Žanr: drama
Trajanje: 126 min.
Glavne uloge: |
Džim Kavizel (Jim Caviezel), Monika Beluči (Monica Bellucci), Klaudija Gerini (Claudia Gerini), Maja Morgenstern (Maia Morgenstern) |
Scenario: |
Benedikt Ficdžerald (Benedict Fitzgerald), Mel Gibson (Mel Gibson) |
Producenti: |
Mel Gibson (Mel Gibson), Brus Dejvi (Bruce Davey), Stiven Makeviti (Stephen Mceveety) |
Režija: | Mel Gibson (Mel Gibson) |
SINOPSIS
Film počinje na Maslinovoj gori, gde se Isus molio nakon poslednje večere. Isus odoleva sotoninim iskušenjima. Izdan od strane Jude Iskariota, Isus je uhapšen i vraćen među zidine Jerusalima, gde ga vođe fariseja optužuju za bogohuljenje, a njegovo suđenje završava se osudom na smrt. Isusa dovode pred Pilata, rimskog guvernera Palestine, koji sluša optužbe koje mu iznose fariseji. Shvativši da je u pitanju politički konflikt, Pilat se savetuje sa kraljem Irodom. Irod vraća Isusa Pilatu, koji poziva masu da izabere između Isusa i kriminalca Varave. Masa odlučuje da pomiluje Varavu i Isus je osuđen na smrt. Isusa predaju rimskim vojnicima koji ga muče. Nakon toga, neprepoznatljivog, Pilat ga opet pokazuje masi kao da hoće da kaže: „Zar ovo nije dovoljno?“ Ipak, nije.
Pilat pere ruke od cele stvari i naređuje svojim ljudima da urade onako kako masa želi. Isusu daju krst i naređuju mu da ga nosi kroz ulice Jerusalima, sve do Golgote, gde biva raspet na krst. Tu on proživljava svoje poslednje iskušenje – strah da ga je Otac napustio. On prevazilazi svoj strah, pogleda u Mariju, svoju svetu majku, i izgovori rečenicu koju samo ona može da razume u potpunosti: „Postignuto je.“ Nakon toga, on umire: „U njegove ruke ja predajem svoj duh.“ U trenutku njegove smrti i sama priroda se predala. „Vi ste moji prijatelji, a najveća ljubav koju čovek može da pokaže svojim prijateljima jeste da da svoj život za njih“, rekao je Isus na krstu.
O FILMU
„Stradanje Isusovo“ je film o poslednjih 12 sati života Isusa iz Nazareta. U Rimu, gde su vekovi ljudske istorije zapisani u svakom kamenu, mermeru i boji, reditelj oskarovac Mel Gibson nedavno je stvorio jedan još stariji svet – Jerusalim na dan Hristove smrti. U saradnji sa poznatom glumačkom ekipom i odanom filmskom ekipom, Gibson nam predstavlja večnu priču o poslednjem danu Hristovog života sa beskompromisnim realizmom i sirovim emocijama savremenog bioskopa. Dosad nijedan reditelj nije pokušao da oživi priču o ovoj pasioniranoj žrtvi sa tako intenzivnom usredsređenošću na filmski detalj i realizam. Za Mela Gibsona, stvaranje jednog ovakvog filma bilo je dugogodišnji san. „Moja namera je bila da ovim filmom stvorim dugovečno umetničko delo i da različitu publiku pokrenem na duboko razmišljanje“, kaže Gibson i nastavlja: „Moja najveća nada jeste ta da će poruka ove priče o ogromnoj hrabrosti i žrtvi inspirisati toleranciju, ljubav i oproštaj; te stvari su nam u ovom današnjem svetu definitivno potrebne.“
Gibson je počeo da istražuje spise i događaje u vezi sa „The Passion“ pre više od 12 godina, kada se sam našao u duhovnoj krizi koja ga je navela da preispita svoju veru, a naročito da meditira o prirodi bola, patnje, oproštaja i iskupljenja. Mel Gibson, čije je poslednje rediteljsko delo škotska priča iz 13. veka – „Hrabro srce“, za koju je dobio Oskara, shvatio je da je sada trenutak da svoju umetnost udruži sa putevima svog srca. On je zamislio da iskoristi svu moć savremenog filmskog stvaralaštva, posebno današnju realističnu kinematografiju, produkcijski dizajn i stilove glumačkog izvođenja kako bi stvorio „The Passion“.
Gibson je bio koscenarista sa Benediktom Ficdžeraldom, a oslanjao se na jevanđelja po Mateju, Luki, Marku i Jovanu kao na glavne izvore za scenario. Ipak, Gibson je znao da ulazi u neistraženu umetničku teritoriju, u svet gde se susreću umetnost, pripovedanje i predanost. O svojoj odluci da stavi akcenat na fizički realizam Gibson kaže: „Stvarno sam želeo da prikažem veličinu žrtve, kao i njene užase. Takođe, želeo sam da film ima zaista lirske i lepe trenutke, kao i trenutke bezgranične ljubavi, jer je ovo priča o veri, nadi i ljubavi. To je, po meni, najbolja priča koju bismo ikada mogli da ispričamo.“
INFORMACIJE O FILMU
Izvori
Scenario za „Stradanje Isusovo“ adaptirao je reditelj i producent Mel Gibson u saradnji sa Benediktom Ficdžeraldom („Wise Blood“, „In Cold Blood“, „Heart of Darkness“, „Zelda“), a on opisuje poslednjih 12 sati Hristovog života. Rađen je prema jevanđeljima po Mateju, Marku, Jovanu i Luki.
Jezici
Svi likovi u filmu govore jezicima kojima bi govorili u ono vreme. To znači da jevrejski likovi govore aramejski, uključujući i Hrista i njegove učenike, i „ulični latinski“ za Rimljane. Grčki, koji su često upotrebljavali intelektualaci onog vremena, nije bio toliko relevantan za ovu priču.
Lokacije snimanja
Film „Stradanje Isusovo“ je ceo snimljen u Italiji, prvenstveno na dve lokacije:
Matera
Scene raspeća snimane su u predivnom gradu Matera, u jako lepom regionu južne Italije, u blizini mesta na kom je 1965. godine Pjer Paolo Pazolini snimio „Jevanđelje po Mateju“.
Činečita studiji
Jerusalim, jedna ogromna scena, napravljen je u slavnim Činečita studijima, koji se nalaze na periferiji Rima. Zaslužni za ovog giganta bili su dizajner produkcije Frančesko Frigeri i scenograf Karlo Gervasi. Najveći kompleks predstavlja hram u kom Hristu sude na verskoj osnovi, dvorište u kom je održano nekoliko saslušanja pre nego što je odveden u Pilatovu palatu i zatvor u kom je prebijen i bičevan.
Kreativni tim
Gibson je zamolio kinematografa Kejleba Dešanela („Patriota“, „Prava stvar“) da napravi film koji će izgledati kao slike italijanskog baroknog umetnika Karavađa, čije slike su poznate po tome što imaju živ sjaj koji proizilazi iz jasnog kontrasta svetlosti i tame. Četrdeset procenata scena rađeno je u prostoru zakriljenom draperijama kako bi se dobio utisak svetlosti koja se probija kroz tamu. Kostimi su pažljivo istraženi i ručno ih je radio nagrađivani dizajner Mauricio Milenoti („Hamlet“, „Važno je zvati se Ernest“). Opšti vizuelni efekat filma on je upotpunio kostimima u Karavađovim nijansama braon, crne i bež boje. Iako je najveći deo ekipe okupljen u Italiji (i većina glumaca su ili iz Italije ili iz istočne Evrope), cela šminkerska i frizerska ekipa dovedena je iz Holivuda. Gibson je znao da su mu potrebni najbolji mejk-ap tehničari na svetu da dočaraju beskompromisni i često surov realizam koji je on zamislio u scenama bičevanja i raspeća.
O REŽISERU
Mel Gibson (reditelj, producent i koscenarista)
Jedno je od jedanaestoro dece rođenih u porodici Gibson u državi Njujork. Kada je imao 12 godina, sa porodicom je prešao u Sidnej, Australija. Pohađao je Nacionalni institut dramskih umetnosti (NIDA) i Univerzitet Novog Južnog Velsa. Internacionalna zvezda postao je ulogom u filmu Pitera Vira „Galipolje“ (1981), za koju je dobio drugu nagradu za najboljeg glumca Australijskog filmskog instituta. Svetska superzvezda postao je zahvaljujući serijalu „Pobesneli Maks“ i još jednoj akcionoj avanturi – „Smrtonosno oružje“ (1987). Svoj rediteljski debi doživeo je 1993. godine, režirajući film „Čovek bez lica“. Godine 1995. Gibson je producirao, režirao i igrao glavnu ulogu u hitu „Hrabro srce“, koji je dobio pet Oskara, uključujući i one za najbolji film i najbolju režiju.
O GLUMCIMA
Džejms Kavizel (Isus)
Rođen je u okrugu Skagit, u Vašingtonu. Na početku karijere dobio je nekoliko manjih uloga u popularnim TV serijama „Murder, She Wrote“ i „The Wonder Years“. Probijao se igrajući u filmu Gasa van Santa „Moj privatni Ajdaho“ i „Vajat Erp“ Lorensa Kasdana; tada polako počinju da ga primećuju. Igrao je u filmovima „Skarletno slovo“, „G.I. Jane“, „Tanka crvena linija“, „Ride With the Devil“ (1999) i trileru Gregorija Hoblita „Frequency“. Godine 2001. igra sa Dženifer Lopez u filmu „Oči anđela“. Zatim slede filmovi „Grof Monte Kristo“ i „Zločin u visokim krugovima“. Uskoro ćemo ga gledati u filmovima „Final Cut“ i „Stroke of Genius“.
Maja Morgenstern (Marija)
Slavna rumunska pozorišna glumica studirala je na svetski poznatoj Filmskoj i pozorišnoj akademiji u Bukureštu. Bila je član tri poznate rumunske pozorišne organizacije – Piatra Neamt Nacionalnog teatra (1985-1988), Jevrejskog državnog teatra (1988-1990) i Nacionalnog teatra (od 1990. do danas). Za svoj rad na sceni dobila je dve velike nagrade. Nakon debija u filmu o Mariji Kalas 1983. godine, pojavljivala se u velikom broju rumunskih i internacionalnih filmskih ostvarenja: „Nostradamus“ Rodžera Kristijana (1994), „The Seventh room“ (1995) i „Ulysees Gaze“ (1995) Tea Angelopulusa, gde je igrala sa Harvijem Kajtelom.
Monika Beluči (Marija Magdalena)
Internacionalnu pažnju privukla je svojom ulogom u filmu „Malena“, o lepoj mladoj udovici koja okreće jedno malo italijansko selo naglavačke. Tada je bila zvezda u Evropi, lepotica čija je duboka gluma dobro poznata. Međutim, pažnju javnosti privukla je pre početka glumačke karijere, kada se bavila poslom modela. Godine 1996. igra u francuskom trileru „Apartman“, za koji je bila nominovana za nagradu Cezar, francuski ekvivalent Oskaru.
Od samog početka Monika je privlačila pažnju internacionalnih filmskih stvaralaca. Fransis Ford Kopola dao joj je ulogu jedne od Drakulinih zavodljivih nevesta u filmu „Drakula Brema Stokera“. Sa Džinom Hekmanom i Morganom Frimanom pojavila se 2000. godine u filmu „Pod sumnjom“, a nakon toga i u francuskom trileru „Pakt sa vukovima“ Luka Besona. Godine 2003. pojavljuje se u filmu Gaspara Noe „Otpozadi“, ali i u akcionoj avanturi Antoana Fukoa, sa Brusom Vilisom – „Tears of the Sun“. Njena slava doživljava vrhunac nakon pojavljivanja u serijalu „Matriks“, u ulozi sajber boginje Persefone. Ove godine pojaviće se i u ostvarenjima „She Hate Me“ i „The Brothers Grimm“.
Oficijelni sajt:
Premijera: 7. april 2004. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com