U mnogim slučajevima scene seksa, bile one nesimulirane ili ne, mogu uzrokovati cenzore da povuku film iz prikazivanja. Međutim, najčešći oblici cenzure odnose se na scene seksualnog nasilja ili intenzivnih seksualnih radnji, u rasponu od BDSM-a do ilegalnih radnji kao što su bestijalnost i incest.
Argumenti ‘za i protiv’ zabrane i cenzure filmova zahtevaju celi poseban članak, premda ova lista ukazuje na to da zabrana filmova na osnovu eksplicitnog seksualnog sadržaja zabranjuje publici eventualno gledanje nekih neverovatnih sjajnih kinematografskih dela. Takođe se čini očiglednim da prikaze ženske seksualnosti često oštro osuđuju cenzori, kao što dokazuje rad Katrin Breja, koja je od početka svoje karijere u 1970-ima morala da se bori protiv cenzure.
U mnogim slučajevima su filmovi na ovoj listi bili privremeno zabranjeni u raznim zemljama – pre nego što su im zabrane ukinute. Međutim, u nekim slučajevima su i dalje zabranjeni u određenim državama, poput ‘Baise-moi’, koji još uvek nije dostupan u Australiji, piše Miss7.
Štaviše, pravila i spiskovi za zabranu filmova razlikuju se u zavisnosti od lokacije. Na primer, ‘Pedeset nijansi sive’ i dalje je zabranjen na više lokacija širom sveta zbog svog seksualnog sadržaja, uprkos svojoj velikoj popularnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama.
Evo deset filmova koji su u nekom trenutku nakon prikazivanja zabranjeni zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja.
‘Paklena pomorandža’ (Stanley Kubrick, 1971.)
Adaptacija istoimenog romana Entonija Burdžisa iz 1962. godine, ‘Paklena pomorandža’, samo je jedno od brojnih remekdela Stenlija Kjubrika koje istražuje teme morala, nasilja i autoritarnosti. Malkom Mekdauel sjajan je u ulozi mladog delinkventa Aleksa Delardža, koji predvodi svoju bandu ‘droogsa’ u bizarnoj, istovetnoj beloj odeći dok pustoše svoj komšiluk.
Silovanje, nasilje i ubistva uobičajena su obeležja filma, što je dovelo do njegove zabrane u mnogim zemljama. Tu je i slikovita scena seksa u kojoj Aleks ima seks u troje, što je doprinelo zabrani i cenzuri filma. Kjubrik je takođe povukao film iz britanskih bioskopa na skoro trideset godina nakon što su se širom zemlje dešavali činovi oponašanja nasilja.
‘Pink Flamingos’ (John Waters, 1972.)
Džon Vaters poznat je po svojim šokantnim filmovima u čijem su središtu bizarni likovi koji se često odvratno ponašaju. Njegovi filmovi definitivno nisu za svakoga, ali uspeo je da okupi kult sledbenika zbog čiste briljantnosti i izvedbe svojih vizija. Jedan od Vatersovih najspornijih radova je ‘Pink Flamingos’, s Divine u glavnoj ulozi. Njen lik rado sebe naziva „najprljavijom osobom na svetu“, a film radi sve kako bi dokazao da ovaj naslov ni na koji način nije hiperboličan.
‘Pink Flamingos’ prikazuje slikovite seksualne scene incesta, masturbacije, silovanja i bestijalnosti, uz kastraciju, kanibalizam, ubistvo i konzumiranje psećeg izmeta. Štaviše, neke od scena seksa sadrže nesimuliranu radnju. Očekivano, film je zabranjen u nekoliko zemalja, uključujući Švajcarsku, Australiju, Norvešku i Kanadu.
‘Poslednji tango u Parizu’ (Bernardo Bertolucci, 1972.)
Marlon Brando glumio je sredovečnog američkog udovica Pola u erotskoj drami Bernarda Bertolučija iz 1972. godine, ‘Poslednji tango u Parizu’, zajedno s Marijom Šnajder i ikonom francuskog novog talasa Žan-Pjerom Leodom. Kada Pol upozna mlađu Džini, započinju seksualnu vezu, a čak jedno drugom ni ne otkrivaju svoja imena. Tokom jednog od njihovih sastanaka, Pol siluje Džini , koristeći maslac kao lubrikant. Šnajder nisu rekli sve pojedinosti scene pre snimanja „Jer sam želro njenu reakciju kao žene, a ne kao glumice“, otkrio je Bertoluči.
Kontroverznu scenu silovanja, među ostalim otvorenim prikazima seksa, žestoko su kritikovale neke zemlje, uključujući Bertolučijevu Italiju, koja je zabranila film između 1972. i 1986. godine. Opisan je kao ‘pornografija’, a reditelj je bio na suđenju za opscenost, što je rezultiralo gubitkom njegovih građanskih prava na pola decenije.
‘Salò, ili 120 dana Sodome’ (Pier Paolo Pasolini, 1975.)
Poslednji film italijanskog reditelja Pjera Paola Pasolinija, ‘Salò ili 120 dana Sodome’, bio je toliko kontroverzan da su mnogi nagađali da je to razlog njegove smrti. Nakon što je reditelj otišao po ukradene role filma, brutalno je ubijen. Ovaj film prati četiri razvratnika dok nemilosrdno muče 18 tinejdžera u fašističkoj Italiji. Pasolini koristi šokantne slike kako bi kritikovao kapitalizam, autoritarizam, konzumerizam i opštu izopačenost, što je rezultiralo filmom teškim za želudac, ali nezaboravnim filmskim remek delom.
‘Salò, ili 120 dana Sodome’ prepun je grubih scena, poput ljudi koji jedu izmet, a tu su i scene ljudi kojima su oči, jezici i bradavice iščupani iz tela. Međutim, takođe sadrži mnogo intenzivnih scena seksa, uključujući silovanje, koje su šokirale publiku. Film je zabranjen u mnogim zemljama nakon što je objavljen, uključujući Italiju, Australiju, Novi Zeland i Kanadu. Premda danas može lako da se pogleda ‘Salò’ na većini mesta, još uvek je zabranjen u nekoliko zemalja.
‘Maitresse’ (Barbet Schroeder, 1975.)
Erotska komedija Barbeta Schroedera, ‘Maîtresse’, s Žerarom Depardjeom i Buleom Ogierom u glavnim ulogama, daje slikovit pogled na BDSM, što je, naravno, izazvalo pažnju cenzora. Film prati lopova koji provaljuje u kuću kako bi otkrio dominu koja tamo živi. Njih dvoje započinju čudnu vezu, pokvarenu njegovim otkrićem da ona ima sina.
Zbog svoje eksplicitne prirode ‘Maîtresse’ nije mogao da se prikazuje u javnim bioskopima. Međutim, do 1981. ponovno je procenjen i dobio je ocenu X, uklanjajući scenu koja prikazuje testise koji su prikovani za drvenu dasku. Godine 2003. kadrovi su uklonjeni, a film je dobio oznaku ‘za starije od 18’.
‘Carstvo čula’ (Nagisa Ōshima, 1976.)
Japanska erotska drama ‘Carstvo čula’ adaptira priču o Sada Abe za veliko platno, bivšoj prostitutki koja je ubila svog ljubavnika i odsekla mu penis. Ima mnoštvo eksplicitnih scena seksa u filmu, u kojem glume Eiko Matsuda i Tatsuya Fuji. Seks koji vidimo nije simuliran, što ga čini vrlo kontroverznim nakon objavljivanja. Uz to, eksplicitne scene, poput uklanjanja penisa i umetanja jajašca u vaginu, učinile su film, na primer u Velikoj Britaniji, jednim od najosporavanijih filmova 1970-ih.
Film je bio strogo cenzuriaan ili zabranjen u mnogim zemljama, poput SAD-a, koje su ga privremeno zabranile nakon prikazivanja na filmskom festivalu u Njujorku. Takođe je bio zabranjen u Nemačkoj i Belgiji pre nego što su dopustili njegovo puštanje 1990-ih. Izrael, Australija i Japan takođe su godinama zabranjivali prikazivanje filma.
‘Kaligula’ (Tinto Brass, 1979.)
Kontroverza oko filma Stenlija Kjubrika ‘Paklena pomorandža’ nije spriječila Malkolma Mekdauela da glumi u još jednom filmu s prikazima eksplicitnog seksa i nasilja. Preuzeo je glavnu ulogu u filmu ‘Kaligula’ Tinta Brasa 1979. godine, koji je secirao perverznu prirodu rimskog cara. Neki su ljudi govorili o filmu kao jednom od najgorih ikada snimljenih, drugi su ga hvalili kao kultni klasik.
Film je bio podvrgnut brojnoj cenzuri i zabrani nakon objavljivanja. To je bilo zbog prikaza eksplicitnog seksa, kao što su nesimulirani činovi seksa između statista.
‘Romansa X’ (Catherine Breillat, 1999.)
Kao ključna figura u pokretu ‘New French Extremity’, Ketrin Breja nije nepoznato suočavanje s teškim gnevom cenzure u svojoj potrazi za oslikavanjem ženske seksualnosti. Na primer, njen debitantski film ‘Prava mlada devojka’ iz 1976. godine prikazivao je nesimulirani seks, što je rezultiralo trenutnom zabranom nakon premijere, koja nije ukinuta sve do 1999. godine. Štaviše, njen film ‘Debela devojka’ iz 2001. godine zabranjen je u nekoliko zemalja, a uklonjena je i scena silovanja iz trejlera.
Godine 1999. je njen film ‘Romansa X’, koji prikazuje pravi seks između glumaca, zabranjen zbog svoje eksplicitne prirode i činova seksualnog nasilja u nekoliko zemalja.
‘Baise-moi’ (Virginie Despentes i Coralie Trinh Thi, 2000.)
Film ‘Baise-moi’ zabranjen je u mnogim zemljama zbog prikazivanja eksplicitnog seksa i nasilja. Francuski triler baziran je na Despentesovom romanu i prati Nadine i Manu, mlade devojke koje su ljute na svet zbog lošeg postupanja prema njima. Kreću na putovanje puno seksa i ubijstava po Francuskoj. Kao deo pokreta ‘New French Extremity’, film ‘Baise-moi’ je vrlo slikovit i subverzivan film i nije za one sa slabim srcem.
Film je u Francuskoj dobio ocenu X, s presudom visokog suda da se „uglavnom sastoji od vrlo nasilnih scena ispresecanih scenama koje uključuju nesimulirani seks, dok druge sekvence ne osuđuju nasilje nad ženama, suprotno stavovima reditelja i navodne namere“. U Maleziji je film zabranjen zbog „vrlo dojmljivog nasilja i seksualnog sadržaja“. U Australiji je film još uvek zabranjen zbog „štetnog, eksplicitnog seksualno nasilnog sadržaja“.
‘Pedeset nijansi sive’ (Sam Taylor-Johnson, 2015.)
Možda jedan od najpoznatijih mejnstrim erotskih filmova, ‘Pedeset nijansi sive’, osvojio je svet 2015. godine, zaradivši 570 miliona dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta. Film prikazuje seksualni odnos između suzdržane 21-godišnje Anastasije Stil (Dakota Džonson) i nešto starijeg milijardera, tajanstvenog Kristijana Greja (Džejmi Dornan), koji ima sklonost prema bičevima i povezima za oči, a sve to ima spremljeno u svojoj ‘igraonici’.
Film je u većini zemalja dobio oznaku ’17+ ili 18+’, premda mu je Francuska dodelila ocenu ’12+’. Međutim, zbog eksplicitnih scena seksa koje uključuju BDSM, film je zabranjen u zemljama kao što su Kambodža, Indonezija, Kenija i Papua Nova Gvineja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com