Hit serija „Černobilj“ oduševila je svet i pokazala da interes za velikim istorijskim tragedijama i te kako postoji i da se takav sadržaj, usprkos turobnoj atmosferi, može pretvoriti u golemi hit. Vreme je da saznate za fenomen kao što je serija „Hot Zone“.
https://www.youtube.com/watch?v=6YxNYnHTxAg
Dobra vest za ljubitelje sadržaja utemeljenih na stvarnim događajima je to da će uskoro imati priliku da pogledaju još jednu izvanrednu miniseriju, šestodelni triler prema istoimenom bestseleru Ričarda Prestona o zastrašujućem dolasku virusa ebole na američko tlo.
U glavnoj ulozi pojavljuje se Zlatnim globusom i Emijem nagrađena Džulijana Margulis koja glumi Nensi Džeks, veterinarku i naučnicu koja radi na Institutu za zarazne bolesti američke vojske. 1989. godine postala je glavna naučnica odgovorna za proučavanje virusa ebole.
„Kad sam dobila ovu ulogu, nisam imala pojma da se u Sjedinjenje Države godišnje uveze 40 hiljada majmuna koji se koriste za laboratorijske testove i slične namene. Godine 1989. otkriven je virus Zair. Postoji mnogo različitih vrsta ebole, no 1989. godine najviše straha je uzrokovala upravo ova vrsta, a na njoj je Ričard i temeljio svoju knjigu. Vrsta Zair ima stopu smrtnosti 9 od 10. O svemu tome sam toliko puno naučila da više nikada neću mirno spavati“, rekla je glumica.
Inače, termin „hot zone“ ili „vruća zona“ odnosi se na mesto na kojem se proučavaju uzročnici bioloških opasnosti kao što su ebola, AIDS i slične smrtonosne bolesti.
Serija započinje u Keniji, 1980. Tamošnji lekar tokom rutinskog pregleda pacijenta susreće se s njemu nepoznatim simptomima bolesti koja će uskoro zapretiti celom čovečanstvu.
Priča se seli devet godina u budućnost, u istraživački centar u Virdžiniji, i prati koloniju primata zaraženih ovom bolešću. Istraživački centar smešten je samo 30 km od glavnog grada Amerike, a ovo je ujedno i prvi trenutak u kojem srećemo potpukovnicu u Institutu za medicinska istraživanja američke vojske, Nensi Džeks.
Njen instinkt i iskustvo govore joj da gleda u nešto mnogo veće i opasnije od obične infekcije. Usprkos skepticizmu njenih kolega i uz podršku supruga, potpukovnika Džerija Džeksa, veterinara američke vojske, i njenog mentora dr. Vejda Kartera, Džeks pokušava da dođe do istine.
Uz Nensinu upornost, naučna istraživanja otkrivaju strašnu istinu u vezi sa situacijom koja prisiljava vojsku da preuzme inicijativu kako bi sprečila epidemiju. Serija se nakon toga seli u sedamdesete i prati dr. Kartera i Trevisa Roudsa koji su prvobitno pratili, istraživali i pokušali da zaustaviti epidemiju ebole u Africi. Postavlja se pitanje može li njihovo iskustvo pomoći u zaustavljanju ove bolesti ili odgovor leži negde drugde.
Osim Margulis („ER“, „The Good Wife“), glumačku postavu ove napete serije dodatno osnažuje i brojna međunarodna glumačka postava koju čine Noa Emerih („The Americans“), Tofer Grejs („Vesele sedamdesete“), Lijam Kaningem („Igra prestola“), Džejms D’Arsi („Dankirk“, „Agent Carter“) i kćerka Meril Strip, Grejs Gamer („Frances Ha“).
Predložak Ričarda Prestona u scenario je pretočio iskusni Džejms V. Hart koji iza sebe ima projekte kao što su Kopolin „Drakula“, Zemekisov „Contact“ i Spilbergov „Hook“, a osim teme paranoje i straha pojavljuju se i neke večno aktuelne teme, kao što je seksizam s kojim se susreće i Džeks.
„Nensi Džeks se, kao pukovnica u vojsci, suočava sa seksizmom. Ali u isto vreme imala je sreću što je bila donekle nedodirljiva, prvo zato što je bila neverovatno dobra u svom poslu, ali i zato što je njen suprug bio pukovnik i veterinar. Ljudi su ih neizmerno poštovali“, govori Margulis i osvrće se na još jednu bitnu komponentu svog lika, majčinstvo: „Snažno sam se poistovetila s likom Nensi Džeks i činjenicom da je majka i da ima karijeru. To je teško za oba roditelja. Ne možete davati 100 posto sve vreme, svaki dan. Ali možete pokušati da date 75 posto jednom te 75 posto drugi put, a vikendom, kada ste posvećeni porodici, dajete se u potpunosti. Tako uglavnom postupa većina roditelja.“
Kao i u slučaju „Černobilja“, bilo je više nego bitno stvoriti izuzetno autentično okruženje, a glumica ističe i na koji je način to pomoglo: „Teško je bilo poverovati da se uopšte radi o filmskom setu. Sve je bilo neverovatno autentično. I to pomaže jer ja sam jako daleko od toga da budem naučnica ili veterinarka pa mi autentičan set pomaže da se uživim u toliko zahtevnu ulogu.“
Jedan od bitnih detalja svakako su i zaštitna odela s kojima je glumica imala velikih problema: „Upoznala sam svoju mračnu stranu radeći na seriji upravo zbog zaštitnih odela. Ta su odela toliko nepodnošljivo neugodna. Nisu napravljena za žene. Postoje dve različite vrste odela – odelo „Racal“ koje nosimo kada ulazimo u kuću u Restonu gde smo morali da eutanaziramo 400 majmuna, a tu su i gumena odela „Chemchurian“ koja moramo da nosimo u laboratorijama 4. stepena biološke opasnosti. Teže gotovo 30 kilograma.“
A što se reakcija na seriju tiče, kritičari su mahom pohvalili atmosferu pa nema sumnje da će vas svih šest epizoda neprestano držati u stanju napetosti.
Sve u svemu, ako želite ponovno da se prošetate poznatim i zastrašujućim stazama događaja iz novije istorije, „The Hot Zone“ je upravo ono što tražite. „Vruću zonu“ možete pratiti nedeljom u 21:55 na kanalu National Geographic.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com