Poljupci

Žanr: drama/ljubavni
Trajanje: 81 min.

SINOPSIS

Glavni junak filma „Poljupci“ je reditelj Marko (Gordan Kičić), koji pokušava da ekranizuje roman svog profesora (Slobodan – Boba Ninković), ali ga više zanima zavođenje devojaka, uključujući i profesorovu kćerku Milu (Hana Selimović). Markova devojka, Žiža (Ljubinka Klarić), nezadovoljna je zbog njegovih flertova. Ona želi pristojan život, što bi joj obezbedio profesor koji joj se udvara. Iako im je jasno da je njihova veza osuđena na propast, Marko i Žiža ne mogu tako lako da se rastanu i upadaju u sistem dvostrukih igara i prevara.

Te igre isprepletane su glasom i pojavom naratora, poznatog srpskog reditelja Miloša Radivojevića. Svi junaci su zapravo deo njegove potencijalene filmske priče i on rukovodi njihovim sudbinama i međusobnim odnosima, u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. Nekima daje veći prostor, druge isključuje iz priče kad proceni da se neodgovarajuće ponašaju, ali je uvek u prvom planu lakoća zavođenja i nemogućnost da se uspostavi suštinska komunikacija između parova koji veruju da se među njima događa ono što se naziva ljubav.

O FILMU

Film Saše Radojevića „Poljupci“ govori o svim generacijama i namenjen je pripadnicima svih generacija spremnim da se suoče sa vlastitom intimom. „Poljupci“, dakle, pripadaju žanru ljubavnog filma, koji je vrlo redak u srpskoj kinematografiji.

Radojevićev film sniman je godinu dana, u svim godišnjim dobima, što je svojstveno isključivo umetničkim projektima, netipičnim za uobičajene produkcijske standarde.

U centru pažnje su parovi različitih generacija, u rasponu od glumačkih veterana – Ljube Tadića i Tamare Miletić (koji su tandem u melodramama još od pedesetih godina prošlog veka), do mladih (Hane Selimović i Miloša Lolića), koji se prvi put pojavljuju na filmu.

Pored profesionalnih glumaca, u „Poljupcima“ ima i nekoliko likova iz drugih umetničkih disciplina (slikarka Marija Jelesijević, dramaturg Periša Perišić i reditelji Miloš Radivojević i Miloš Lolić), koji ovom filmu daju dozu ekskluzivnosti.

Ova neobična priča nagrađena je na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji specijalnim priznanjem i nagradom udruženja filmskih kritičara Fipresci. Po strukturi, film „Poljupci“ problematizuje različite nivoe pripovedanja. Pored naratora, Miloša Radivojevića, koji rukovodi čitavom pričom, tu se nalaze i njegov „pomoćnik“ – stari pisac (Ljuba Tadić), koji pokušava da zabavi svoju bolesnu ženu pripovedajući joj priče o ljubavi, zavođenju mržnji i prevari.

Naglašena vizuelnost filma „Poljupci“ u funkciji je inspiracije slikarskim delima koja služe za postizanje specifične atmosfere moguće jedino prilikom prvih i poslednjih ljubavi.

O REŽISERU

Saša Radojević (reditelj, scenarista i izvršni producent)
Autor je scenarija za kratke igrane filmove Gorana Gajića („U vrtlogu strasti“, „Sedmi dan“) i Dinka Tucakovića („Pismo“), kao i desetak knjiga o filmu u kojima se uglavnom bavi američkom kinematografijom i romana „Divlje senke“ (2002). Bio je asistent režije Teu Angelopulosu na snimanju filma „Odisejev pogled“ (1995). Koscenarista je dugometražnih igranih filmova Milutina Petrovića („Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i „Jug-jugoistok“).

O GLUMCIMA

Gordan Kičić (Marko)
Debitovao je u filmu Slobodana Skerlića „Do koske“ (1997). U poslednjih nekoliko godina spada među najtraženije srpske filmske i pozorišne glumce. Među ostalima, zapažene su njegove uloge u filmovima „Dorćol Menhetn“ (2000), „Mehanizam“ (2000), „Ona voli zvezdu“ (2001), „Mala noćna muzika“ (2002) i „Kad porastem biću Kengur“ (2004). Igrao je u brojnim predstavama beogradskih pozorišta („Skup“, „Glengeri Glen Roz“, „Diplomac“ i drugim).

Ljubinka Klarić (Žiža)
Za prvu ulogu na filmu (nemačko-srpska koprodukcija „Normalni ljudi“, 2001) dobila je nagradu „Carica Teodora“ na Filmskom festivalu u Nišu. Igrala je i u austrijskom filmu „Beograd 011“ (2003). Ostale uloge na filmu: „TT sindrom“ i „Ringeraja“, oba iz 2002. godine.

Slobodan – Boda Ninković (profesor)
Član je stalnog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Nastupa u televizijskim serijama i dramama („Dome, slatki dome“, „Srećni ljudi“). Igrao je u filmovima: „Braća po materi“ (1988), „Vreme čuda“ (1990), „Kako je propao rokenrol“ (1989), „Mi nismo anđeli“ (1992), „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ (2000), „Siroti mali hrčki“ (2003).

Ljuba Tadić (Mihajlo)
Slavni veteran srpske pozorišne scene, koji je podjednako uspešnu karijeru ostvario i u brojnim filmovima i televizijskim dramama. Posle prvog pojavljivanja u filmu „Bila sam jača“ (1953), nastupio je u više od 60 dugometražnih igranih filmova. Među njima su poznati: „Veliki i mali“ (1956), „Zle pare“ (1959), „San“ (1966), „Jutro“ (1967), „Kvar“ (1979), „Poseban tretman“ (1980), „Lepe žene prolaze kroz grad“ (1986) i „Bure baruta“ (1998). Učestvovao je u više inostranih projekata, među kojima se posebno ističe saradnja sa Volfgangom Petersenom (režiser filma „Troja“).

Tamara Miletić
Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta odigrala je veliki broj dramskih uloga od 1955. godine. Debitovala je u filmu „Sumnjivo lice“ (1954). Ostvarila je zapažene uloge u filmovima „Devojka i hrast“ (1956), „Samo ljudi“ (1958), „X-25 javlja“ (1960), „Krst Rakoc“ (1961), „Čovek iz hrastove šume“ (1964) itd.

Miloš Radivojević (narator)
Istaknuti reditelj srpske kinematografije u čijem opusu se ističu filmovi „Bube u glavi“ (1969), „Kvar“ (1979), „Dečko koji obećava“ (1981), „Živeti kao sav normalan svet“ (1982), „Una“ (1985), „Čavka“ (1988) i „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994). Pojavljivanje u „Poljupcima“ je njegova prva filmska uloga.

Premijera: 9. decembar 2004. godine, dvorana Kulturnog centra, Beograd

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com