Žanr: akcija, drama, triler
Trajanje: 94 min.
Premisa: „Neke ljude je bolje ne pronaći!“
Glavne uloge: |
Tomi Li Džouns (Tommy Lee Jones), Benisio del Toro (Benicio del Toro), Koni Nilsen (Connie Nielsen), Lesli Stefanson (Leslie Stefanson), Džon Fin (John Finn) |
Scenario: |
Dejvid Grifits (David Griffiths), Piter Grifits (Peter Griffiths), Art Monterasteli (Art Monterastelli) |
Producenti: |
Džejms Džeks (James Jacks), Rikardo Mestres (Ricardo Mestres) |
Režija: | Vilijam Fridkin (William Friedkin) |
SINOPSIS
U filmu nam je prvo predstavljen Aron Halam (Benisio del Toro) – tokom najkrvavijih borbi na Kosovu 1999. godine. Srpski vojnici sprovode neverovatan zločin nad albanskim civilima, dok u blizini tajno deluju specijalne jedinice američke vojske. Aron – koji je u tom trenutku častan vojnik – upada u razorenu zgradu i neopažen se provlači kraj stražara. Dok se bešumno kreće zgradom, dolazi do napetog trenutka kad se na putu do njegovog cilja nađe malo dete koje se moli nad mrtvim telom svoje majke. Ipak, Aron se tako vešto stapa sa senkama da srpski oficir koji je naredio pokolj nema pojma da se iko nalazi u prostoriji sve dok ga Aron ne ubije. Za to ubistvo Aron je odlikovan Srebrnom zvezdom, ali on ne oseća ni trunku od te časti dok leži budan i mučen noćnim morama.
U godini 2003. upoznajemo L. T. Bonama (Tomi Li Džouns), koji – nekoliko svetlosnih godina udaljen od događaja na Kosovu – prati trag ranjenog vuka kroz bleštav sneg najsevernijeg dela Britanske Kolumbije. Njegov trk je bešuman, pravi trk profesionalnog tragača meka koraka. Uz njegovo blago držanje to mu omogućuje da se približi ranjenoj životinji. Nakon što oslobodi zamku i pobrine se za vukovu ranu, razbesneli L. T. odmaršira do najbliže birtije i prebije čoveka koji je postavio zamku.
Više od hiljadu i po milja južnije, u zelenim oregonskim šumama Silver Folsa, L. T.-jev bivši učenik Aron Halam, koji je dezertirao iz Specijalnih jedinica, sprovodi ličnu osvetu u ime divljine. Dvojica muškaraca u lovačkoj odeći sa puškama koje imaju izuzetno jake vojne teleskope odjednom će čuti sablasni glas nekoga koga ne mogu da vide pošto se toliko dobro stopio s drvećem kao da se radi o šumskom vilenjaku. Taj glas ih pita misle li da su fer prema jelenu – budući da pokušavaju da ga ulove pomoću tako velikih teleskopa. Zatim u drvo doleće nož koji je, očigledno namerno, promašio jednoga od dvojice lovaca. Zbog toga lovci počinju da pucaju rafalno, ali oni nisu dorasli Aronovim smrtonosnim veštinama. Zahvaljujući svojim mačjim instinktima, on se brutalno obrušava na njih i ubija ih brzinom životinje.
Međutim, oni nisu jedine njegove žrtve. Zapravo, Aron je u istom području podmuklo ubio još dvojicu lovaca, pa je FBI, koji predvodi specijalni agent Ebi Durel (Koni Nilsen, poznata po ulogama u filmovima „Gladijator“ i „Zabranjene fotografije“), žudeći da ulovi ubicu, angažovala jedinog čoveka koji im može pomoći da ga privedu. Uljuljkan u svojoj penziji, L. T. se na sve moguće načine odupire i samoj pomisli na to da bi se mogao priključiti takvoj misiji; zatvorio je vrata prošlosti, a time bi se ona ponovno otvorila. Ipak, nakon što je proučio fotografije na kojima su prikazani ljudi rasporeni poput jelena, a svaki im je vitalni organ uništen, L. T.-ju je jasno da je ubica čovek koji je njegov učenik. On prihvata zadatak pod uslovom da radi sam i odlazi u šumu – bez oružja, kao da je u potrazi za još jednim ranjenim vukom. Njegove poslednje reči su: „Ne vratim li se za dva dana, to će značiti da sam mrtav.“
Dok Aronov um truju noćne more, L. T.-ja truju sećanja na dane koje je proveo podučavajući druge umeću ubijanja. Kada bude začuo Aronov glas, u sećanje će mu se vratiti slika njegovog najboljeg učenika, a kad se bude našao oči u oči s njim, izjedaće ga osećaj krivice. L. T. je, na temelju pisama koja je primao od svog izmučenog učenika, a u kojima ga je ovaj preklinjao za pomoć, znao da je Aron jednom nogom već zakoračio preko ivice. Ne želeći da pristane na to da ga prošlost ponovo povuče u provaliju, L. T. je ignorisao Aronovo preklinjanje – da bi sada bio svestan toga da deo krivice za užasnu sadašnjost leži i na njemu. Kada Arona napokon uhapse, šalju ga u jednu ustanovu u Portlandu, ali ga tamo brzo prepuštaju operativcima iz tajnog odeljenja Specijalnih jedinica, za koje je nekada radio. S obzirom na to da je upućen u previše izuzetno poverljivih vladinih tajni, Aron ne može da se pojavi na javnom suđenju. Stoga ga maskirani agenti ubacuju u kombi i odvoze.
Aronu uskoro postaje jasno da agenti planiraju da on jednostavno „nestane“, pa zbog toga izaziva nesreću u kojoj će se kombi razbiti, a on pobeći u šume Oregona. FBI šalje još agenata u potragu, a L. T. preklinje vlasti da mu dopuste da sam lovi Arona. Uprkos sve većem broju poginulih, agenti FBI-ja i dalje veruju da sami mogu uloviti svog čoveka. Ipak, samo se L. T. može približiti Aronu, između ostalog i zbog toga što mu Aron – poput mačke koja se poigrava mišem – to dopušta.
Iako je besan na svog bivšeg mentora zbog toga što nije odgovarao na njegova pisma, Aron zna da njega i L. T.-ja povezuje ista tragična spona koja ne može da se pokida. Štaviše, čak i kad počinu završnu međusobnu borbu, nijedan od njih ne može sa sigurnošću reći koji je od njih dvojice plen, a koji lovac, niti ko će na kraju biti pobednik.
O FILMU
Oskarom nagrađivani Tomi Li Džouns i Benisio del Toro stekli su zavidno iskustvo radeći na filmu „Plen“ – dobili su pouku o svemu – uključujući i borbu noževima. Ta dvojica glumaca podelila su i iskustvo rada sa režiserom Bilijem Fridkinom, koji je dobitnik i Oskara i Zlatnog globusa. Za obojicu je to iskustvo bilo zaista važno, a Džouns, koji je već ranije sarađivao sa Fridkinom na vojnom trileru „Pravila službe“, posebno ceni Fridkinov metod rada i poredi ga sa svojim. O L. T. Bonamu, liku koji glumi, Džouns kaže da je kod njega najzanimljivije i najvažnije to što taj čovek podučava veštini koju sam nikad nije primenio – ubiti drugog čoveka.
Benisio del Toro, koji glumi Arona Halama, jednog od L. T.-jevih najboljih učenika veštine ubijanja, najviše ceni Fridkinovu sklonost ka realističnom prikazivanju i o tome kaže: „Posebno sam ponosan na borbu izbliza u filmu. Želeli smo da je prikažemo što je moguće realnije. Iako bi se stvarna borba dvojice tipova koji tako neverovatno vešto rukuju noževima mogla završiti već za nekoliko sekundi, naša borba i način kako blokiramo i kako reagujemo izgleda zaista realno.“ Fridkin je sanjao o tome da snimi film kakav je „Plen“ još otkad se sprijateljio sa profesionalnim tragačem Tomom Braunom Džuniorom, ali osećao je da bi taj film previše ličio na dokumentarac.
O REŽISERU
Vilijam Fridkin (reditelj)
Počeo je da radi u šesnaestoj godini, i to kao raznosač pošte na lokalnoj TV stanici u svom rodnom Čikagu. Tokom samo nekoliko meseci probio se na mesto manjeg šefa televizijskog programa koji se emituje uživo. Za manje od godinu dana režirao je između osam i deset živih prenosa dnevno, a ubrzo potom radio je u Dramskoj i Muzičkoj redakciji. Najvažnije iskustvo koje je obeležilo njegov dalji filmski rad ipak ostaje rad na dokumentarnim filmovima, prvenstveno za producenta Dejvida Vulpera krajem šezdesetih.
Nakon prvih koraka u ulozi naučnika, kada je radio na filmovima „Good Times Sonnya & Cher“ (1968), „The Night They Raided Minsky“s“ (1968), „The Birthday Party Harold Pinter“ (1969), kao i „The Boys in the Band“ (1970), Fridkin je 1971. godine režirao film „Francuska veza“, koji je predstavljao pravu prekretnicu u njegovom radu, pa mu je kao najboljem režiseru doneo i Oskara i Zlatni globus.
Sledeći Fridkinov film, „Isterivač đavola“, snimljen 1973. godine, učvrstio ga je na položaju jednoga od najtalentovanijih autora njegove generacije. Potom su usledili filmovi „Sorcerer“ (snimljen 1977. godine, a tokom sledećih 25 godina privukao je odabranu publiku, stekavši tako gotovo kultne sledbenike), „The Brinks Job“ (film snimljen 1979. godine; kritika ga je ocenila kao izuzetno dobar), „Cruising“ (1980), „Deal of the Century“ (1983), „Živeti i umreti u LA-u“ (1985) i „Rampage“ (iz 1987. godine; ne samo da ga je režirao već je za njega napisao i scenario).
Njegov rimejk filma „12 gnevnih ljudi“ nominovan je za šest nagrada Emi, a 1998. godine je prvi put režirao operu Alana Berga sa dirigentom Zubinom Mehtom, snimljenu u Firenci, u Italiji.
O GLUMCIMA
Tomi Li Džouns (L. T. Bonam)
Dobio je Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu „Begunac“ („The Fugitive“). Igrao je u filmovima: „Ljudi u crnom“ i „Ljudi u crnom 2“, „Svemirski kauboji“, „The Missing“, „Love Story“, „Klijent („The Client), „Natural Born Killers“, „Blue Sky“, „Betmen zauvek“ („Batman Forever“).
Benisio del Toro (Aron Halam)
Na ovogodišnjem Festivalu u Veneciji, Del Toro je osvojio nagradu publike za ulogu u filmu „21 gram“. Film „Putevi droge“ doneo mu je Oskara za sporednu ulogu, Zlatni globus, BAFTA nagradu i još mnogo drugih priznanja. Za uloge u filmovima „Dežurni krivci“ i „Baskijat“ dobio je dve nezavisne Spirit nagrade. Rođen u Portoriku, odrastao u Pensilvaniji, Del Toro je studirao slikarstvo i glumu. Filmski debi ostvario je u filmu „Dozvola za ubijanje“ (007). Usledili su filmovi: „Fearless“ Pitera Vira, „Swimming with Sharks“, „Sahrana“ Abela Ferare, „Paranoja u Las Vegasu“ Terija Gilijama, „Sneč“ Gaja Ričija, kao i „The Indian Runner“ i „Zavet“, oba u režiji Šona Pena.
Oficijelni sajt:
Premijera: 22. jul 2004. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com