Sinovci

Žanr: drama
Trajanje: 142 min.
Premisa: Ima li šta lepše nego da se gine za otadžbinu?
Ima, striko. Da se za nju živi. Da se živi za nju!

SINOPSIS

Kada je 21. novembra 1991, na dan svoje krsne slave, Svetog arhangela Mihajla, Obrad Srećković, seljak iz Velikog Krčmara, pošao da na vukovarskom ratištu pronađe svog sina Milana, poneo je „sve što nana pakuje vojniku“: kolač, pečenje, koljivo, flašu rakije, pismo od devojke i čarape. Obrad nekako stiže do sremskih pustopoljina, ali zaluta u sumrak i, kada ga već polako počne hvatati panika, ugleda vojnički logor.

U logoru pronalazi Milana Srećkovića iz Velikog Krčmara, ali to nije vojnik koga Obrad traži. Uskoro se pojavljuje i drugi Milan Srećković iz istog sela, i kada Obrad već bude slutio neku vojničku podvalu i bude bio spreman da se brani, major Vukašin Katunac, komandant zborišta, pojavljuje se s pravim Milanom, Obradovim sinom.

Uskoro će se nesporazum razjasniti. Prvi Milan Srećković iz Velikog Krčmara je Obradov stric, poginuo u Sremu 1914. godine. Drugi Milan je Obradov brat, poginuo na istim prostorima, na Sremskom frontu, 1944. Ubrzo će Obrad shvatiti da je nabasao na zborište za mrtvu srpsku vojsku izginulu u tim krajevima, a koja nije sahranjena u zavičaju. Shvata da mu je i sin mrtav, a kako mrtvaci ne stare, sva tri Milana imaju po 18 godina.

Kada bude pitao otkud on tu i kada mu objasne da je i njega „snajper uvatio kod Jankovaca“, laknuće mu. Zahvaliće Bogu i svom svecu što se i njemu na taj sveti dan nešto lepo dogodilo. U isto vreme u jednom dalekom gradu iz poznate porodice Katunac kreće sahrana. Sahranjuje se major Vukašin Katunac, heroj vukovarskog ratišta. Kada i pored protivljenja prisutnih oficira porodica otvori sanduk da se još jednom oprosti od pokojnika, na dnu sanduka naći će samo dve betonske ploče. Ni traga od pokojnika. Supruga i ćerka majora Katunca odmah sedaju u auto i polaze na ratište da ga traže…

O FILMU

Svet mrtvih, avantura svesti i preispitivanje savesti na putu do sudilišta kroz dijaloge oca, brata i sina vodi folklornu priču o poreklu, korenima, nasleđu, nerođenim i rođenim, desetkovanim, neprekidnim i nepotrebnim bojevima i ratovima. Svet živih, koji su izbegli mogile i zborišta, a koji će ubrzo pronaći put ka njima, svesno ili podsvesno žudeći za tim, strahuje od toga da će im neko prebaciti da su se dugo zadržali među živima.

O REŽISERU

Siniša Kovačević (producent, scenarista i reditelj)
Rođen je 30. maja 1954. u Sremskoj Mitrovici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Fakultet dramskih umetnosti, Odsek za dramaturgiju, završava u Beogradu. Piše za radio, film i pozorište. Bavi se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom. Redovni je profesor univerziteta na predmetu dramaturgija. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Prevođen je na makedonski, slovenački, grčki, ruski i engleski. Živi i radi u Beogradu.

O GLUMCIMA

Petar Kralj (Obrad Srećković)
Rođen je 1941. godine. Jedan je od naših najvećih glumaca. Godine 1996. dobio je „Dobričin prsten“ za životno delo. Izvod iz filmografije: Karta u jednom pravcu (2006), Diši duboko (2004), Kad porastem, biću Kengur (2004), Mali svet (2003), Volim te najviše na svetu (2003), Seljaci (2001), Ranjena zemlja (1999), Ptice koje ne polete (1997), Tri letnja dana (1997), Underground (1995), Seks – partijski neprijatelj br. 1 (1990), Kako je propao rokenrol (1989), Boj na Kosovu (1989), Poslednji krug u Monci (1989), Suncokreti (1988), Oktoberfest (1987), Uvek spremne žene (1987), Una (1984), Nema problema (1984), O pokojniku sve najlepše (1984), Kako sam sistematski uništen od idiota (1983), Sok od šljiva (1981), Variola vera (1981), Poseban tretman (1980).

Ljiljana Blagojević (Spasenija Katunac)
Prvakinja drame Narodnog pozorišta rođena je 1955, u Zemunu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu dramskih umetnosti, Odsek za glumu, diplomirala je u klasi prof. Milenka Maričića. Iste godine nagrađena je nagradom „Mata Milošević“, kao student generacije, i nagradom Univerziteta umetnosti za ulogu Doli Bel u filmu „Sjećaš li se Doli Bel“ Emira Kusturice. U pozorištu je odigrala preko 50 uloga. Snimila je više od 40 filmova s najvećim domaćim i inostranim rediteljima.

Miodrag Krivokapić (Vukašin Katunac)
Rođen je 22. aprila 1949. godine u Peći, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Akademiju za kazališnu i filmsku umjetnost (AKFU) – Odsek gluma, upisao je u Zagrebu i diplomirao 1975. godine. Iste godine postao je član dramskog kazališta Gavela, gde je ostao dve godine, a potom prelazi u Hrvatsko narodno kazalište (HNK) u Zagrebu i tu ostaje do 1986. Od te godine je slobodan dramski umetnik.

Pored Gavele i HNK-a igrao je u teatru „&TD“ u Zagrebu i na festivalima: Dubrovačke ljetnje igre, Splitsko ljeto, a kasnije na Subotičkom festivalu, kao i Festivalu Budva – grad teatar. Snimio je dvadesetak igranih filmova, oko 30 TV drama, desetak TV serija. Filmografija: 1978 – Ljubica, 1980 – Luda kuća, 1981 – Pad Italije, 1981 – Snađi se, druže, 1982 – Kiklop, 1982 – Zločin u školi, 1984 – Mala pljačka vlaka kao Cokula, 1984 – U raljama života (kao Sale), 1986 – Večernja zvona, 1987 – U ime naroda, 1988 – Život sa stricem, 1989 – Najbolji, 1990 – Stela, 1991 – Virdžina, 1997 – Ptice koje ne polete, 1999 – Nož.

Kalina Kovačević (Nada Katunac)
Rođena je 22. novembra 1983. godine u Beogradu. Završila je nižu muzičku školu, Odsek za klavir, a posle treće godine gimnazije upisala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek gluma, u klasi profesora Biljane Mašić. Diplomirala je 2005. s ocenom deset i predstavom „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“.

Filmografija „Optimisti“ (2006) Gorana Paskaljevića, „Jesen stiže, dunjo moja“ (2004) Ljubiše Samardžića, „Beži, zeko, beži (2003), „Aurora“ (2002).

Oficijelni sajt: