Serena

  –  

Žanr: drama
Trajanje: 109 min.

Glavne uloge: Bredli Kuper (Bradley Cooper), Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), Ris Ivans (Rhys Ifans)
Scenario: Kristofer Kile (Christopher Kyle), Ron Raš (Ron Rash), knjiga
Režija: Suzan Bir (Susanne Bier)

SINOPSIS

Planine Severne Karoline krajem dvadesetih godina prošlog veka… Džordž i Serena Pemberton, zaljubljeni mladenci, počinju graditi šumarsko carstvo. Serena ubrzo dokazuje da je ravna svakom muškarcu: nadgleda šumske radnike, lovi čegrtuše, spasava živote u divljini. Pemberton neće dopustiti da išta stane na put njihovoj ljubavi i ambicijama, no kada Serena otkrije Džordžovu skrivenu prošlost i suoči se sa svojom sudbinom koju ne može promeniti, strastveni brak Pembertonovih počne da se raspada, vodeći prema dramatičnom obračunu.

O FILMU

„To je ljubavna priča koja balansira na ivici – želite ljubav, a istovremeno ste svesni koliko je opasna. Mislim da je to fascinantno“, kaže rediteljka filma Suzan Bir. U filmu igraju: Bredli Kuper, Dženifer Lorens, Ris Ivans, Tobi Džouns, Šon Heris i drugi. Film je sniman osam nedelja na lokacijama Praga u Republici Češkoj tokom proleća 2012.

Producent Nik Veksler zaljubio se za priču „Serena“ nakon čitanja rukopisa originalne knjige Rona Raša, godinu dana pre objavljivanja. Bilo je potrebno pronaći osobu koja bi napravila dobru adaptaciju za film. Kris Kile pokazao se kao scenarista sa pravom vizijom. Kad je završen prvi nacrt scenarija, producenti su krenuli u potragu za rediteljem koji bi mogao doneti jedinstven uvid u napete preokrete u filmu. Nik Veksler je veliki obožavatelj rada Suzan Bir, a jedan od razloga zbog kojih ju je smatrao idealnim izborom za ovaj film jeste njena sposobnost razumevanja kompleksnih odnosa među ljudima, naročito intime, snažnih osećaja i strasti. Suzan je fascinirala tema žene u muškom svetu s kojom se mogla i sama poistovetiti. Glumci su prihvatili rad na ovom filmu i zbog same priče i zbog prilike za saradnju sa Suzan. Ona je na glasu kao neko ko može pomoći glumcima i u potpunosti shvatiti karakter i motive svojih likova.

„Određeni lik je opisan na stranicama scenarija i glumac mora otelotvoriti njegove karakteristike, ali još je važnije ono neočekivano što glumac unese u svoj lik“, kaže rediteljka filma Suzan Bir

Radnja romana Rona Raša počinje posle sloma berze 1929. i s početkom Velike depresije, a smeštena je najvećim delom u ruralnu zajednicu u planinama Smoki Severne Karoline. Izazov za scenaristu bio je šta prilikom adaptacije romana zadržati, a šta izbaciti, a to je uvek bolan proces. Trebalo je utvrditi glavnu priču, pa je fokus pao na ljubavnu priču Pembertona i Serene i način na koji njihova strast postaje mračna kada stvari krenu naopako. Producentu Todu Vagneru posebno je privlačna povezanost perioda Velike depresije s današnjim vremenom i okolnostima u kojima sa jedne strane imamo uspešne i bogate ljude, kroz čiju vizuru je radnja ispričana, ali i one siromašne koji pokušavaju da se domognu bilo kakvog posla, pa makar bio opasan po život, jer osećaju da nemaju drugog izbora.

U takvim teškim okolnostima, Pemberton dovodi novu suprugu u koju se zaljubio na prvi pogled. Rediteljka smatra kako su Serena i Pemberton izrazito moralno dvolični i stoga vrlo privlačni i zanimljivi. Njihov susret bio je vatromet osećaja i strasti, a ista dinamika nastavlja se i kada stvari krenu nizbrdo. Velika strast u kombinaciji sa Sereninom oštećenom ličnošću može imati samo koban ishod. Velika nepravda je učinjena na samom početku filma, kada je Rejčel ostavljena da se sama brine za dete čiji je otac živ i oženjen. Pembertonov poslovni partner Bučanan oseća se izigrano kada Pemberton predstavlja Serenu i kao poslovnu partnerku iza njegovih leđa.

Kuper objašnjava kako se u jednom trenutku put glavnih likova razdvaja i prestaju biti par. Svestan je šta se događa, ali ne želi da to prihvati. Njihova snažna ljubav ne prestaje, samo postaje otrovna. Serena postaje očajna spoznavši da neće moći da rodi dete, istovremeno se boreći sa činjenicom da on ima dete i da mu neko drugi može dati ono što ona ne može. U stanju posttraumatskog stresa i odlučna da se niko neće isprečiti njenoj ljubavi sa Džordžom, jedino rešenje pronalazi u uklanjanju konkurencije, tj. deteta druge žene.

Tokom filma, Pemberton i Serena misle kako mogu ubiti koga god i šta god žele, bilo da se radi o radnicima, deci, nevinim ljudima ili šumi. Njihova ljubav, strasti i želje – važniji su od bilo koga i bilo čega. Osim intenzivne, opasne i provokativne ljubavne priče, kroz radnju se provlači i ekološka tema. Kuper smatra kako je vremensko razdoblje u filmu moguće povezati sa današnjim vremenom jer i danas postoji nesigurnost u to šta budućnost nosi i postoje ljudi koji zloupotrebljavaju sistem. Pemberton uništava šumu za svoju korist i nije svestan mogućih posledica.

O REŽISERU

Suzan Bir (rediteljka)
Ova uspešna danska scenaristkinja i rediteljka potpisuje film „U boljem svetu“ („Havnen“), nagrađen nagradom Oskar za najbolji strani film 2011. godine, italijanskim Zlatnim globusom za najbolji evropski film i nagradom za najbolju režiju na dodeli evropskih Oskara.

Njen rediteljski prvenac na engleskom bio je nagrađivani film „Things We Lost in the Fire“ (2007), u kojem glume Hale Beri i Benisio Del Toro. Pre njega potpisuje hitove „Efter brylluppet“ (2006), nominovan za Oskara za najbolji strani film, kao i „Brodre“ (2004.), koji je između ostalog dobio nagradu publike na filmskim festivalima Sandens i Bostonski nezavisni filmski festival. I njen prethodni film „Open Hearts“ dobitnik je brojnih nagrada. Romantična komedija Suzan Bir „Den eneste ene“ (1999) proglašena je najboljim filmom, a 2012. trijumfalno se vratila ovom žanru s „Den skaldede frisor“ i odnela pobedu u kategoriji Najbolja komedija na dodeli Evropskih filmskih nagrada.

Oficijelni sajt:

 

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com