Žanr: krimi-drama, triler
Trajanje: 108 min.
Premisa: Ajde da uradimo ovo!
Glavne uloge: |
Majkl Daglas (Michael Douglas), Kifer Saderland (Kiefer Sutherland), Eva Longorija (Eva Longoria), Kim Bejsinger (Kim Basinger), Martin Donovan (Martin Donovan) |
Scenario: | Džerald Petijevič (Gerald Petievich) – roman, Džordž Nolfi (George Nolfi) |
Režija: | Klark Džonson (Clark Johnson) |
SINOPSIS
Pit Garison je agent američke Tajne službe koji je spasao život predsedniku skočivši ispred metka pre više od 20 godina. Cenjen i poštovan od strane svojih kolega u Tajnoj službi, Garison je sada veteran koji je zadužen za brigu o prvoj dami. Njegov kolega i prijatelj Čarli Meriveder nagoveštava da želi da podeli s njim važnu poverljivu informaciju. Međutim, pre nego što je stigao to da uradi, Meriveder je ubijen u svojoj kući prilikom inscenirane pljačke.
Istragu vodi vrhunski agent Tajne službe, Dejvid Brekinridž, Garisonov štićenik i donedavno jedan od najboljih prijatelja. Brekinridž prati samo dokaze i trudi se da eliminiše svaku reakciju koju bi vodio instinkt. To je ono što se traži od dobrog agenta. Garison, kao možda najbolji agent zaštite u službi, često mora da radi po osećaju i instinktu. U tom poslu to je često jedino što postoji. Džil Marin, ambiciozni mladi agent, koja je upravo diplomirala kao druga u klasi na Akademiji Tajne službe, dolazi na svoj prvi terenski zadatak.
Njih troje zajedno počinju da razotkrivaju ono što se ispostavlja kao unutrašnja zavera radi ubistva predsednika – i da postoji izdajnik u redovima Tajne službe. Sumnja pada na Garisona, kome će biti izuzetno teško da skine ljagu sa svog imena zato što mu neko smešta. Ko god smešta Garisonu, zna da je on ranjiv jer pokušava da sakrije veliku tajnu. Zbog sumnje da je izdajnik, Garison beži, gonjen od strane Brekinridža i Marinove – svojih kolega – dok pokušava da uhvati pravog krivca i spase predsednikov život.
O FILMU
„Stražar“ je politički triler o agentu koji je određen da čuva predsednika i prvu damu“, kaže Majkl Daglas. „Prvi put u istoriji Tajne službe u njoj se pojavio izdajnik koji kuje zaveru za ubistvo predsednika. Igram agenta koji čuva prvu damu. Deo teme je moje iskupljenje. Moj lik je učinio nešto pogrešno i to me je zaintrigiralo. Ne znam mnogo ljudi koji su skroz dobri ili skroz zli. Privlače me likovi kao što je Pit Garison, koji je pogrešio, ali pokušava da ispravi svoju grešku na neki način. Čak i agenti Tajne službe greše.
„“Stražar““ je nepredvidljiv i ima nekoliko sjajnih preokreta“, nastavlja Daglas. „Fascinantno je saznati nešto o unutrašnjim poslovima Tajne službe. Nadam se da će publika malo bolje razumeti šta se dešava iza zavese.“ Kao producent, Daglas uvek traži interesantne i provokativne priče. „Nalaženje dobrog materijala zvuči jednostavno, ali nije“, kaže Daglas. „Volim glumu, ali ne vidim mnogo filmova koje bih voleo da radim, tako da moram sam da ih razvijem. Dopala mi se ideja „Stražara“, zato što je u eri straha i paranoje sasvim moguće postojanje nevidljivog neprijatelja.“
Da bi se određeni aspekti Tajne službe predstavili što je moguće realističnije, scenarista i koproducent Džordž Nolfi sproveo je obimno istraživanje. „Od početka sam želeo da priča bude realistična“, kaže on. „Pitao sam se: koliko je predsednik zaista zaštićen? Odakle mu preti opasnost? Šta bi mu zaista dovelo život u opasnost i kako bi reagovala Tajna služba?“
Za reditelja je izabran Klark Džonson, takođe priznat glumac, koji je radio u skoro svakoj oblasti filmskog posla, čak i kao kaskader, u specijalnim efektima, pa i kao kamerman. Džonson je zajedno s Daglasom birao glumce. Vrlo brzo su za druge tri glavne uloge odabrani Kifer Saderland, Eva Longorija i Kim Bejsinger.
Saderland o Daglasu kaže: „Ako pogledate Majklove filmove, oni su prvoklasni. Imao sam zadovoljstvo da s njim radim još kao mlad i bio je vrlo prijatan prema meni. Gledao sam njegove filmove tokom godina i shvatio zbog čega je on fenomenalan producent. U svim njegovim filmovima postoji osećaj odgovornosti i dostojanstva.“
Kao glavni istražitelj u filmu, Saderlandov Dejvid Brekinridž ponekad dozvoljava da ga ometaju lična osećanja. „On ima prošlost, a naša prošlost nam često podmeće klipove u točkove. Ti elementi počinju da uništavaju nekoga ko bi mogao biti savršen istražitelj“, kaže Saderland. Bilo mu je veoma drago što je sarađivao s Evom Longoriom. „Ona ima neverovatan osećaj za fokus“, kaže Saderland. „Lik koji ona tumači izdaje svoju ličnost, a to je odlika sjajnog glumca.“
Longorijina Džil Marin prošla je obuku na Akademiji kod lika koji tumači Majkl Daglas – Pita Garisona, a kada je diplomirala, počela je da radi kod lika koji glumi Saderland. Međutim, ona u početku ne zna za lični konflikt između njih dvojice. Eva Longorija je odabrala „Stražara“ za svoj prvi veliki film zato što je toliko različit od njene hit TV serije „Očajne domaćice“. „Postoji trougao između Majkla, Kifera i mene, ali to nije ljubavni trougao“, kaže ona. Longorija glumi jedinu ženu u timu. „Ona je vrednica“, kaže Longorija o agentu Džil Marin. „Želi da uči, potpuno potiskuje svoju seksualnost, mora da se dokazuje dvostruko više od muškaraca i odlučna je u pokušajima da da sve od sebe. Džil Marin je potpuno posvećena poslu.“
Saderland je, kao i ostali, uživao u radu s glumcem rediteljem. „Postoji nesumnjivo razumevanje“, kaže on. „Klark ima specifičan senzibilitet. Velika je pomoć kada neko zna kako je biti na vašem mestu.“ Autori su okupili ekipu dobro poznatih glumaca za manje, ali važne uloge. Tu su Martin Donovan kao specijalni agent Vilijam Montrouz, Dejvid Reš (Sledž Hamer) u ulozi predsednika Džona Balantajna, Bler Braun, Glorija Ruben i drugi. Sam Klark Džonson pojavljuje se u ulozi agenta Merivedera, koji je imao poverljive informacije zbog kojih je ućutkan i čije ubistvo započinje razotkrivanje zavere za atentat na predsednika.
O REŽISERU
Klark Džonson (reditelj)
„Stražar“ je drugi dugometražni film koji je režirao. Glumački veteran igrao je u više od 50 filmova i serija. Postao je poznat kao detektiv Meldrik Luis u hit TV seriji „Odeljenje za ubistva“ (1993-1999), gde je režirao pet epizoda. U „Stražaru“ igra značajnu ulogu agenta Čarlija Merivedera, čije ubistvo pokreće istragu o zaveri za ubistvo predsednika. Godine 2003. režirao je akcioni triler „SWAT“ sa Semjuelom L. Džeksonom i Kolinom Farelom. Njegov sledeći rediteljski poduhvat biće film „Killing Floor“.
O GLUMCIMA
Majkl Daglas (Pit Garison, producent)
Glumac s preko 30 godina iskustva u pozorištu, na filmu i televiziji ušao je u produkciju nezavisnih filmova 1975. Oskarom nagrađenim filmom „Let iznad kukavičjeg gnezda“. Od tada je kao producent i glumac producent pokazao umeće da izabere projekte koji odražavaju promenljive trendove i aktuelne teme. Prva značajna uloga bila je uz Karla Maldena u policijskoj seriji „Ulice San Franciska“, koja je počela da se prikazuje 1972. godine. Tom ulogom Daglas je zaradio tri uzastopna Emija.
Uspešan kod kritike i publike, „Let iznad kukavičjeg gnezda“ dobio je pet Oskara, uključujući one za najbolji film, scenario, glumca i glumicu. Sledeći film koji je Daglas producirao, „Kineski sindrom“ (1979), imao je nominacije za Oskara za Džeka Lemona i Džejn Fondu, kao i za najbolji scenario. Iako je postao uspešan producent, Daglas je nastavio s glumačkom karijerom kasnih sedamdesetih ulogama u filmovima „Koma“ (1978), „Na mene je red“ (1981), „Zvezdana komora“ (1983) i „Plesači prvog reda“ (1985).
Uspeh je usledio s filmom „Lov na zeleni dijamant“ 1984. i njegovim nastavkom – „Dragulj sa Nila“ 1985. Ostali značajni naslovi su: „Fatalna privlačnost“, „Volstrit“, za koji je dobio Oskara kao glumac, „Crna kiša“, „Rat Rouzovih“, „Niske strasti“, „Pad“, Razotkrivanje“, „Američki predsednik“, „Igra“, „Savršeno ubistvo“, „Jedna noć u baru“, „Čudesni momci“, „Putevi droge“, „Nikom ni reči“ i drugi.
Kifer Saderland (Dejvid Brekinridž)
Prvi put je sarađivao s Majklom Daglasom na filmu „Tanka linija smrti“, gde je glumio s Džulijom Roberts, Kevinom Bejkonom i Vilijamom Boldvinom. Godine 2004. glumio je u filmu „Rečna kraljica“ na Novom Zelandu, zajedno sa Samantom Morton u režiji Vinsenta Vorda. Iste godine videli smo ga i u filmu „Uzimanje života“ pored Andželine Džoli i Itana Houka.
Ostali bitni naslovi u njegovoj filmografiji su: „Pronađeni raj“, „Telefonska govornica“, „Grad tame“, „Nekoliko dobrih ljudi“, „Nestajanje“, „Izgubljeni dečaci“, „Obećana zemlja“, „1969“, „Mladi revolveraši“, „Odmetnici“, „Čikago Džo i striptizeta“, „Mladi revolveraši 2“, „Tri musketara“, „Oko za oko“, „Vreme za ubijanje“ i drugi. Bavi se i režijom, a filmovi koje potpisuje su: „Progonjena žena“ (2000), „Istina ili posledice“ (1997) i „Poslednja svetlost“ (1993).
Eva Longorija (Džil Marin)
Jedna od najzgodnijih zvezda na televiziji, Longorija igra primećenu ulogu u hit seriji „Očajne domaćice“. Godine 2005. tumačila je advokata u nezavisnom filmu „Teška vremena“, pored Kristijana Bejla i Fredija Rodrigeza, a u režiji Dejvida Era. Pored rada na televiziji, zapažen je njen rad u pozorištu. Posle uloga u serijama „Opšta bolnica“ i „Beverli Hils“, dobila je ulogu u popularnoj seriji „Mladi i nemirni“.
Kim Bejsinger (prva dama Sara Bolentin)
Od filmskog debija pored Roberta Redforda u filmu „Prirodni talenat“ Barija Levinsona ova dobitnica Oskara pojavila se u više od 30 atraktivnih filmova i osigurala svoje mesto kao internacionalna ikona ekrana. Godine 2004. primila je nagradu kritičara za svoj rad pored Džefa Bridžiza u filmu „Vrata u podu“, baziranom na romanu Džona Irvinga „Udovica na godinu“. Glumila je u trileru „Mobilni“. Oskara je dobila 1998. za ulogu u filmu „Poverljivo iz L.A.“. Takođe, dobitnica je Zlatnog globusa i nominovana za nagradu BAFTA. Film je imao devet nominacija za Oskara. Godine 2003. glumila je s Eminemom u filmu „Osam milja“; 2002. s Alom Paćinom i Teom Leoni u „Ljudi koje znam“; 2000. igrala je u filmu „Bless the Child“ pored Džimija Smitsa, a s Rufusom Sjuelom glumila je u filmu „Snovi o Africi“. U njene filmove spadaju i blokbaster „Betmen“, „9 1/2 nedelja“, „Bez milosti“, „Visoka moda“ i „Ludi od ljubavi“ Roberta Altmana, „Konačna analiza“ s Ričardom Girom, „Čovek za ženidbu“, „Bekstvo“, „Sastanak sa nepoznatom“ Blejka Edvardsa pored Brusa Vilisa i dr.
Oficijelni sajt:
Premijera: Sinemanija 2006. godine
U biokopima: novembar 2006. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com