Žanr: krimi-drama, triler
Trajanje: 112 min.
Premisa: Ako pogledate iz dovoljne blizine, videćete da svako ima slabu tačku
Glavne uloge: |
Entoni Hopkins (Anthony Hopkins), Rajan Gozling (Ryan Gosling), Dejvid Stratern (David Strathairn), Rozamund Pajk (Rosamund Pike), Bili Berk (Billy Burke), Klif Kertis (Cliff Curtis) |
Scenario: | Danijel Pajn (Daniel Pyne), Glen Gers (Glenn Gers) |
Režija: | Gregori Hoblit (Gregory Hoblit) |
SINOPSIS
Kada Ted Kroford (Entoni Hopkins) otkrije da njegova prelepa mlada supruga Dženifer (Embet Davids) ima ljubavnika, on isplanira njeno ubistvo – savršeno ubistvo. Među policajcima koji pristižu na mesto zločina je pregovarač o taocima, detektiv Rob Nanali (Bili Berk), jedini policajac kome je dozvoljen ulaz u kuću. Na njegovo iznenađenje, Kroford odmah priznaje da je pucao u suprugu, ali je Nanali suviše zapanjen da bi obratio pažnju na to pošto je prepoznao svoju ljubavnicu, čiji pravi identitet nije znao, kako leži u lokvi krvi na podu.
Iako je u Dženifer pucano iz blizine, Nanali shvata da ona nije mrtva. Kroford je uhapšen odmah posle priznanja – sve izgleda kao unapred rešen slučaj za ambicioznog mladog pomoćnika okružnog tužioca Vilija Bičama (Rajan Gozling), koji je na dobrom putu da iz kancelarije okružnog tužioca (Dejvid Stratern) ode na novi unosni posao korporacijskog advokata.
Međutim, ništa nije jednostavno kao što izgleda, uključujući i ovaj slučaj. Hoće li privlačnost moći i ljubavna afera sa seksi ambicioznom advokaticom (Rozamund Pajk) u novoj firmi prevagnuti nad Vilijevim nagonom za pobedom ili, još gore, uticati na njegovu etiku? U napetom duelu intelekta i strategije, i Kroford i Vili će shvatiti da se pukotina može naći u svakoj naizgled savršenoj fasadi.
O FILMU
Nekada sam na očevoj farmi proveravao jaja uz pomoć sveće i tražio nesavršenosti. Kada sam to prvi put radio, rekao mi je da puknuta ili falična stavljam u kofu koja će ići u pekaru. Vratio se sat vremena kasnije i bilo je 300 jaja u kofi. Našao sam grešku u svakom jajetu. Tanka mesta na ljusci, fine tanke pukotine. Ako pogledate dovoljno pažljivo, videćete da sve ima slabu tačku na kojoj će, pre ili kasnije, da pukne, Entoni Hopkins kao Ted Kroford.
Stvaranje jednog trilera nikada nije jednostavno. To je proces koji počinje inspiracijom, pa sledi produkcija i, uopšte, u pitanju je dug put. Isti je slučaj i s filmom „Pukotina“.
„Trileri su teški za snimanje“, kaže producent Čarls Vejnstok. „A kada počnu sa zanimljivim obrtom, kao što je slučaj u našem, posebno su teški – jer na kraju filma morate to pojačati. Nismo želeli da film završimo nekom dosadnom jurnjavom kolima niti borbom do smrti na nekom napuštenom pristaništu. Snimajući film, želeli smo da napravimo priču koja će biti bazirana na likovima, što je uvek dobro rešenje: ako su likovi iskreni, ubrzo ćete imati nov obrt.“
„Privuklo me je saznanje da Čak Vejnstok i Greg Hoblit imaju nameru da snime sudski triler u kojem se veći deo borbe između protivnika odigrava van same sudnice“, kaže Gers. „Teži deo posla bio je izvući se iz savršenog zločina zato što je Den Pajn sam zločin napravio malo previše savršenim“, kaže Gers. „To smo morali da zaštitimo po svaku cenu, čak i dok smo radili na samim likovima i jačanju zapleta. Denov trougao – Kroford, Dženifer i Nanali, pametno smišljen zločin, zanimljiva zagonetka kojom počinje priča – to me je privuklo ovom filmu.“
Reditelj Gregori Hoblit je poznat po tome što scenaristu uvek drži blizu tokom produkcije, i Gers nije bio izuzetak. Proveo je mesece na snimanju zajedno s glumcima i ostalom ekipom. „Scenario je nacrt filma“, potvrđuje Hoblit. „Kada se nađe u rukama talentovanih glumaca, počinje da živi za sebe. Ako je nacrt dobar, držite ga se prilično strogo kako biste svaki detalj pogodili.“ „Ovaj scenario je i slagalica kada je u pitanju emotivni život samih likova“, nastavlja Hoblit. „Zato smo morali da budemo vrlo pažljivi, ali da glumcima ipak damo i malo prostora za njihovo tumačenje. Glen je to razumeo. Bilo je trenutaka kada, siguran sam, nije očekivao da će stvari poći u ovom ili onom smeru, ali je ubrzo shvatio da se to dešava s pričom kada dozvolite da vas ponese trenutak s dobrim glumcima. Naš nacrt je bio odličan.“
O REŽISERU
Gregori Hoblit (reditelj)
Za Gregorija Hoblita snimanje filma je posao u koji ulazi s puno strasti. Njegova odlučnost da istražuje ljude i pročešlja složenu mrežu emocija i ponašanja svojih likova vidljiva je u svakom njegovom filmu. Pošto je proveo preko 20 godina iza kamere na velikim i popularnim emisijama, Hoblit je u stanju da iskoristi svoje tehničko znanje i intuiciju kako bi režirao s preciznom veštinom.
Taj narativni stil je evidentan u filmu iz 2002. godine – „Hartov rat“, zasnovanom na knjizi Džona Kacenbaha. Hoblitova sposobnost da prevaziđe konvencije žanra vidljiva je i u filmu „Frekvencija“. S karakterističnim stilom i osećajnošću Hoblit je našao jezgro dramskog realizma u naučnofantastičnoj priči o njujorškom policijskom detektivu (glumi ga Džim Kavizel) koji putuje nazad u prošlost da bi razgovarao sa svojim pokojnim ocem, kojeg glumi Denis Kvejd.
Godine 1996. ostvario je vrlo zapažen debi filmom „Iskonski strah“, napetom sudskom dramom koja je privukla pažnju i kritike i publike. Hoblit je maksimalno iskoristio talentovanu ekipu glumaca među kojima su bili Ričard Gir, Lora Lini, Franses Mekdormand, Džon Mahoni i, u svom filmskom debiju, Edvard Norton, koji je svojom glumom zaradio nominaciju za Oskara za sporednu ulogu.
Film „Fallen“ s Denzelom Vošingtonom, Džonom Gudmenom, Donaldom Saderlandom, Ilajasom Koteasom i Džejmsom Gandolfinijem nastao je dve godine kasnije. Seme Hoblitovog uspeha posejano je još na televiziji, gde je učestvovao u nastanku i razvoju nekih od najinovativnijih serija savremenog doba. Tu su „Hill Street Blues“, „Zakon u Los Anđelesu“, „Njujorški plavci“ i druge. Njegov sledeći film biće „Untraceable“ s Dajanom Lejn. Snimanje je počelo u februaru 2007.
O GLUMCIMA
Entoni Hopkins (Ted Kroford)
Dobio je Oskara za svoju ulogu u filmu „Kad jaganjci utihnu“ (1991), a potom bio nominovan u istoj kategoriji za uloge u filmovima „Ostaci dana“ (1993) i „Nikson“ (1995). Za ulogu u „Amistadu“ bio je nominovan za Oskara za sporednu ulogu.
Godine 2001. glumio je u nastavku „Jaganjaca“ – filmu „Hanibal“, u režiji Ridlija Skota, gde mu je partnerka bila Džulijana Mur. Drugi njegovi skoriji filmovi su: „Upoznajte Džoa Bleka“, „Instinkt“, „Hauardov kraj“, „Drakula“, „Legende o strasti“, „Put u Velvil“, „Preboleti Pikasa“, „Ivica“ Lija Tamahorija, po scenariju Dejvida Memeta, „Maska Zoroa“ Martina Kembela s Ketrin Zita Džouns i Antoniom Banderasom, „Amistad“ Stivena Spilberga.
Njegov rediteljski debi zasnovan je na Čehovljevoj drami „Ujka Vanja“; u njemu je i glumio glavnu ulogu. Neki od njegovih ranijih filmova su „Čovek slon“, „Magija“, „Nedostižni most“, „Baunti“, „Časovi očaja“. U televizijskom filmu „Bunker“ (1981) glumio je Adolfa Hitlera.
Posle više godina rada u pozorištu, Hopkins je debitovao na filmu 1967. kao Ričard Lavlje Srce u filmu „Zima jednog lava“, u kome su glavne uloge tumačili Piter O’Tul i Ketrin Hepbern. U najsvežijem sećanju su njegovi filmovi „Crveni zmaj“ s Edvardom Nortonom, Ralfom Fajnsom i Emili Votson, „Tragovi na duši“ uz Nikol Kidman, „Aleksandar“ uz Kolina Farela i Andželinu Džoli, a u režiji Olivera Stouna, „Dokaz“ s Gvinet Paltrou, „Najbrži Indijanac na svetu“ Rodžera Donaldsona i „Svi kraljevi ljudi“, u kojem su glumili i Džud Lo, Šon Pen i Kejt Vinslet, a reditelj je Stiven Zailijan.
Rajan Gozling (Vili Bičam)
Kontroverzna glavna uloga u filmu „Vernik“ izbacila ga je u prvi plan. Ove godine imao je nominaciju za najbolju ulogu za film „Half Nelson“. Ista uloga donela mu je brojne druge pohvale, nominacije i nagrade. Uloga u „Verniku“ donela mu je, između ostalog, veliku nagradu žirija na Sandensu 2001, kao i brojna druga priznanja. Drugi njegovi filmovi su „The Slaughter Rule“, psihološki triler „Ubistva po stavkama“ uz Sandru Bulok, „Sećanje na Titane“ s Denzelom Vošingtonom, „The United States of Leland“ uz Kevina Spejsija i Dona Čidla, romantična drama „Beležnica“ i „Stay“ Marka Forstera, uz Juana Mekgregora i Naomi Vots.
Dejvid Stratern (Džo Lobruto)
Iskusan pozorišni, televizijski i filmski glumac pojavio se u više filmova svog školskog druga, reditelja Džona Sejlsa, među kojima su „Brat sa druge planete“, „Grad nade“, „The Return of Secaucus Seven“, „Limbo“, „Matewan“, „Eight Men Out“ i „Povratak“.
Radeći s vrhunskim rediteljima, Stratern se pojavio u filmovima „Silkvud“ Majka Nikolsa, „Izgubiti Ajzeju“ Stivena Gilenhala, „Firma“ Sidnija Polaka, „Bob Roberts“ Tima Robinsa, „Njihova liga“ Peni Maršal, „Istina ima svedoka“ Tejlora Hekforda, „Poverljivo iz L.A.“ Kertisa Hensona i drugim.
Od glumaca, sarađivao je s Meril Strip u filmu „Divlja reka“, Džesikom Lang u „Izgubiti Ajzeju“, Rejom Liotom i Džejmi Li Kertis u „Dominik i Judžin“, Šonom Penom i Krstoferom Vokenom u „Bliskom odstojanju“, Debrom Vinger u „Opasnoj ženi“, Sigorni Viver i Džulijanom Mur u „Mapi sveta“ i mnogim drugim.
Nedavno je dobio brojne nagrade za ulogu u nezavisnom filmu „Laku noć i srećno“ Džordža Klunija. Uskoro ćemo ga gledati s Metom Dejmonom i Džoan Alen u filmu „Bornov ultimatum“.
Rozamund Pajk (Niki Gardner)
Odrasla je u Londonu i vrlo rano počela da glumi u pozorištu. Prva glavna uloga bila joj je u predstavi „Romeo i Julija“ kada je imala 18 godina. Na Oksfordu je nastavila da glumi i išla na turneju s univerzitetskom produkcijom „Ukroćene goropadi“. Ta turneja ju je odvela na šestonedeljni put u Japan. Neposredno pred odlazak provela je dva dana snimajući svoju prvu filmsku ulogu u „Engleskom braku“ s Tomom Kortnijem i Albertom Finijem.
Sledeće godine snimila je film „Ljubav u hladnoj klimi“ s Alanom Bejtsom, Šilom Giš, Silijom Imri, Džonom Stendingom i Entonijem Endruzom. Potom je usledila uloga Mirande Frost, agenta MI6, šampiona u mačevanju i pravog suparnika Džejmsa Bonda u filmu „Umri drugi put“, pa uloga u trileru Amosa Gitaja „Hotel u obećanoj zemlji“, a zatim film „The Libertine“ pored Džonija Depa.
Sledeći projekat Pajkove bila je adaptacija klasičnog romana Džejn Ostin – „Gordost i predrasude“. U režiji Džoa Rajta, ona glumi uz Kiru Najtli, Brendu Bletin, Donalda Saderlanda i Džudi Denč. Krajem 2004. Pajkova je zamenila korset pancirnim prslukom pošto je prihvatila ulogu Samante Grim u visokobudžetnom akcionom filmu „Doom“ u režiji Andžeja Bartkovjaka. Ovaj film je adaptacija istoimene kompjuterske igre – jedne od najpopularnijih u istoriji.
Oficijelni sajt
Fracture (2007)
Premijera: 15. avgust 2007. godine u Domu sindikata
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com