među mladim glumcima iz te koproducentske zemlje. Izbor Katrin Kartlidž je bio prirodan, jer je ona već postala prijatelj sa mnogim našim producentima posle nezaboravnog iskustva u „Pre kiše“. A Sajmona Kaloua, takođe po izboru producenata, režiser je rado prihvatio.“

O LIKOVIMA

ČIKI (Branko Đurić): 35 godina, prost čovek. Živeo je i radio u malom selu, provodio večeri u lokalnoj kafani sa ljudima koje poznaje od svog detinjstva. Živeo je mirno do početka rata, a onda je za samo nekoliko dana sve izgubio. Izgorela je kuća koju mu je ostavio otac, i za nekoliko sati požar je uništio sve što je imao. Priključio se vojsci jer nije želeo da beži, i zato što je neko morao da plaća račune.

NINO (Rene Bitorajac): 27 godina, student koji je živeo sa roditeljima na severu Bosne, u gradu koji je potpuno uništen. Nije bio umešan u rat dok ga srpska armija nije mobilisala. Do tada se ponašao kao da se rat vodi negde drugde, negde daleko.

ČERA (Filip Šovagović): 29 godina, mladi idealista. Pre rata je studirao pravo. Ne razume nepravdu. Bio je među prvima koji su digli glas protiv svog tog ludila. Prvi je branio ono što je verovao da je ispravno. Uprkos svojoj porodici, koja je htela da ga pošalje u inostranstvo, dobrovoljno je pristupio bosanskoj armiji.

NAREDNIK MARŠAN (Georgis Siatidis): 36 godina, profesionalni vojnik koji je imao mnoge ideale i ubeđenja pre nego što je otišao u Bosnu. Sada je veliki optimista. Zna da uvek može da bude i gore nego što jeste.

DŽEJN LIVINGSTON (Katrin Kartlidž): 33 godine, novinarka koja misli da je njen posao način života, a ne samo profesija.

DANIS TANOVIĆ – režiser/scenarista

Danis Tanović je rođen u Bosni i Hercegovini. Režirao je mnoge priznate dokumentarne filmove koje su sponzorisali razni zvanični organi, od vlade Bosne i Hercegovine do Evropske humanitarne kancelarije. Nekoliko tih filmova opisuje efekte bosanskog rata na ljude koji su ga preživeli ili bili direktno uključeni u borbe. Jedan od tih filmova, „Portraits d“ Artistes Pendant la Guerre“ iz 1994. godine opisuje život četiri umetnika u vreme opsade Sarajeva. Tanovićev izvanredni rad se oslikava kroz nagrade koje je godinama dobijao. Za „L“Aube“ (1996) dobio je Veliku nagradu filmskog festivala u Okseru, Nagradu za najbolji evropski dokumentarni film i Prvu nagradu na filmskom festivalu u Frajburgu. Njegov film „Ca Ira“(1998) o modernim danima u Bosni, takođe dobija Glavnu nagradu na festivalu u Parizu. Osim rada na svojim filmovima, Tanović je stvarao video-arhivu bosanske armije, za koju je snimio preko 300 sati materijala na sarajevskoj liniji fronta. Taj materijal je korišćen širom sveta za novinarske izveštaje. Kada ne snima filmove, Tanović se bavi režiranjem reklama.

BRANKO ĐURIĆ (Čiki)

Branko Đurić je rođen u Sarajevu, 1962. godine. Pohađao je sarajevsku Akademiju glume i bavi se tom profesijom od 1970. godine. U svojoj karijeri je ostvario pozorišne, televizijske i filmske uloge. Filmska ostvarenja: „Gypsy caravan“ Emira Kusturice, „Kako je propao rock“n“roll“ Gorana Gajića, „Ovo malo duše“ Ademira Kenovića.

RENE BITORAJAC (Nino)

Rene Bitorajac se bavi glumom od svoje sedme godine. Rođen je u Zagrebu i debitovao u igranom filmu „Gosti iz Galaksije“. Pohađao je Akademiju za dramu i bio u vojnoj službi. Pojavljivao se u mnogim pozorišnim predstavama, računajući i predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu. Imao je glavne i sporedne uloge u još desetak igranih filmova, od kojih je najpoznatiji „Garibaldi“. Nedavno je glumio u filmu „Treća sreća“.

FILIP ŠOVAGOVIĆ (Čera)

Filip Šovagović je rođen u Hrvatskoj. Na dugom spisku filmova u kojima je učestvovao su: „Nebo sateliti“ Lukasa Nole, „Bogorodica“ Nevena Hitrea, „Četverored“ Jakova Sedlara, „Transatlantik“ Snježane Tribuson i „Point Neuf“ Željka Senečića.

GEORGIS SIATIDIS (narednik Maršan)

Georgis Siatidis se pojavljivao u mnogim od kritike priznatim ostvarenjima u poslednjih desetak godina: „Australia“, gde su glavne uloge tumačili Džeremi Ajrons i Fani Arden, „Un Heroes Tres Discret“, „Train de Vie“ i „Babylone“. Takođe ima zapaženu pozorišnu karijeru, gde je tumačio širok spektar uloga, od Šekspira do Šoa.

KATRIN KARTLIDŽ (Džejn Livingston)

Katrin Kartlidž se pojavljivala u mnogim zapaženim filmovima, koji su osvajali ili bili nominovani za nagrade. Tumačila je glavnu ulogu u „Claire Dolan“ Lodž Kerigan (zvanična selekcija Kanskog festivala 1998. godine), za koji je nagrađena kao najbolja glumica 1997. godine. Godine 1998. Evropska filmska asocijacija ju je nominovala za glumicu godine u Evropi za ulogu u filmu Majka Lija „Career Girls“. Pojavljuje je u „Breaking the Waves“ Larsa fon Trira i dobija Veliku nagradu kanskog žirija 1996. godine, a Londonska filmska kritika je nominuje za najbolju glumicu iste godine. Takođe je ostvarila uloge u „Pre kiše“ Milča Mančevskog (nominacija Američke filmske akademije za najbolji strani film 1995. godine i nagrada „Zlatni Lav“ međunarodne kritike u Veneciji), u filmu „Naked“ Majka Lija, i „Weight Of Water“ Ketrin Bigalou. Takođe se pojavljivala i u pozorištu i na televiziji.

SAJMON KALOU (pukovnik Soft)

Sajmon Kalou ima izvanrednu karijeru na filmu, televiziji i u pozorištu. Od igranih filmova najpoznatiji su: „Amadeus“ Miloša Formana, „Soba s pogledom“ Džejmsa Ajvorija, „Četiri venčanja i sahrana“ Majka Njuela i „Zaljubljeni Šekspir“ Džona Madena. Od televizijskih uloga najzapaženije su one u BBC-ijevim ostvarenjima „David Koperfild“ i „Femme Fatale“. U pozorištu je tumačio glavne uloge u predstavama „Tit Andronik“, „Dikens“ i „Amadeus“.

SERŽ-HENRI VALKE (kapetan Duboa)

Serž-Henri Valke (kapetan Duboa) ima 30 godina dugu karijeru na filmu, u pozorištu i na televiziji. Uskoro ćemo ga gledati u „Soul Assassin“ sa Skitom Ulrihom i Kristi Svonson. Među mnogim filovima u kojima je igrao su i Dik Masovi „Do Not Disturb“, triler „Amsterdamned“ i popularna satira „Flodder“. Takođe se pojavljivao i u nagrađenom filmu Marion Hansel „The Quarry“, Patrik Konradovom „Mascara“, koji je osvojio dve međunarodne nagrade, i „Slachtvee“, koji je takođe režirao Konrad.

WALTHER VANDEN ENDE – direktor fotografije

On ima tridesetogodišnje iskustvo u radu iza kamere i osvajao je brojne nagrade za svoj umetnički rad. Tri puta je bio Belgijski kinematograf godine i to za: „Noces en Gallilee“ (1987), „The Music Teacher“ (1988) i „Sailors Don“t Cry“ (1989). Godine 1991. proglašen je za Evropskog kinematografa godine za film „Toto le Heros“ (Felix Berlin); 1992. godine je dobio specijalnu nagradu za najboljeg kinematografa za film „Daena“ (Međunarodni filmski festival u Čikagu). Takođe je radio za film „Farinelli“ (1995) i „Le huitieme Jour“ (1997).

HENRI MORELLE – ton-majstor

Bio je tonski snimatelj u mnogim filmovima u Briselu i Francuskoj. Radio je sa Marion Hansel u „Between The Devil and The Deep Blue Sea“, „Le Lit“, „The Quarry“ i „Le Maestro“ i sa Anjes Varda u „Les 100 et Une Nuits“.

FRANCESCA CALVELLI – montažer

Radila je i za film i za televiziju. Sarađivala je sa Manetijem u „Torino Boys“, u tri filma Marka Belokija – „La Baila“, „Il principe di Homburg“ i „Il sogno della farfalla“; „Del perduto amore“ Mikele Plasida; „Le parole di mio padre“ Frančeske Komenšini.

DUŠKO MILAVEC – scenograf

Više puta je nagrađivan. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani i potpisao se u više od 30 igranih filmova, 18 pozorišnih predstava, 150 reklama i televizijskih spotova.

Premijera: dvorana Doma sindikata, 2. novembar 2001. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com