Seks je komedija

Žanr: komedija/drama
Trajanje: 92 min.

SINOPSIS

Komedija koja će vas naterati da se zapitate da li ćete ikada više gledati neki film!

O FILMU

Ponovo jedan sjajan film rediteljke Katrin Breja. Ovog puta, reč je o teškoćama prilikom snimanja ljubavne scene u filmu. Koristeći komediju – nov žanr za nju – rediteljka nam na dokumentaran način dočarava kako izgleda svet iza filmske kamere. Lik rediteljke u filmu baziran je na liku Katrin, dok su scene seksa i glavna mlada glumica preuzeti iz njenog ranijeg ostvarenja – „Mojoj sestri“. Ipak, film, kao i svi dosadašnji, nije puka zabava. Pripremljen je uz temeljno filozofsko posmatranje prirode seksualnosti i predstavlja posvećenost čistoti i pravim emocijama. U filmu vidimo rediteljku koja pokušava da iz dvoje mladih glumaca izvuče ono najbolje, hipnotišući ih do likova koje treba da igraju i koje rediteljka vidi u njima. Oni to ne postižu sve do trenutka kada dostignu visok nivo glume koji ona od njih traži. Pokazuje im kakav je rad potreban da bi se postiglo željeno i pruža gledaocima mogućnost da zavire u proces koji se odvija iza kamera, u stvarni proces snimanja, i psihologiju muške i ženske seksualnosti.

REDITELJKA O FILMU

„Film oslikava odnos rediteljke (An Pariljo) i dvoje glumaca sa kojima radi, dok pokušava da iz njih izvuče maksimum za veoma tešku scenu – scenu seksa. Želela sam da napravim film da bih objasnila farsu koju predstavlja takozvani Making of – film o filmu, koji je osmišljen tako da ubedi gledaoce u to da mogu dopreti do tajni snimanja filma. U stvari, ta dešavanja van scene jedva da otkrivaju uzaludnost filma i daju snimanju jedan natprirodan izgled. Srž tog procesa ostaje tajna, kao središte vulkana. Kada strah ovlada svima – glumcima i rediteljem – tada snimanje postaje sudar iza zatvorenih vrata. Taj sukob je tema filma „Seks je komedija“.

„Međutim, iznad te slepe zaljubljenosti između glumaca i reditelja stoji priča o ljudskim odnosima, muškim i ženskim, i suptilnim vezama između onih koji daju zadatke i onih koji ih izvršavaju. Na neki način, to je snaga slabijih. Konfuzna osećanja lebde u vazduhu kao slobodni elektroni na snimanju, jer uvek birate glumce koje volite. Iako često govorim da ih mrzim, duboko u sebi, ja ih volim. U stvari, mrzim ih, jer me ne vole. Mislite da snimaju film za vas iz ljubavi, a u stvari ga snimaju iz taštine. U svakom slučaju, nisam baš sigurna. Stvar je u tome da duboko u njima čuči kukavica koja ih nikada ne napušta, a kad postanete grubi prema njima, nemate nameru da ih izlažete pritisku, oni su ti koji stalno izazivaju probleme. Onda vam se podvuku pod suknju – to je neverovatno nasilje! Ismevate ih i mrzite ih, ali istovremeno biste želeli da ih volite. Govorim o glumcima, ne o glumicama: uvek se dobro slažete sa glumicama, čak i kada se ne volite. To nasilje, taj moćni „trip“ koji lebdi iznad svega, to je isključivo muška stvar. Pre svega, želela sam da napravim film o kinematografiji, o tom misterioznom davanju koje ljudi pogrešno nazivaju režijom filma ili režiranjem glumaca. Vi ne režirate film – vi pravite film.“

FESTIVALI

Film je otvorio Filmski festival u Kanu 2002. godine i bio prikazan na festivalima u Edinburgu, Moskvi, Hamburgu, Varšavi, Pusanu, Torontu, Haifi, Riju, Oslu i Estoniji.

O GLUMCIMA

An Pariljo (rediteljka)
Sećamo je se iz sjajnog francuskog filma „Nikita“, u kome je igrala naslovnu ulogu. Ova francuska glumica ima iza sebe karijeru dugu skoro 30 godina, što je impresivno s obzirom na to da je rođena 1960. godine. Za ulogu Nikite dobila je nagradu „Cezar“ i „David di Donatelo“.

Oficijelni sajt: