Žanr: drama
Trajanje: 165 min.
| Glavne uloge: | Patriša Arket (Patricia Arquette), Itan Hok (Ethan Hawke), Elar Koltrejn (Ellar Coltrane), Lorelaj Linklejter (Lorelei Linklater) |
| Scenario: | Ričard Linklejter (Richard Linklater) |
| Režija: | Ričard Linklejter (Richard Linklater) |
SINOPSIS
Film prati šestogodišnjeg Mejsona (Elar Koltrejn) kroz najpromenljiviju deceniju života, kroz dobro poznati vrtlog porodičnih poteza, kontroverzi, loših brakova, ponovnih udaja, novih škola, prvih ljubavi, izgubljenih ljubavi, dobrih provoda, strašnih trenutaka i konstantnih razočaranja i oduševljenja. Rezultati i promenjiva priroda naših života prosto su nepredvidivi, jer je svaki trenutak isprepleten s drugim, u duboko ličnom iskustvu događaja koji nas sve oblikuju dok odrastamo.
Na početku priče, školarac Mejson suočiće se sa preokretom: njegova privržena i požrtvovana samohrana majka Olivija (Patriša Arket) odlučuje da preseli njega i njegovu stariju sestru Samantu (Lorelaj Linklejter) u Hjuston; baš kad im se otac, Mejson stariji (Itan Hok), vraća sa Aljaske i odlučuje da ponovo bude u njihovom životu. Tako počinje životni neprestani tok. Kroz plimu roditelja, očuha, devojaka, nastavnika, šefova, opasnosti, želja i kreativnih strasti, Mejson će isplivati i krenuti svojim putem.
O FILMU
Film Ričarda Linklejtera „Odrastanje“ – fiktivna je drama snimljena sa istom ekipom glumaca u periodu od 12 godina, od 2002. do 2013. – vodi nas na jedinstveni put, epski i intiman, kroz uzbuđenje detinjstva, seizmičkih promena u modernoj porodici i protok vremena. Filmovi su uvek pokušavali da ugrabe trenutke koji neumoljivo teku kroz naš svakodnevni život i uklešu ih tako da možemo nekako da ih objasnimo, ili su zalazili u mitske, zamišljene dimenzije gde je vreme ubačeno u blender.
U svakom slučaju, gotovo svi filmovi snimaju se nekoliko nedelja ili meseci. No, može li se savremena drama snimati duže – na primer, toliko koliko je potrebno da se jedan dečak razvije u odraslu osobu? Tim pitanjem je Ričard Linklejter odlučio da se pozabavi kad je počeo da snima film “Odrastanje” pre 12 godina. Počelo je time što je režiser želeo da snimi film o ličnim emocijama i iskustvu detinjstva koje je teško opisati, ali detinjstvo je toliko široka teritorija, da nije znao odakle da počne. Onda mu je jedna ideja pala na pamet: zašto ne bi pokušao da obuhvati celokupno detinjstvo?
Linklejter je znao da postoji mnogo racionalnih razloga zbog kojih bi ovakav poduhvat bio gotovo nemoguć: to je kreativno pretežak zadatak, finansijski nemoguć, ne postoji ekipa niti filmska kompanija koja bi se toliko dugo posvetila nečemu i u suprotnosti je sa načinom na koji moderna filmska industrija funkcioniše. Ali on se ipak upustio u to.
„Kao da sam zakoračio u nepoznatu budućnost“, priseća se Linklejter. „Većina umetničkih poduhvata stremi ka tome da ima određenu dozu kontrole, ali ovde su postojali elementi koji nisu mogli da budu ni pod čijom kontrolom. Došlo bi do fizičkih i emotivnih promena koje su se morale prihvatiti. Bio sam spreman na to da budem u stalnoj saradnji s početnim idejama koje sam imao za film i promenama koje su se dešavale glumcima usput. Na neki način, film je postao saradnja sa samim vremenom, a vreme može da bude odličan saradnik, mada nepredvidiv.“
Umesto konvencionalnog scenarija, Linklejter je imao neki strukturalni plan i s njim je uspeo da obezbedi dugogodišnju podršku IFC filmsa. On je zatim prilazio potencijalnim glumcima i ekipi i objašnjavao im kako bi tekao produkcijski raspored: oni bi se jednom godišnje svi okupili, kad im se rasporedi uklope i snimali 3 do 4 dana. Linklejter bi pisao i ispravljao scenario usput (sa dugogodišnjom saradnicom Sandrom Ader). Niko izvan njihovog sveta ne bi znao šta se tokom 144 meseca stvaralo i tek posle poslednjeg snimka, mogla bi da se doživi široka perspektiva ovog filma.
Linklejter je imao veliku sreću što je našao toliko ljudi koji su želeli da se upuste u ovo s njim. Od glumaca u filmu zahtevala se posebna posvećenost. Na logističkom nivou, oni su morali da nađu mesto u svom rasporedu za snimanje u narednih 12 godina. Ali ono što je važnije, morali su da budu spremni da istraže svoje likove ne samo u jednom intenzivnom vremenskom periodu već tokom veoma opsežnog perioda.
„Nema presedana za ovako nešto u filmskom svetu“, priznaje Linklejter. „Ne postoji 12-godišnji ugovor. Zaista smo tražili od ljudi da se zajednički obavežu i da veruju.“ Bilo je jako teško objasniti ljudima šta radi, pa je Linklejter ćutao o ovome, čak i dok je snimao druge filmove. Kad je počelo snimanje ovog filma 2002, Linklejter je već imao prepoznatljiv rediteljski stil. Pored filmova „Sluđeni i zbunjeni“, „Škola roka“ i „Berni“, Linklejter je najpoznatiji po serijalu filmova koji su dobili zajednički naziv „Pre“: „Pre svitanja“, „Pre sumraka“ i „Pre ponoći“.
„Vreme je očigledno važan element u ‘Pre’ filmovima“, kaže Linklejter, „ali to su samo mali trenuci u vremenu, a ovde mnogo direktnije pokazujemo kako lagano i postepeno vreme deluje na nas.“ Naravno, jedan od nepremostivih problema vremena je taj što ono funkcioniše u saradnji sa prilikama i neizvesnostima. Rizici su bili značajni. „Imali smo neke od standardnih strahova, ali i stvari poput ‘šta ako se Elar preseli u Australiju ili tako nešto’“, priseća se Linklejter. „Pri kraju snimanja sam čak rekao: ‘Itane, ako umrem, ti moraš ovo da završiš!’“
Vreme je i nagradilo Linklejtera kreativnim prostorom bez presedana: mogućnost da razmisli o svakom elementu filma tokom značajnog perioda života. „Bilo je neverovatno imati toliko vremena za stvaranje“, kaže on. „To mi se nikad ranije nije desilo, a znam da se više nikad neće ni ponoviti.“
Oficijelni sajt:
-
Boyhood (2014)
Premijera: 19. februar 2014. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com